Борја — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
| Ред 47: | Ред 47: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* Текст Милана Јокановића Виша педагошка школа, Сарајево у [[Енциклопедија Југославије|Енциклопедији Југославије]] ЈЛЗ Загреб 1982. |
* Текст Милана Јокановића Виша педагошка школа, Сарајево у [[Енциклопедија Југославије|Енциклопедији Југославије]] ЈЛЗ Загреб 1982. том 2. стр. 83 |
||
{{DEFAULTSORT:Борја}} |
{{DEFAULTSORT:Борја}} |
||
Верзија на датум 16. јун 2015. у 22:33
| Борја | |
|---|---|
 Поглед на Руњевицу, највишу тачку на планини Борја, са платоа Солила | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:44.53.63 {{#coordinates:}}: invalid latitude Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:44.53.63 {{#coordinates:}}: invalid latitude |
| Географија | |
Lua грешка in Модул:Location_map at line 347: Вредност "17.70.00" унесена за longitude није валидна.
| |
| Државе |  Босна и Херцеговина |
| Републике |  Република Српска |
Борја је планина између Велике Усоре и Мале Усоре у Републици Српској, БиХ. Налази се између Општине Котор Варош и Општине Теслић. Велика Усора (и њена притока Пенава) захвата Борје са југозапада, југа и истока, а Мала Усора (и њена притока Усорица) са северозапада, севера и североистока. Борја је углавном изграђена од магматских стена (ултрамафити, габроперидотити).
Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Руњевица (1.078 м). Већи врхови су и Павлов врх (988 м), Комин (1029 м), Куке (1016 м), Чалмаш (973 м), Тајан (1008 м), Катуништа (935 м) и Гредељ (937 м).
Воде с Борја теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борја теку Боровница, Кусачки поток, Гомјеница, a највећа њена притока је Узвинска река дугачка 11 километара. У Малу Усору теку Мала и Велика Остружница, Миљаковача и бројне мање притоке.
Планина Борја је богата шумом. У вишем делу готово да нема насеља, осим планинских села Борњаш и Китићи која се налазе на око 650 метара надморске висине. То је у основи питома планина са неколико висоравни од којих је највећа Милаковац са кога се при лепом времену види и Посавина. Ради експлоатавије шума, за време Аустроугарске изграђена је шумска пруга уског колосека Усора—Масловаре—Прибинић (41 km), с краком кроз долину Велике Усоре и Узвинске реке на саму планину. Шездесетих година су железничке пруге замењене цестама. Дрво с Борја се углавном прерађује у Теслићу.
Нека од насеља у непосредном подножју планине су Масловаре, Липље, Прибинић, Очауш.
Галерија
-
Типичан шумски пут и шума на Борјима -
Зеленик (909 мнв) и Дренова страна (967 мнв) -
Типични камени блокови на Борјима -
Плато Солила -
Мала Руњавица (1034 мнв) -
Солила, споменик -
Мотел »Хајдучка вода« -
Типична борова шума на Борјима -
Извор Хајдучка вода
Литература
- Текст Милана Јокановића Виша педагошка школа, Сарајево у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982. том 2. стр. 83