Врућ ветар
Врућ ветар | |
---|---|
Жанр | комедија |
Формат | Телевизијска серија |
Продуцентска кућа | Радио-телевизија Београд |
Сценарио | Синиша Павић Љиљана Павић |
Режија | Александар Ђорђевић |
Улоге | Љубиша Самарџић Миодраг Петровић Чкаља Бора Тодоровић Весна Чипчић Жика Миленковић Радмила Савићевић |
Уводна тема | „Човек и брод“ Оливер Драгојевић |
Завршна тема | „А сад, адио“ Оливер Драгојевић |
Композитор | Војкан Борисављевић |
Земља | СФРЈ |
Локација | Београд Власотинце Франкфурт |
Језик | српски |
Број епизода | 10 |
Време трајања | ~ 55 минута |
Продукција | |
Продуцент | Драгољуб Марковић |
Уредник | Милован Витезовић Љубомир Радичевић |
Монтажер | Радмила Николић |
Сниматељ | Мирољуб Поповић |
Продукција | РТВ Београд |
Дистрибуција | РТВ Београд |
Емитовање | |
Емитер | РТВ Београд |
Прво приказано на | РТБ 1 |
Премијерно приказивање | 6. јануар — 10. март 1980. |
Сродно приказивање | Авантуре Боривоја Шурдиловића |
Профил на IMDb-ју |
Врућ ветар је југословенска хумористичка телевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд 1979. године. Сценарио је написао Синиша Павић, по свом истоименом роману,[1] у сарадњи са Љиљаном Павић, а режирао је Александар Ђорђевић.[2] Серија има 10 епизода које су премијерно емитоване у периоду од 6. јануара до 10. марта 1980. године.[3] При њеном првом приказивању, серија је емитована недељом од 20:00 на Првом програму.[4]
Серија је осим на просторима бивше Југославије емитована у Чехословачкој, Румунији, Бугарској, Аустрији и Мађарској, где је проглашена за најбољу телевизијску серију свих времена.[5][6]
Улога Шурде је Љубиши Самарџићу донела велику популарност. Осамдесетих је у Мађарској проглашен за најбољег глумца где га је на Неп стадиону дочекало 100.000 људи, а после великог успеха серије проглашен је за глумца године и у Бугарској и Румунији.[7] У Мађарској је серија премијерно емитована од 11. децембра 1984. до 12. фебруара 1985. на њивовом јавном сервису МТВ-у.
Упоредо са серијом, снимљен је и филм Авантуре Боривоја Шурдиловића. Завршна тема серије, песма „А сад, адио”, коју је уз грчки инструментал отпевао Оливер Драгојевић, евергрин је југословенске поп музике.
Радња
[уреди | уреди извор]Боривоје Шурдиловић „Шурда” (Љубиша Самарџић) одлази из родног Власотинца у Београд, надавши се да ће унапредити своје животне прилике и остварити дугогодишње амбиције. Почиње да живи као подстанар, код ујака (Миодраг Петровић Чкаља) и бабе (Радмила Савићевић). Испоставља се да је живот са њима тек прва у низу многобројних Шурдиних главобоља у белом свету.
Улоге
[уреди | уреди извор]
|
Епизоде
[уреди | уреди извор]- „Човек на погрешном месту”
- „Таксиста”
- „Гастарбајтер”
- „Кобни сусрет”
- „Брачни вир”
- „Стан”
- „На барикадама”
- „Проналазак”
- „Бродолом”
- „Шампион”
Награде
[уреди | уреди извор]- Награду за најбољи Глумачки пар године по избору читалаца ТВ Новости добили су Весна Чипчић за улогу Весне и Љубиша Самарџић за улогу Боривоја Шурдиловића на Филмским сусретима у Нишу 1980. године.[8]
- Љубиша Самарџић је за улогу Боривоја Шурдиловића добио Гран при на филмским сусретима у Нишу 1983. године.[9]
- НР Мађарска - најбоља серија свих времена.
Музика
[уреди | уреди извор]Музику за серију, као и филм „Авантуре Боривоја Шурдиловића“, компоновао је Војкан Борисављевић[10] a отпевао Оливер Драгојевић. Песме „Човек и брод“ и „А сад адио“ постале су веома популарне и данас се слушају. Песму „А сад адио“, чији је текст написала Љиљана Павић, у серији је певао и Славко Бешић Чупа као и Љубиша Самарџић. Године 2000. сниман је телевизијски филм „А сад адио“ у коме је истоимену песму отпевала Снежана Савић.
Локације
[уреди | уреди извор]Серија је снимана осам месеци на локацијама у Београду, Власотинцу, Франкфурту и њиховим околинама.
- Берберска радња коју је држао Шурда се налазила у старом граду Београда у Чика Љубиној улици.
- Фиргина кућа се налази на углу улица Јована Рајића и Гружанске на Врачару.
