Односи Југославије и Вијетнама
 Вијетнам |
 Југославија |
|---|---|
Односи Југославије и Вијетнама били су историјски односи између Вијетнама (до 1975. Северни Вијетнам) и СФР Југославије. Две земље успоставиле су формалне билатералне односе 1957. године.[1] Односи су били претежно позитивни због позитивног имиџа Вијетнама у Југославији у јавности који је био резултат отпора Вијетнама страној доминацији и заједничког чланства у Покрету несврстаних.
Упркос развијеним дипломатским односима са Сједињеним Државама и другим земљама Западног блока, Југославија се јасно и јавно оградила од америчке политике у Вијетнаму.[2] Током 1960-их по југословенским градовима се могло уочити улично насиље и немири на протестима током којих су изражена снажна антиамеричка осећања и апели против Вијетнамског рата.[3] Југославија је 1967. нормализовала своје односе са Ватиканом и папа Павле VI је заједно са председником Југославије Јосипом Брозом Титом радио на постизању мира у Вијетнаму.[4] Југословенске власти су 1969. године основале Координациони одбор за помоћ народу Вијетнама-Индокине као тело подређено Социјалистичком савезу радног народа Југославије.[5] Између 18. и 24. маја 1971. Нгујен Ти Бин, министарка иностраних послова Привремене револуционарне владе Републике Јужног Вијетнама, посетила је Југославију где се сусрела са председником Титом, Митјом Рибичичем, Мирком Тепавцем и Густавом Влаховим током којих су се две стране договориле да успоставе формалне билатералне односе.[6]
На односе између Југославије и Вијетнама је негативно утицао Камбоџанско-вијетнамски рат јер је Београд сматрао да је, упркос унутрашњој ситуацији у Камбоџи, страно мешање било неоправдано и могло да доведе до ширег кинеско-совјетског сукоба.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Vietnam values traditional ties with Serbia: PM”. People's Army Newspaper. 9. 9. 2017. Приступљено 5. 12. 2020.
- ^ Helmut Sonnenfeldt (24. 6. 1969). „Yugoslavia:Memorandum From Helmut Sonnenfeldt of the National Security Council Staff to the President's Assistant for National Security Affairs (Kissinger)” (PDF). state.gov. Приступљено 5. 12. 2020.
- ^ Radina Vučetić (8. 4. 2015). „Violence against the Antiwar Demonstrations of 1965–1968 in Yugoslavia: Political Balancing between East and West”. European History Quarterly. SAGE Publications. 45 (2): 255—274. S2CID 146700718. doi:10.1177/0265691414568283. Приступљено 5. 12. 2020.
- ^ Hrvoje Klasić (11. 1. 2018). „DETALJI NEOČEKIVANE SURADNJE DVIJU SUPROTSTAVLJENIH STRANA Kako su Tito i Sveta Stolica došli na ideju da zajedno pokušaju zaustaviti rat u Vijetnamu”. Jutarnji list. Приступљено 5. 12. 2020.
- ^ Milorad Lazic (2021). „Arsenal of the Global South: Yugoslavia's Military Aid to Nonaligned Countries and Liberation Movements”. Nationalities Papers. 49 (3): 428—445. S2CID 233733201. doi:10.1017/nps.2020.6.
- ^ Milutin Tomanović, ур. (1972). Hronika međunarodnih događaja 1971 [The Chronicle of International Events in 1971] (на језику: српскохрватски). Belgrade: Institute of International Politics and Economics. стр. 2664.