Олимпијада од Јерменије

С Википедије, слободне енциклопедије

Олимпијада [1] ( грч. Ὀλυμπιάς „ 4. веку - умрла 361) [2] такође позната као Олимпија,[3] понекад позната и као Олимпија Старија [4] да би се разликовала од њене нећаке истог имена [5] била је хришћанска римска племкиња . Преко свог оца, Олимпија је била повезана са Константиновом династијом , а браком је била у сродству са династијом Арсакида у Јерменији .

Породица и рани живот[уреди | уреди извор]

Олимпијада је била Гркиња [2] била је ћерка богатог Крићанина Флавија Аблабија [6] и неименоване жене.[5] Аблабије је био један од најважнијих римских сенатора Цариграда ;[7] који је држао преторијанску префектуру Истока од 329. до 337./338. године, и служио као конзул 331. године,[6] и био је активан римски политичар на Истоку и Западу.[8] Имала је најмање једног познатог брата и сестру, брата по имену Селеук .[5] Олимпијада је рођена и одрасла у Цариграду или Антиохији, пошто је њен отац током своје политичке каријере живео у Антиохији.[9] Иако је њен датум рођења непознат, Олимпијада је можда рођена између 324. године, и 330. године, и мало се зна о њеном раном животу.

Константинова династија[уреди | уреди извор]

Како је Олимпијин отац стекао велики утицај на римског цара Константина I.[10] Непосредно пре смрти цара Константина I, цар је заједно са Аблабијем договорио да Олимпијада буде верена за Констанса, једног од царевих синова.[11] Када је цар Константин I умро у мају 337. године, наследили су га његови синови, а међу њима је био и Констанс. 338. године, због сукоба њеног оца са Констансовим братом царем Констанцијем II и његовог погубљења, цар Констанс I се никада није оженио са Олимпијадом.[4] Докле год је цар Констанс I живео, бринуо се о Олимпији и живели су заједно као да је Олимпија била Констансова жена.[4] 350. године, када је цар Констанс I умро, Олимпијада је и даље живела у Константинопољу са преосталим Констансовим рођацима.

Супруга Аршака II од Јерменије[уреди | уреди извор]

Римски клијент, краљ Аршакидске Јерменије Аршак II (Аршак II), био је веома фаворизован од цара Констанција II који је отпустио све јерменске порезе [2] на земље које су краљеви Јерменије поседовали у Малој Азији .[3] Као знак обновљеног политичког савеза хришћанског аријанства [1][2] између Јерменије и старог Рима, цар Констанције II је дао Аршаку II Олимпијаду као царску невесту.[2] Цар Констанције II у част Олимпије је исковао посебне медаље са портретом Олимпије, мајке грчког краља Александра Великог, а легенда о медаљама је била на латинском ОЛИМПИАС РЕГИНА или краљица Олимпија .[2] Владајућег јерменског католикоса Светог Нерса I, послао је Аршак II из Јерменије да доведе Олимпијаду из Константинопоља назад у Јерменију да је ожени као своју жену.[2]

Олимпија се сматра првом познатом женом Аршака II, пошто је пре његовог краљевања био ожењен непознатом женом од које је имао сина по имену Аноб .[12] Свети Атанасије Александријски у писму упућеном анахоритима замера цару Констанцију II што је Олимпију удао за Аршака II.[3][13] Атанасије замера цару Констанцију II, што је образована жена попут Олимпије предодређена да буде жена цара уздигнутог до достојанства варварског (страног) краља.[3][13]

Када је Олимпија стигла у Јерменију са светим Нерсом I, Олимпија је била удата за Аршака II. Иако Олимпијада није имала деце са Аршаком II, чинило се да су имали срећан брак, јер је Аршак II волео Олимпијаду.[14] Римљани су Олимпијаду сматрали легитимном женом Аршака II, јер је ова краљица задржала утицај на свог мужа. Аршак II је био веран римском и хришћанском савезу [15] и Олимпија је постала веома моћна, богата и утицајна жена у јерменском друштву.

Фарнацема[уреди | уреди извор]

Пошто је цар Констанције II умро 361. године, Јулијан Отпадник је наследио свог рођака по оцу као римски цар. Након Јулијановог приступања, Олимпијин утицај на њеног мужа учинио је да се његова верност поколеба.[15] Аршак II се касније оженио јерменском племкињом Фарантземом, која је била удовица Аршаковог нећака, аршакидског принца Гнела .[2][14] На персијски начин Аршак II је имао више од једне жене.[2] Нешто након Фарантземине удаје за Аршака II, затруднела је. Године 360. Фарантзем је родила Аршаку II сина, коме су дали име Папас (Пап) .[14] Папас је био једино познато дете рођено Фарантзему и једино познато дете рођено Аршаку II.