- Стан Бобове љубавнице Афронзине се налази у Немачкој у Франкфурту Goetheplatz 5.
- Сцена када је Крстивоје повезао Шурду, након што се враћао са посла из Ритопека, је снимана на Кружном путу Лештане - Бубањ поток.
- Стамбена зграда у којој се налази Бобов стан је у улици Илије Гарашанина 49.
- Сцене у ексклузивном хотелу снимане су у некадашњем хотелу "Извор" у Аранђеловцу, као и испред самог хотела.
Мађарско издање
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
У Мађарској је ова серија премијерно емитована од 11. децембра 1984. до 12. фебруара 1985. на њиховом јавном сервису МТВ. Серија је тамо постигла велики успех, и била је синхронизована на мађарски језик. Глас Шурди је давао познати мађарски гласовни глумац Ласло Хељеј.[11]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Првобитно је планирано да Фиргу игра Данило Бата Стојковић, а Боривоја Шурдиловића Шурду Милан Гутовић.[12]
- Редитељ Александар Ђорђевић је Синиши Павићу за улогу Боривоја Шурдиловића Шурду предложио Љубишу Самарџића са којим до тада није сарађивао.[13]
- Серија је снимана осам месеци.
- Упркос томе што серија има само 10 епизода, радња покрива бар 7 година, јер је Шурдин син на крају серије кренуо у школу.
- За сва имена у уводној шпици није коришћена ошишана латиница, али је редитељ Ђорђевић увек потписиван Djordjević уместо Đorđević.
- Серија је веома популарна и гледана у Мађарској па је синхронизована на мађарском језику као и песма А сад адио коју је отпевао Љубиша Самарџић.[14][15]
- Занимљиво је да се Радмила Савићевић која је тумачила Шурдину бабу појавила у свим епизодама, а ни у једној се не помиње име улоге коју тумачи.
- Занимљиво је да су неки глумци тумачили по две споредне епизодне улоге. На пример, Иван Бекјарев у једној епизоди на почетку серије глуми фудбалера, а при крају серије је глумио конобара у отменом хотелу.
- Инспирација за лик Шурде био је брица Живојин Биџић Биџа из Власотинца.[16]
- Миодраг Петровић Чкаља у серији Шурдин ујак Фирга је од Радмиле Савићевић, која му у серији глуми мајку старији скоро две године, иначе су обоје рођени у Крушевцу.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Синиша Павић - биографија”. domace.serije.co.rs. Архивирано из оригинала 05. 08. 2012. г. Приступљено 24. 7. 2013.
- ^ „Врућ ветар - домаћа серија”. domace.serije.co.rs. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 5. 5. 2013.
- ^ „Врућ ветар”. imdb.com. Приступљено 5. 5. 2013.
- ^ „ТВ програм”. Борба. Београд. 6. јануар 1980. Приступљено 29. мај 2024. „Вест на десној половини странице.”
- ^ „Синиша Павић”. kosutnjakfilm. Архивирано из оригинала 17. 07. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „"Врућ ветар" се репризира у Хрватској”. nadlanu.com. Приступљено 17. 9. 2013.
- ^ „Веровали или не: Серија "Врућ ветар" и даље најпопуларнија у Мађарској!”. telegraf.rs. Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ „Једна од најпрестижнијих акција ТВ новости, Глумачки пар, ОНА и ОН, бележи 40 година”. tv.novosti.rs. Приступљено 8. 7. 2013.
- ^ „„Мирис кише на Балкану“ у најужем кругу за „Еми“”. novosti.rs. Приступљено 8. 7. 2013.
- ^ „Војкан Борисављевић: Одисеја се наставља”. gloria.rs. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 18. 7. 2013.
- ^ „AMIKOR KITÖRT A SURDA-LÁZ: 40 ÉVE DEBÜTÁLT ITTHON A FORRÓ SZÉL” [Прва појава Шурде: пре 40 година је премијерно приказан Врућ ветар]. Újságmúzeum (на језику: мађарски). 4. март 2024. Приступљено 29. мај 2024.
- ^ „Највећа тајна српске телевизије: Ево ко је требало да глуми легендарног Шурду, а ко чувеног ујака Фиргу!”. espreso.rs. Приступљено 14. 9. 2017.
- ^ „Љубиша Самарџић од Шурде до деда-Љубе”. mail-archive.com. Приступљено 24. 7. 2013.
- ^ „Врућ ветар и даље најпопуларнија серија у Мађарској”. vesti-online.com. Приступљено 24. 7. 2013.
- ^ „Ljubiša Samardžić – Forró Szél – Surda-Dal”. discogs.com. Приступљено 24. 7. 2013.
- ^ Шурда из Врућег ветра настао по Биџи из Власотинца (Курир, 22. октобар 2019)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Врућ ветар на сајту IMDb (језик: енглески)
- Врућ ветар („РТС“ 26. август 2011)