Невељ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Невељ
Невель
Троицкая церковь в Невеле.JPG
Невељска црква Свете Тројице
Административни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Северозападни
Област  Псковска област
Рејон Невељски рејон
Основан први помен 1504.
Статус града 1773.
Становништво
Становништво
 — 2016. 15.250
Географске карактеристике
Координате 56°01′00″ СГШ; 29°56′00″ ИГД / 56.016667° СГШ; 29.933333° ИГД / 56.016667; 29.933333Координате: 56°01′00″ СГШ; 29°56′00″ ИГД / 56.016667° СГШ; 29.933333° ИГД / 56.016667; 29.933333
Временска зона UTC+3
Ндм. висина 155 м
Невељ на мапи Русије
Невељ
Невељ
Невељ на мапи Псковске области
Невељ
Невељ
Остали подаци
Поштански број 182300
Позивни број +7 81151
Регистарска ознака 60
ОКАТО код 58 220 501
ОКТМО код 58 620 101 001
Веб-сајт
www.nevel.ru

Невељ (рус. Невель) насељено је место са административним статусом града на западу европског дела Руске Федерације. Налази се у јужном делу Псковске области и административно припада Невељском општинском рејону чији је уједно и административни центар. Град се у писаним изворима први пут помиње 1504. године, а званичан статус града има још од 1773. године.

Према проценама националне статистичке службе за 2016. у граду је живело 15.250 становника и по том параметру Невељ је 4. град по величини у Псковској области

Географија[уреди]

Град Невељ налази се на крајњем југу Псковске области у благо заталасаном и изразито замочвареном подручју Вјазевског побрђа. Лежи на северној обали истоименог језера Невељ, на месту где из језера отиче његова једина отока, река Јеменка. Централни део града лежи на надморској висини од 155 метара.

Сам град се налази на око 242 километра југоисточно од административног центра области, града Пскова, односно на око 532 километра западно од Москве. Неких стотињак километара јужније налази се белоруски град Витепск.

Кроз град пролазе две важне железничке линије: Великије ЛукиПолацк и Санкт ПетербургВитепск.

Историја[уреди]

Улица Замковскаја на фотографији из 1870. године

У писаним изворима Невељ се први пут помиње у завештању књаза Ивана III Васиљевича из 1504. којим свом сину у наслеђе оставља, између осталих, и округе на подручју Невеља.[1] Тачан датум оснивања насеља није познат, а претпоставља се да име насеља потиче од старобалтичке речи nevo којом се означава мочварно место (алудирајући на природну околину у којој је град настао). Све до 1772. град је често прелазио из „руке у руку”, а од те године коначно је ушао у састав Руске Империје.

Пољски краљ Сигисмунд III Васа Невељу је 1623. године даровао Магдебуршко право и властити грб. Магдебуршко право граду Невељу потврдио је и пољски краљ Станислав Поњатовски у новембру 1762. године, а том приликом град је добио и нови грб. Након прве поделе Пољске 1772. град Невељ трајно улази у састав Руске Империје, а већ наредне године додељен му је и званичан статус руског империјалног града. Нови градски грб усвојен је 1781. године.[2]

Невељ је био важан јеврејски културни центар, а почетком прошлог века од укупно око 14.000 становника који су живели у граду њих чак 8.000 су бии Јевреји. У граду је у исто време постојало чак 15 синагога, 4 православне и једна римокатоличка црква.

Током руског грађанског рата град је дуго времена био важан центар отпора белогардејаца. Током тридесетих година прошлог века бољшевичке власти су затвориле све верске објекте у граду, а похапшени су и бројни утицајни верски лидери. За време немачке окупације у Другом светском рату град је доживео велика разарања, страдао је велики број његових житеља (преко 20.000 особа на подручју Невељског рејона је погинуло), а готово целокупна популација невељских Јевреја је „збрисана са лица земље”.[3][4]

У границама садашње Псковске области Невељ је од 1957. године и укидања Великолушке области.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 16.324 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. град имао 15.250 становника.[5]

Кретање броја становника
1896. 1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2016.
9.062 15.600 14.273 17.715 20.730 22.368[6] 18.545[7] 16.324[8] 15.250

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Духовная грамота великого князя Ивана III Васильевича
  2. Краткая история города Невель
  3. Невельская оборонительная операция 22-й армии
  4. Невель. Холокост. История Пскова и Псковской области
  5. „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Приступљено 14. 4. 2016. 
  6. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  7. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  8. Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]