Фарантзем је била љута и имала је велику завист према Олимпији, Аршак II волео Олимпијаду више него Фарантзем.[14] Аршак II је у извесној мери волео Фарантзему, али је Фарантзем мрзела Аршака II рекавши: „Физички је длакав, а његова боја је тамна“.[14] Након рођења њеног сина, Фарантзем је сковаала заверу да убије Олимпијаду отровом. Фарантзем је организовала да Олимпијада буде отрована 361. године,[2] отров је био у Светој Тајни причешћа дао свештеник [16] из краљевског двора. Олимпијада је била изузетно пажљива у томе одакле је прихватала храну и пиће јер је прихватала само храну и пиће које су јој нудиле њене слушкиње.[14] Олимпијада је отрована кроз причешће.

Олимпијина смрт, била је један од разлога што је црква била потпуно отуђена од краљевског двора Аршака II, а свети Нерсес I, потпуно огорчен, није више виђен на краљевском двору за живота Арсака II.[2] Фарантземини поступци према Олимпији довели су до тога да јерменска политика није била наклоњена хришћанским интересима и она је сматрана безбожном женом.[15] Након смрти Олимпије, Фарантзема је постала јерменска краљица.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Nordgren, The Well Spring Of The Goths: About The Gothic Peoples in The Nordic Countries And On The Continent, pp. 385
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Hovannisian, The Armenian People From Ancient to Modern Times, Volume I: The Dynastic Periods: From Antiquity to the Fourteenth Century, pp. 89
  3. ^ а б в г Kurkjian, A History of Armenia, pp. 103
  4. ^ а б в Smith, A Dictionary of Christian Biography, Literature, Sects and Doctrines N to S Part Seven, pp. 73
  5. ^ а б в Moret, Sertorius, Libanios, iconographie: a propos de Sertorius, journée d'étude, Toulouse, 7 avril 2000 [suivi de] autour de Libanios, culture et société dans l'antiquité tardive : actes de la table ronde, Avignon, 27 avril 2000, pp. 207
  6. ^ а б Jones, The Prosopography of the Later Roman Empire: Volume 1, AD 260-395, Parts 260-395, p.p.3-4
  7. ^ Eunapius, The Life of Philosophers and Sophists, Book VI. Three. 1-7
  8. ^ Salzman, The Making of a Christian Aristocracy: Social and Religious Change in the Western Roman Empire, pp. 100
  9. ^ Millar, The Roman Near East, 31 B.C.-A.D. 337, pp. 210
  10. ^ Salzman, The Making of a Christian Aristocracy: Social and Religious Change in the Western Roman Empire, pp. 302
  11. ^ De Imperatoribus Romanis - An Online Encyclopedia of Roman Emperors: Constans I (337-350 A.D.)
  12. ^ According to Saint Mesrop Mashtots, the priest & historiographer of the Catholicos Nerses the Great, gives the name Anob as the father of Papas’ nephew Varasdates (Varazdat). Also according to Faustus of Byzantium, Book IV - Chapter 37 Varasdates proclaims himself as the nephew of Papas (Pap)
  13. ^ а б Gibbon, The Decline And Fall Of The Roman Empire, Volume 2, pp. 516
  14. ^ а б в г д ђ Faustus of Byzantium, History of the Armenians, Book IV, Chapter 15
  15. ^ а б в Gibbon, The History of the Decline and Fall of the Roman Empire
  16. ^ Kurkjian, A History of Armenia, pp. 105

Литература[уреди | уреди извор]

  • Faustus of Byzantium, History of the Armenians, 5th Century
  • De Imperatoribus Romanis - An Online Encyclopedia of Roman Emperors: Constans I (337-350 A.D.)
  • A.H.M. Jones, J.R. Martindale & J. Morris, The Prosopography of the Later Roman Empire: Volume 1, AD 260–395, Parts 260–395, Cambridge University Press, 1971
  • F. Millar, The Roman Near East, 31 B.C.-A.D. 337, Harvard University Press, 1993
  • M.R. Salzman, The Making of a Christian Aristocracy: Social and Religious Change in the Western Roman Empire, Harvard University Press, 2002
  • P. Moret & B. Cabouret, Sertorius, Libanios, iconographie: a propos de Sertorius, journée d'étude, Toulouse, 7 avril 2000 [suivi de] autour de Libanios, culture et société dans l'antiquité tardive : actes de la table ronde, Avignon, 27 avril 2000, Presses Univ. du Mirail, 2003
  • R.G. Hovannisian, The Armenian People From Ancient to Modern Times, Volume I: The Dynastic Periods: From Antiquity to the Fourteenth Century, Palgrave Macmillan, 2004
  • I. Nordgren, The Well Spring Of The Goths: About The Gothic Peoples in The Nordic Countries And On The Continent, iUniverse, 2004
  • W. Smith & H. Wace, A Dictionary of Christian Biography, Literature, Sects and Doctrines N to S Part Seven, Kessinger Publishing, 2004
  • E. Gibbon & J.B. Bury, The Decline And Fall Of the Roman Empire, Volume 2, Wildside Press LLC, 2004
  • V.M. Kurkjian, A History of Armenia, Indo-European Publishing, 2008
  • E. Gibbon, The History of the Decline and Fall of the Roman Empire (Google eBook), MobileReference, 2009
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олимпијада_од_Јерменије&oldid=26960000”