Mandejci — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 5: Ред 5:
Назив "мандаизам" је настао од речи: mandā - знање. Манда (арапски: مندى‎) је такође и место обожавања за мандејце. Манда мора да буде изграђена поред реке како би се извршила ''масбата'' (крштење) јер вода је суштински елемент у мандејској вери.
Назив "мандаизам" је настао од речи: mandā - знање. Манда (арапски: مندى‎) је такође и место обожавања за мандејце. Манда мора да буде изграђена поред реке како би се извршила ''масбата'' (крштење) јер вода је суштински елемент у мандејској вери.


[[Јахја ибн Зекерјја]], међу хришћанима познат као [[Јован Крститељ]], у мандаизму има посебан статус, виши него у хришћанству и исламу. Mandejci ukazuju Jahji najviše poštovanje smatrajući ga jednim od najvećih učitelja i jedinim istinskim [[mesija|mesijom]] ([[hrist]]om), zbog čega su poznati kao hrišćani svetog Jovana. Oni ga, međutim, ne smatraju osnivačem svoje religije, koju prate nazad do [[Adam]]a. Mandejci neke priznaju a neke odbacuju od starozavetnih proroka. Oni odbacuju [[Abraham]]a i [[Mojsije|Mojsija]] kao lažne proroke, a pravi proroci su im [[Adam]], njegovi sinovi Hibil ([[Abel]]) i Šitil ([[Seth]]), i njegov unuk Anuš ([[Enos]]), kao i Nuh ([[Noa]]), njegov sin Sam ([[Sem]]) i njegov sin Ram ([[Aram]]).<ref>Lupieri, Edmondo (2001). The Mandaeans: The Last Gnostics. Grand Rapids, MI: Eerdmans, pg. 116.</ref> Za Jovana kažu da je došao u vreme [[Pontije Pilat|Pilata]], lečio bolesne, dao vid slepima, i podizao mrtve.<ref>[http://www.askwhy.co.uk/christianity/0255Mandaeans.php The Mandaeans, Followers of John the Baptist]</ref> Mandejci [[Isus]]a smatraju "lažnim mesijom" (''mšiha kdaba'') koji je izopačio učenje koje mu je poverio Jovan.<ref>Lupieri, Edmondo (2001). The Mandaeans: The Last Gnostics. Grand Rapids, MI: Eerdmans, pg. 248.</ref><ref name="macuch">{{cite book | last = Macuch | first = Rudolf | authorlink = David Mumford | title = Handbook of Classical and Modern Mandaic | publisher = De Gruyter & Co. | location = Berlin | year = 1965 | pages = 61 fn. 105 }}</ref> Mandejci sebe smatraju nastavljačima Jovanovog učenja, a [[Reka Jordan]] je središnja tema njihovog učenja o krštenju.<ref>Drower, E. S., The Secret Adam: A Study of Nasoraean Gnosis (Introduction, p. xiv), Clarendon Press, Oxford (1960)</ref>
[[Јахја ибн Зекерјја]], међу хришћанима познат као [[Јован Крститељ]], у мандаизму има посебан статус, виши него у хришћанству и исламу. Мандејци указују Јахји највеће поштовање сматрајући га једним од највећих учитеља и јединим истинским [[месија|месијом]] ([[христ]]ом), због чега су познати као хришћани светог Јована. Они га, међутим, не сматрају оснивачем своје религије, коју прате назад до [[Адам]]а. Мандејци неке признају а неке одбацују од старозаветних пророка. Они одбацују [[Авраам]]а и [[Мојсије|Мојсија]] као лажне пророке, а прави пророци су им: [[Адам]], његови синови Хибил ([[Авељ]]) и Шитил ([[Сет]]), и његов унук Ануш ([[Енос]]), као и Нух ([[Ноје]]), његов син Сам ([[Сим]]) и његов син Рам ([[Арам]]).<ref>Lupieri, Edmondo (2001). The Mandaeans: The Last Gnostics. Grand Rapids, MI: Eerdmans, pg. 116.</ref> Za Jovana kažu da je došao u vreme [[Pontije Pilat|Pilata]], lečio bolesne, dao vid slepima, i podizao mrtve.<ref>[http://www.askwhy.co.uk/christianity/0255Mandaeans.php The Mandaeans, Followers of John the Baptist]</ref> Mandejci [[Isus]]a smatraju "lažnim mesijom" (''mšiha kdaba'') koji je izopačio učenje koje mu je poverio Jovan.<ref>Lupieri, Edmondo (2001). The Mandaeans: The Last Gnostics. Grand Rapids, MI: Eerdmans, pg. 248.</ref><ref name="macuch">{{cite book | last = Macuch | first = Rudolf | authorlink = David Mumford | title = Handbook of Classical and Modern Mandaic | publisher = De Gruyter & Co. | location = Berlin | year = 1965 | pages = 61 fn. 105 }}</ref> Mandejci sebe smatraju nastavljačima Jovanovog učenja, a [[Reka Jordan]] je središnja tema njihovog učenja o krštenju.<ref>Drower, E. S., The Secret Adam: A Study of Nasoraean Gnosis (Introduction, p. xiv), Clarendon Press, Oxford (1960)</ref>


