Камбоџанско-вијетнамски рат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Камбоџанско-вијетнамски рат
Део Хладног рата
Време: 30. април 1977. – 23. октобра 1991.
мањи сукоби трајали су још од маја 1975.
ескалација рата десила се од 25. децембра 1978. до 7. јануара 1979. (вијетнамска инвазија и пад владе Демократске Кампућије)
Место: Камбоџа, јужни Вијетнам, источни Тајланд
Резултат:

војна победа Вијетнама

Сукобљене стране
 Вијетнам
Камбоџа Народна Република Кампућија
Подршка:
 СССР
 Лаос
Камбоџа Демократска Кампућија
Подршка:
 Кина
Подршка после инвазије:
 САД
 Уједињено Краљевство
Команданти и вође
Вијетнам Ле Дук Ан
Камбоџа Хенг Самрин
Камбоџа Хун Сен
Камбоџа Пол Пот
Камбоџа Хјеу Самфан
Камбоџа Сон Сан
Камбоџа Нородом Сиханук
Јачина
150.000–200.000 вијетнамских војника 1979: 73.000[1]
1989: 30.000[тражи се извор од 09. 2016.]
Жртве и губици
1979–1989: 15.000 погинулих[2] 30.000 рањених или 25.300 погинулих[3] 1979: 15.000 погинулих
Укупно: 50.000 + погинулих[3]

Камбоџанско-вијетнамски рат био је оружани сукоб између Социјалистичке Републике Вијетнама и Демократске Кампућије. Рат је започео ка серија изолованих окршаја уз копнену и морску границу Вијетнама и Камбоџе. Кулминација се десила када је Вијетнам 25. децембра 1978. покренуо инвазију на Камбоџу, освојио државу у року од две недеље, те срушио режим Црвених Кмера.

Позадина[уреди]

Током Вијетнамског рата, Вијетнамци и Црвени Кмери склопили су савез у борби против режима у њиховим земљама које су подупирале и финансирале САД. Упркос отвореној сарадњи с Вијетнамом, Црвени Кмери су се плшили да би након евентуалне победе Вијетнамци преовладали и покренули оснивање Индокинеске федерације у којој би Вијетнам био доминантна република. Због тога су Црвени Кмери након пада режима Лон Нола 1975. почели да уклањају вијетнамске кадрове из својих редова.

Маја 1975, Демократска Кампућија под влашћу Црвених Кмера ушла је у сукоб с Вијетнамом, чији је почетак обележио кампућијски напад на вијетнамско острво Фу Квок. Упркос настојањима Вијетнама да одржи привидно пријатељство између две земље, Кампућија је 30. априла 1977. поновно извела напад на вијетнамску територију. Изненађени кампућијским нападом, Вијетнамска војска је извела напад на Кампућију, али пошто Црвени Кмери нису испунили ниједан њихов захтев, Вијетнамци су се повукли у јануару 1978. године.

Мањи окршаји су настављени током целе 1978. године. Кина је настојала да помири две стране, али се сада вијетнамска влада забринула да Црвени Кмери постају све више прокинески оријентисани (Вијетнам је тада био на страни Совјетског Савеза). Због тога су одлучили да тајно уклоне њихов режим до краја 1978. године.

Инвазија и герилски рат[уреди]

Дана 25. децембра 1978. године, преко 150.000 вијетнамских војника прешло је границу Демократске Кампућије и поразило Кампућијску револуционарну армију за само две недеље.

Дана 8. јануара 1979. године, у главном граду Пном Пену формирана је нова влада новоосноване Народне Републике Кампућије. То је био почетак 10-вијетнамске окупације Камбоџе. Током тог периода, влада Демократске Кампућије и даље је признавана као једина легална влада од стране Уједињених нација, а на простору НР Кампућије деловало је неколико герилских група против провијетнамске владе.

Крај рата[уреди]

Влада Вијетнама је, под великим међународним дипломатским и економским притиском, покрнеула серију економских реформи у земљи, што је довело до вијетнамског повлачења из Камбоџе у септембру 1989. године. Након тога је формирана прелазна влада под надзором УНТАК-а, која је потрајал до 1993. године. Рат је званично завршио 23. октобра 1991. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Morris (1999). стр. 103.
  2. Khoo (2011). стр. 127.
  3. 3,0 3,1 SIPRI Yearbook: Stockholm International Peace Research Institute

Литература[уреди]