Пређи на садржај

Никола Милић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Милић
Никола Милић
Лични подаци
Датум рођења(1924-10-21)21. октобар 1924.
Место рођењаЈагодина, Краљевина СХС
Датум смрти12. јануар 2000.(2000-01-12) (75 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија
ЗанимањеФилмски глумац
Веза до IMDb-а

Никола Милић (Јагодина, 21. октобар 1924Београд, 12. јануар 2000) био је српски глумац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Никола Милић је рођен у Јагодини, у породици Светозара Милића, полицијског официра и Босиљке Милић домаћице. Имали су седморо деце од којих је зрело доба доживео једино Никола. Сви чланови породице сахрањени на јагодинском гробљу, осим Николе који је сахрањен на Новом гробљу у Београду. Матурирао је у Јагодинској гимназији, дипломирао права на Правном факултету у Београду и апсолвирао Југословенску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Са супругом Бојаном Беадер-Милић имаo je два сина, Милорада и Бојана.[1]

Каријера

[уреди | уреди извор]
Мало позориште "Душко Радовић", Београд; представа: "Страдија", 1987, Никола Милић, Боривоје Стојановић

За време студија био је члан аматерског позоришта Горан, у коме прави прве позоришне кораке. Након завршених студија добија посао у Војном тужилаштву али убрзо даје отказ, запошљава се у радио-драми Радио Београда и потпуно се посвећује позоришту. Године 1956. се запослио у Савременом позоришту у Београду, и након што је променио неколико београдских позоришта, између осталих Југословенско драмско позориште и Атеље 212, пензију дочекује у Београдском драмском позоришту на Црвеном крсту. Иако у пензији, био је позоришно активан све до своје смрти јануара 2000.[2]

Преводио је са енглеског, француског и немачког језика. Са млађим сином Бојаном написао је Енциклопедију светске драме (Неопрес, Београд, 2016)[3]. У овај пројекат били су, као рецензенти, укључени Петар Волк и Јован Ћирилов, а редактуру је урадио Феликс Пашић.

Награда „Никола Милић”

[уреди | уреди извор]

У његову част, на Данима комедије у Јагодини, од 2005. године додељује се Награда „Никола Милић“ за најбољу епизодну улогу.[4].

