Густав Влахов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ГУСТАВ ВЛАХОВ
Gustav Vlahov.jpg
Густав Влахов
Датум рођења (1912-09-18)18. септембар 1912.
Место рођења Истанбул
 Османско царство
Датум смрти 16. јануар 1991.(1991-01-16) (78 год.)
Место смрти Београд, Социјалистичка Република Србија Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професија инжењер, политичар
Члан КПЈ од 1944.
Учешће у ратовима Велики отаџбински рат
Народноослободилачка борба
Служба Црвена армија
НОВ и ПО Југославије
Потпредседник Скупштине СФРЈ
Одликовања
Орден рада са црвеном заставом
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Партизанска споменица 1941.

Густав Влахов (Истанбул, 18. септембар 1912Београд, 16. јануар 1991), инжењер, дипломата, учесник Великог отаџбинског рата и Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније.

Биографија[уреди]

Рођен је 18. септембра 1912. године у Истанбулу, као син револуционара Димитра Влахова. Путовао је заједно са оцем по Варни, Софији, Приштини, Одеси, Кијеву и Женеви. Основну школу завршио је у Варни 1923, а средњу школу у Бечу 1932. године. После тога је живео у Паризу, где је постао члан КП Француске (19331934).

Преко Лондона и Лењинграда стигао је у Москву 1935, где је уписао Војнохемијску академију. Након што му је отац стављен у једномесечни притвор 1938, био је искључен са академије, након чега је уписао Хемијско-технолошки факултет. Завршио га је у року од две године, после чега је радио као инжењер-технолог у московској фабрици.

Други светски рат[уреди]

Као члан Свесавезне комунистичке партије (бољшевика), након напада Немачке на СССР 1941, пријавио се као добровољац у Црвену армију. Као припадник Специјалног одреда за посебне задатке и политички заменик команданта Интернационалне бригаде Црвене армије, учествовао је у одбрани Москве.

Заједно са оцем отишао је, 5. октобра 1944, из Москве у Крајову, где су имали преговоре са Јосипом Брозом Титом и Трпешевим. После кратког боравка у Београду, Густав је 17. новембра 1944. отишао у Скопље. Тамо је наредних осам месеци вршио одговорне функције. Био је директор прве Партијске школе КП Македоније у Скопљу, члан Агитпропа и инструктор Централног комитета КПМ за скопску партијску организацију, те директор Централе за распделу пољопривредних производа.

Послератна каријера[уреди]

Због размирица с македонским руководством, отишао је на рад у Београд, где је вршио многе функције:

Умро је 16. јануара 1991. године у Београду.

Публицистика и одликовања[уреди]

Аутор је књига „На пресвртница. Како ја видов и доживеав 1948.“ (1990), „Пакистан, в очите ми, в срцето ми“ (1990) и биографске књиге о свом оцу, „Спомени за татко ми“ (1968).

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена рада са црвеном заставом, Ордена братства и јединства са златним венцем, Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима и осталих југословенских одликовања.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
  • Македонска енциклопедија (књига прва). „МАНУ“, Скопље 2009. година.

Спољашње везе[уреди]