Олег Царјов

С Википедије, слободне енциклопедије
Олег Царјов
Лични подаци
Пуно имеОлег Анатољевич Царјов
Датум рођења(1970-06-02)2. јун 1970. (53 год.)
Место рођењаДњепропетровск, Украјинска ССР, СССР
Религијаправославље
УниверзитетМосковски институт за инжењерску физику
Занимањебизнисмен, политичар
Политичка каријера
Политичка
странка		Партија региона (до 2014)
Председник Парламента Новорусије
26. јун 2014. — 18. мај 2015.
14. јун 2006. — 27. новембар 2014.
12. мај 2002. — 25. мај 2006.
Званични веб-сајт
olegtsarov.com

Олег Анатољевич Царјов (рус. Олег Анатольевич Царёв, укр. Олег Анатолійович Царьов; Дњепропетровск, 2. јун 1970) украјински је бизнисмен, политичар и бивши посланик у Врховној ради Украјине. Био је члан Партије региона до 7. априла 2014. године када је избачен из странке.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 2. јуна 1970. године у Дњепропетровску.[2] Дипломирао је на Московском институту за инжењерску физику 1992. године.[3] Након студија радио је као инжењер у локалном предузећу и био на водећим функцијама у разним предузећима.[3]

Изабран је за посланика у Врховној ради на парламентарним изборима 2002. године.[3] Током свог првог мандата у Врховној ради прикључио се парламентарној групи Уједињена Украјина, а касније је приступио проруској Партији региона.[4] Године 2005. постављен је за председника регионалног одбора Партије региона у Дњепропетровску.[3] Поново је изабран за посланика на парламентарним изборима 2006. и 2012. године.[5]

Био је један од најгласнијих противника Евромајданских демонстрација.[4]

Крајем марта 2014. године најавио је председничку кандидатуру,[6] али вођство Партије региона га није подржало, те је избачен из странке 7. априла.[1] Претучен је од стране украјинских националиста 14. априла[7] и званично се повукао из председничке трке 29. априла због безбедносних разлога.[8]

Дана 26. јула 2014. постао је председник Парламента Новорусије, конфедерације Доњецке и Луганске Народне Републике. Обављао је ову функцију до распуштања пројекта Новорусије 18. маја 2015. године. Налази се на потерници украјинске полиције од јуна 2014. године због промовисања сепаратизма и насиља.[9][10]

Подржао је инвазију Русије на Украјину 2022. године.[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Ukraine's Party of Regions expels presidential hopefuls Tigipko, Tsariov and Boiko”. Interfax. 7. 4. 2014. Приступљено 21. 5. 2015. 
  2. ^ „Царев Олег”. LIGA. Приступљено 2022-03-29. 
  3. ^ а б в г „Олег Царев :: Люди :: Деловая столица”. web.archive.org. 2011-07-23. Архивирано из оригинала 23. 07. 2011. г. Приступљено 2022-03-29. 
  4. ^ а б „Округ №40: Місце сили батька корупції Лазаренка і закоснілого сепаратиста Царьова – новини Дніпра”. www.depo.ua (на језику: украјински). Приступљено 2022-03-29. 
  5. ^ „Царьов Олег Анатолійович — Біографія, Балотування, Фракції, Політична Агітація | ПолітХаб”. www.chesno.org (на језику: украјински). Приступљено 2022-03-29. 
  6. ^ „Царьов іде в президенти - четвертий з Партії регіонів”. Українська правда (на језику: украјински). Приступљено 2022-03-29. 
  7. ^ „Ukraine pro-Russia presidential candidate Oleg Tsarev beaten by angry mob”. euronews (на језику: енглески). 2014-04-15. Приступљено 2022-03-29. 
  8. ^ „Ukraine's Pro-Russian Candidate Quits Presidential Race”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-29. 
  9. ^ „Oleg Tsarev deprived of his parliamentary immunity”. The National Radio Company of Ukraine. 3. 6. 2014. Архивирано из оригинала 4. 6. 2014. г. 
  10. ^ „Ex-presidential candidate Oleh Tsariov faces arrest sanctioned by Ukrainian Rada”. ITAR-TASS. 3. 6. 2014. Архивирано из оригинала 29. 03. 2022. г. Приступљено 29. 03. 2022. 
  11. ^ „Ексрегіонал Царьов заявив нібито з Бородянки: В Україні з першої години війни”. Українська правда (на језику: украјински). Приступљено 2022-03-29. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олег_Царјов&oldid=27723779”