Коломан Сокол — разлика између измена
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 10: | Ред 10: | ||
| датум_смрти = [[12. јануар]] [[2003]]. |
| датум_смрти = [[12. јануар]] [[2003]]. |
||
| место_смрти = [[Тусон]] |
| место_смрти = [[Тусон]] |
||
| држава_смрти = [[САД]] |
| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] |
||
| поље = |
| поље = |
||
| правац_традиција = |
| правац_традиција = |
||
| Ред 21: | Ред 21: | ||
== Живот и дело == |
== Живот и дело == |
||
После тешког детињства и када га је оставила мајка ослањао се на ујака. Упознао се са доктором Матом и захваљујући њему је студирао на приватној школи Евгена Крона у [[Кошице|Кошицама]] и ту се сусрео са сликарством а после је студирао приватно код Густава Малехо у [[Братислава|Братислави]]. Ликовне уметности студирао је и у [[Праг]]у и апсолвирао студијски боравак у [[Париз]]у. Добио је понуду од министарства културе и школства у [[Мексико|Мексику]] и одлази као предавач на Академију у град [[Мексико |
После тешког детињства и када га је оставила мајка ослањао се на ујака. Упознао се са доктором Матом и захваљујући њему је студирао на приватној школи Евгена Крона у [[Кошице|Кошицама]] и ту се сусрео са сликарством а после је студирао приватно код Густава Малехо у [[Братислава|Братислави]]. Ликовне уметности студирао је и у [[Праг]]у и апсолвирао студијски боравак у [[Париз]]у. Добио је понуду од министарства културе и школства у [[Мексико|Мексику]] и одлази као предавач на Академију у град [[Мексико Сити|Мексико]] и ту оснива струку графике а [[1941]]. године се из здравствених разлога своје супруге пресељава у [[Њујорк]]. Излагао је у [[Мексико|Мексику]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. |
||
После [[Други светски рат|Другог светског рата]] се враћа у [[Словачка|Словачку]] али [[1948]]. године трајно напушта домовину и постаје члан мексичких графичара и живи у [[Аризона|Аризони]]. Пред крај свог живота је поклонио 48 својих радова Словачкој који су постали основ Центра Коломана Сокола у [[Липтовски Микулаш|Липтовском Микулашу]]. Остао је увек скроман човек који тражи своју истину иако је постигао велике успехе. Био је противник [[Академизам|академизма]] и његове слике имају јаки емотивни подтон. За време целог свог стварања посветио се социјалним питањима. Волео је људе који су живели у [[Мексико|Мексику]] и ову средину и то је утицало на његов стваралачки рад али је са Словачком био повезан током целога свог живота. Чести мотиви у његовом делу су били пас, коњ, митологија, борбе бикова и међуљудски односи. [[1976]]. године му је угинуо његов пас по имену „Самбо“ и он је од тада користио овај псеудоним на успомену свога пса којег је волео а његови радови су добили још већу дубину. |
После [[Други светски рат|Другог светског рата]] се враћа у [[Словачка|Словачку]] али [[1948]]. године трајно напушта домовину и постаје члан мексичких графичара и живи у [[Аризона|Аризони]]. Пред крај свог живота је поклонио 48 својих радова Словачкој који су постали основ Центра Коломана Сокола у [[Липтовски Микулаш|Липтовском Микулашу]]. Остао је увек скроман човек који тражи своју истину иако је постигао велике успехе. Био је противник [[Академизам|академизма]] и његове слике имају јаки емотивни подтон. За време целог свог стварања посветио се социјалним питањима. Волео је људе који су живели у [[Мексико|Мексику]] и ову средину и то је утицало на његов стваралачки рад али је са Словачком био повезан током целога свог живота. Чести мотиви у његовом делу су били пас, коњ, митологија, борбе бикова и међуљудски односи. [[1976]]. године му је угинуо његов пас по имену „Самбо“ и он је од тада користио овај псеудоним на успомену свога пса којег је волео а његови радови су добили још већу дубину. |
||
Верзија на датум 25. април 2015. у 00:25
| Коломан Сокол | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. децембар 1902. |
| Место рођења | Липтовски Микулаш, Аустроугарска |
| Датум смрти | 12. јануар 2003. |
| Место смрти | Тусон, САД |
Коломан Сокол (слч. Koloman Sokol; Липтовски Микулаш, 12. децембар 1902 — Тусон, 12. јануар 2003) је био један од најзначајнијих представника словачког сликарства и био је оснивач словачке и мексичке графике као и аутор илустрација.
Живот и дело
После тешког детињства и када га је оставила мајка ослањао се на ујака. Упознао се са доктором Матом и захваљујући њему је студирао на приватној школи Евгена Крона у Кошицама и ту се сусрео са сликарством а после је студирао приватно код Густава Малехо у Братислави. Ликовне уметности студирао је и у Прагу и апсолвирао студијски боравак у Паризу. Добио је понуду од министарства културе и школства у Мексику и одлази као предавач на Академију у град Мексико и ту оснива струку графике а 1941. године се из здравствених разлога своје супруге пресељава у Њујорк. Излагао је у Мексику и САД. После Другог светског рата се враћа у Словачку али 1948. године трајно напушта домовину и постаје члан мексичких графичара и живи у Аризони. Пред крај свог живота је поклонио 48 својих радова Словачкој који су постали основ Центра Коломана Сокола у Липтовском Микулашу. Остао је увек скроман човек који тражи своју истину иако је постигао велике успехе. Био је противник академизма и његове слике имају јаки емотивни подтон. За време целог свог стварања посветио се социјалним питањима. Волео је људе који су живели у Мексику и ову средину и то је утицало на његов стваралачки рад али је са Словачком био повезан током целога свог живота. Чести мотиви у његовом делу су били пас, коњ, митологија, борбе бикова и међуљудски односи. 1976. године му је угинуо његов пас по имену „Самбо“ и он је од тада користио овај псеудоним на успомену свога пса којег је волео а његови радови су добили још већу дубину.
Литература
- према истоименом чланку у словачкој Википедији
