Кракер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 10. април 2015. у 10:17

Кракер је особа која се бави краковањем (разбијањем заштитног кода). У питању су лозинке за улазак у заштићене информационе системе као што су банке, болнице, полиција и сл. или кодови који штите софтвер и друге интелектуалне својине од нелегалног копирања.

Појавом кућних и личних рачунара и Интернета, отворена је могућност нелегалног уласка у туђе системе, а затим и злоупотреба истих. На пример, куповина преко Интернета коришћењем туђих кракованих кредитних картица.

Кракери су одиграли значајну улогу у времену када је Србија била под санкцијама, скидајући заштиту са софтвера које већина људи није могла да купи.

Захваљујући кракерима, у Србији је развијено значајно пиратско тржиште јефтиних, нелегалих копија софтвера, филмова, игрица...

Сидањем санкција СР Југославији створени су услови за примену позитивних закона који штите ауторска права. Применом репресивних мера од стране полиције, пиратерија и краковање су значајно смањени.

Методи напада

Кракери врше нападе користећи разне методе напредног програмирања, али у последње време све више њих користе програме који сами врше нападе, не знајући уопште ни како ради такав један програм. Неке од метода су убацивање кода, пренатрпавање бафера, корупција меморије итд.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-'''Кракер''' је особа која се бави краковањем (разбијањем заштитног [[код]]а). У питању су [[лозинка|лозинке]] за улазак у заштићене [[информациони систем|информационе системе]] као што су [[банка|банке]], [[болница|болнице]], [[полиција]] и сл. или [[код]]ови који штите [[софтвер]] и друге [[интелектуална својина|интелектуалне својине]] од нелегалног копирања.
+'''Кракер''' је особа која се бави краковањем (разбијањем заштитног [[код]]а). У питању су [[лозинка|лозинке]] за улазак у заштићене [[информациони систем|информационе системе]] као што су [[банка|банке]], [[болница|болнице]], [[полиција]] и сл. или кодови који штите [[софтвер]] и друге [[интелектуална својина|интелектуалне својине]] од нелегалног копирања.
-Појавом кућних и личних [[рачунар]]а и [[Интернет]]а, отворена је могућност нелегалног уласка у туђе системе, а затим и злоупотреба истих. На пример, куповина преко [[Интернет]]а коришћењем туђих кракованих [[кредитна картица|кредитних картица]].
+Појавом кућних и личних [[рачунар]]а и [[Интернет]]а, отворена је могућност нелегалног уласка у туђе системе, а затим и злоупотреба истих. На пример, куповина преко Интернета коришћењем туђих кракованих [[кредитна картица|кредитних картица]].
-Кракери су одиграли значајну улогу у времену када је [[Србија]] била под [[санкције СР Југославији|санкцијама]], скидајући заштиту са [[софтвер]]а које већина људи није могла да купи.
+Кракери су одиграли значајну улогу у времену када је [[Србија]] била под [[санкције СР Југославији|санкцијама]], скидајући заштиту са софтвера које већина људи није могла да купи.
-Захваљујући кракерима, у [[Србија|Србији]] је развијено значајно пиратско тржиште јефтиних, нелегалих копија [[софтвер]]а, [[филм]]ова, игрица...
+Захваљујући кракерима, у [[Србија|Србији]] је развијено значајно пиратско тржиште јефтиних, нелегалих копија софтвера, [[филм]]ова, игрица...
 Сидањем санкција [[Савезна Република Југославија|СР Југославији]] створени су услови за примену позитивних [[закон]]а који штите [[ауторско право|ауторска права]]. Применом [[репресија|репресивних]] мера од стране [[полиција|полиције]], пиратерија и краковање су значајно смањени.