Пређи на садржај

Новосокољнички рејон

Координате: 56° 19′ 00″ N 30° 09′ 00″ E / 56.31667° С; 30.15000° И / 56.31667; 30.15000
С Википедије, слободне енциклопедије
Новосокољнички рејон
Новосокольнический район
Положај
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Административни субјектПсковска област
Админ. центарНовосокољники
Статусопштински рејон
Оснивање24. јул 1927.
Површина1.616 km2
Становништво2016.
 — број ст.13.372
 — густина ст.8,27 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице60
Позивни број+7 81144
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Новосокољнички рејон (рус. Новосокольнический район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен на југу Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је град Новосокољники.

Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. на територији рејона је живело 13.372 становника, или у просеку око 8,4 ст/км².

Географија

[уреди | уреди извор]

Новосокољнички рејон смештен је у јужном делу Псковске области. Обухвата територију површине 1.616 км², и по том параметру налази се на 16. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са територијама Невељског рејона на југу, на истоку је Великолушки, западу Пустошки, а на северу су Локњански и Бежанички рејон.

Највећи део територије Новосокољничког рејона налази се на подручју благо заталасаног моренског Бежаничког побрђа који уједно представља и хидролошко развође између сливова Великаје (у басену Нарве) на северозападу и западу и Ловата (у басену Неве) у остатку рејона. На северозападу рејона, на око 4 километра северно од језера Велики Вјаз налази се извор реке Великаје. Најзначајније реке у басену Ловата су Смердељ и Насва са Великим Удрајем.

Под шумама је нешто више од трећине рејонске територије.

Историја

[уреди | уреди извор]

Новосокољнички рејон успостављен је 24. јула 1927. као општински рејон у границама тадашњег Великолушког округа Лењинградске области. Године 1929. постаје делом Западне области чији центар је био град Смоленск, а потом од 1935. и Калињинске области. Године 1944. успостављена је Великолушка област која је постојала до 1957. када је уједињена са остатком Псковске области.

Демографија и административна подела

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 14.776 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 13.372 становника, или у просеку око 8,4 ст/км².[2] По броју становника Новосокољнички рејон се са уделом у укупној популацији области од 2,07% налазио на 9. месту.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2016.
31.913 26.601 22.697 21.202[3] 19.389[4] 14.776[1] 13.372*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона регистрована су укупно 274 села (од којих је њих 74 било без становника, а у 81 селу живело је мање од 5 становника). Рејон је административно подељен на 5 нижестепених општина, 4 руралне и једну градску. Административни центар рејона је град Новосокољники у коме живи нешто мање од 60% од укупне рејонске популације. Новосокољники је уједно и једино градско насеље у рејону.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Преко територије Новосокољничког рејона пролазе два важна железничка правца: МоскваРига и Санкт ПетербургЈезеришчеВитепск. Најважнији друмски правци су аутопут „М9 Балтија” Москва—ВолоколамскРига и локални магистрални правац ШимскСтараја РусаВеликије ЛукиНевељ.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
  2. ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

56° 19′ 00″ N 30° 09′ 00″ E / 56.31667° С; 30.15000° И / 56.31667; 30.15000