Oko [[1290]], dominikanac iz Toskane, [[Ricoldo da Montecroce]], bio je u Mesopotamiji, gde se susreo mandejce. Opisao ih je kao ljude koji preziru Abrahama, obožavaju Jovana, "žive samo u blizini reka u pustinji, i koji se peru danju i noću, da ne budu osuđeni od Boga."<ref>[http://www.nineveh.com/Mandaeans%20The%20True%20Descendents%20of%20Ancient%20Babylonians%20and%20Chaldeans.html The Mandaeans: True descendents of ancient Babylonians]</ref>
Oko [[1290]], dominikanac iz Toskane, [[Ricoldo da Montecroce]], bio je u Mesopotamiji, gde se susreo mandejce. Opisao ih je kao ljude koji preziru Abrahama, obožavaju Jovana, "žive samo u blizini reka u pustinji, i koji se peru danju i noću, da ne budu osuđeni od Boga."<ref>[http://www.nineveh.com/Mandaeans%20The%20True%20Descendents%20of%20Ancient%20Babylonians%20and%20Chaldeans.html The Mandaeans: True descendents of ancient Babylonians]</ref>

Верзија на датум 7. децембар 2014. у 02:10

Мандејци (познатији и као "Сабејци" и "хришћани светог Јована") су народ Семитског језичног рода насељен у Ирану (Хузестан) и нарочито у Iraku (Basra). Познати су и по својој религији мандаизму.

Вера

Назив "мандаизам" је настао од речи: mandā - знање. Манда (арапски: مندى‎) је такође и место обожавања за мандејце. Манда мора да буде изграђена поред реке како би се извршила масбата (крштење) јер вода је суштински елемент у мандејској вери.

Јахја ибн Зекерјја, међу хришћанима познат као Јован Крститељ, у мандаизму има посебан статус, виши него у хришћанству и исламу. Мандејци указују Јахји највеће поштовање сматрајући га једним од највећих учитеља и јединим истинским месијом (христом), због чега су познати као хришћани светог Јована. Они га, међутим, не сматрају оснивачем своје религије, коју прате назад до Адама. Мандејци неке признају а неке одбацују од старозаветних пророка. Они одбацују Авраама и Мојсија као лажне пророке, а прави пророци су им: Адам, његови синови Хибил (Авељ) и Шитил (Сет), и његов унук Ануш (Енос), као и Нух (Ноје), његов син Сам (Сим) и његов син Рам (Арам).[1] Za Jovana kažu da je došao u vreme Pilata, lečio bolesne, dao vid slepima, i podizao mrtve.[2] Mandejci Isusa smatraju "lažnim mesijom" (mšiha kdaba) koji je izopačio učenje koje mu je poverio Jovan.[3][4] Mandejci sebe smatraju nastavljačima Jovanovog učenja, a Reka Jordan je središnja tema njihovog učenja o krštenju.[5]

Oko 1290, dominikanac iz Toskane, Ricoldo da Montecroce, bio je u Mesopotamiji, gde se susreo mandejce. Opisao ih je kao ljude koji preziru Abrahama, obožavaju Jovana, "žive samo u blizini reka u pustinji, i koji se peru danju i noću, da ne budu osuđeni od Boga."[6]

Jezik

Mandejski jezik (ima 3 dijalekta) pripada aramejskoj skupini semitskih jezika, ali danas dosta njih govori i drugim jezicima. U Huzistanu u Iranu govore perzijski, u Iraku arapski. Nešto ih živi i u SAD-u i Australiji (300 u Sydneyju 1995.) Ostali nazivi za njih su Nazorejci.

Vidi još

Reference

  1. ^ Lupieri, Edmondo (2001). The Mandaeans: The Last Gnostics. Grand Rapids, MI: Eerdmans, pg. 116.
  2. ^ The Mandaeans, Followers of John the Baptist
  3. ^ Lupieri, Edmondo (2001). The Mandaeans: The Last Gnostics. Grand Rapids, MI: Eerdmans, pg. 248.
  4. ^ Macuch, Rudolf (1965). Handbook of Classical and Modern Mandaic. Berlin: De Gruyter & Co. стр. 61 fn. 105. 
  5. ^ Drower, E. S., The Secret Adam: A Study of Nasoraean Gnosis (Introduction, p. xiv), Clarendon Press, Oxford (1960)
  6. ^ The Mandaeans: True descendents of ancient Babylonians

Literatura

Spoljašnje veze

Mandejci на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mandejci&oldid=10596881”