Год. Назив Улога
1950.-те
1954. Сумњиво лице Суфлер
1957. Мали човек
1957. Зеница Комшија
1958. Те ноћи Келнер
1960.-те
1960. Два погледа кроз кључаоницу (ТВ)
1962. Три приче о Џефу Питерсу (ТВ)
1962. Циркус Универзал (ТВ)
1962. Приче из хотела (ТВ)
1963. Мушкарци Пацијент
1963. Човјек са фотографије (ТВ)
1963. Банкет у Шаренграду (ТВ)
1964. Извесне обавезе (ТВ)
1964. Позориште у 6 и 5 (серија)
1965. Отац (ТВ)
1965. После одмора (ТВ)
1965. Суданија (ТВ филм)
1965. Акција епеј (ТВ)
1965. Пирамида бога сунца Бандит
1966. Преноћиште(ТВ)
1966. Провод (ТВ)
1966. Време љубави
1967. Љубав на плајваз (ТВ)
1967. Арсеник и старе чипке (ТВ) Велечасни Харпер
1967. Кафаница на углу (ТВ)
1967. Будућност света (ТВ)
1967. Буђење пацова Конобар
1967. Парничари (серија)
1967. Кад будем мртав и бео Циганин са гитаром
1968. Младићи и девојке 1 (ТВ)
1968. Ноћно дежурство сестре Гризелде (ТВ)
1968. Кад голубови полете Рилетов отац
1968. Дан одмора једног говорника (ТВ)
1968. Све ће то народ позлатити (ТВ)
1968. Тако је ако вам се тако чини (ТВ) Господин Сирели
1968. Педикирка
1968. Мартин Крпан с врха (ТВ) Цар
1969. Покојник (ТВ) Инжењер Павле Марић
1969. Крчма на главном друму (ТВ)
1969. Самци 2 (серија)
1969. Обично вече (ТВ)
1969. Вели Јоже (ТВ)
1969. Рађање радног народа (серија) Милетов отац
1969. Заобилазни Арчибалд (серија) Човек са бициклом
1970.-те
1970. Седам писара (ТВ)
1970. Ђидо (ТВ) Станојло
1970. Сирома сам ал’ сам бесан
1971. Све ће то народ позлатити (ТВ)
1971. Цео живот за годину дана (серија)
1971. В. Р. - Мистерије организма
1971. Дипломци (серија) Газда Панта
1971. Операција 30 слова (серија)
1972. Муса из циркуса (ТВ)
1972. Смех са сцене: Савремено позориште
1972. Незнани јунак (ТВ)
1972. Време коња
1972. Женски разговори (серија)
1973. Кућевласник и паликућа (ТВ)
1973. Краљ Иби (ТВ) Краљ Венцеслас/Цар Алексеј
1973. Полицајци (ТВ)
1973. Опасни сусрети (серија)
1974. Јауци са Змијања Давид Штрбац
1975. Игњатовић против Гебелса (ТВ)
1975. Одборници (серија)
1975. Ђавоље мердевине (серија)
1976. Влајкова тајна (ТВ) Газда Милун
1976. Изгубљена срећа (ТВ) Груја
1976. Кухиња (серија) Дмитри
1977. Секвенце и консеквенце (кратак филм)
1977. Најдража деца драгих родитеља (ТВ)
1977. Више од игре (серија) Славко Вучковић „Цвикераш“
1977. Мушмуле са најлепшим жељама (ТВ)
1978. Повратак отписаних (ТВ серија) (серија) Захарије С. Јовановић
1978-1979. Чардак ни на небу ни на земљи (серија) Друг Зечовић
1977-1979. Вага за тачно мерење (серија) Света
1980.-те
1980. Врућ ветар (серија) Председник стамбене комисије
1981. Краљевски воз Сељак
1981. Лаф у срцу Пацијент без гуске
1981. Лов у мутном Мића
1981. База на Дунаву (серија) Боне Узуновић
1982. Канте или кесе (ТВ) Друг Цвијовић
1982. Приче преко пуне линије (серија)
1983. Приче из Непричаве (серија)
1983. Развојни пут Боре Шнајдера (ТВ) Пикља Сиргић
1984. Не тако давно (мини-серија)
1984. Провинција у позадини (ТВ) Сахимез
1985. Жикина династија Конобар
1986. Лијепе жене пролазе кроз град Никола
1986. Приче са краја ходника (ТВ) Васа
1986. Исправка судског клуподера (ТВ)
1986. Свечана обавеза (ТВ) Продавац књига
1987. Сазвежђе белог дуда (серија) Чика Чеда
1987. Живот у гробљанској (ТВ) Удовац
1987. Бољи живот (серија) Пацијент
1987. Хајде да се волимо Деда Вукашин
1988. Једног лепог дана Кустос
1988. Портрет Илије Певца (мини-серија)
1988. Сунцокрети Коста Петровић
1988. Јазавац пред судом (ТВ) Давид Штрбац
1989. Другарица министарка (серија) Вита Павловић
1990.-те
1990. Гала корисница: Атеље 212 кроз векове (ТВ)
1990. Заборављени (ТВ серија) (серија) Старац у болници
1990. Хајде да се волимо 3 Директор хотела
1991. Секула се опет жени Кривошија
1991. Глинени голубови (ТВ) Свештеник
1990-1991. Бољи живот 2 (серија) Миладин Никифоровић
1992. Секула невино оптужен Кривошија
1992. Полицајац са Петловог брда (филм) Шеф
1993. Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1993) Шеф
1993-1994. Срећни људи Ђура Недељковић „Султан“
1994. Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1994) Шеф
1995. Театар у Срба Милан Предић
1996. Горе доле Службеник у савезном
  1. ^ Монографија о Николи Милићу, Дани комедије, Јагодина март 2005
  2. ^ Милић, Никола и Бојан (2016). Енциклопедија светске драме. Београд: Неопрес. стр. 765/том 2. ISBN 978-86-88895-50-7. 
  3. ^ Милић, Никола и Бојан (2016). Енциклопедија светске драме. Неопрес. ISBN 978-86-88895-50-7. 
  4. ^ „Награда Никола Милић”. Приступљено 15. 4. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]