Општина Теслић
Теслић | |
---|---|
Грб | |
Основни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Сједиште | Теслић |
Становништво | |
Становништво | 38.536 (2013) |
Географске карактеристике | |
Површина | 845 km2 |
Остали подаци | |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Начелник општине | Милан Миличевић (СДС) |
Поштански број | 74270 |
Позивни број | 53 |
Веб-сајт | opstinateslic.com |
Општина Теслић је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Теслић. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 38.536 лица.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Простире се на површини од 845 km² и једна је од већих у Републици Српској.
Нека географска обиљежја
[уреди | уреди извор]Планине и брда
[уреди | уреди извор]- Борја је планина у чијем је подножју подигнут град Теслић.
- Вучја планина је планинска висораван, мјесто традиционалних борби овнова.
- Очауш (планина) је највиша планина на територији општине.
- Крстова Гора је брдо у непосредној близини Теслића, на ком је постављен велики метални крст.
- Шкребин Камен је брдо које се налази око 3 km сјеверозападно од Теслића.
Ријеке и водене површине
[уреди | уреди извор]- Усора је ријека која протиче кроз град Теслић и општину.
- Узвинска је ријека у јужном дијелу територије општине.
- Гомјеничко језеро је вјештачко језеро у непосредној близини града Теслића.
Спелеолошки објекти
[уреди | уреди извор]Насељена мјеста
[уреди | уреди извор]Подручје општине Теслић чине насељена мјеста: Бања Врућица, Бардаци, Барићи, Бијело Бучје, Блатница*, Брић, Булетић, Витковци, Влајићи, Врела*, Гомјеница, Горња Радња, Горња Врућица, Горње Липље, Горњи Очауш, Горњи Ранковић, Горњи Ружевић, Горњи Теслић, Доњи Очауш, Доњи Ранковић, Доњи Ружевић, Дубраве, Ђулићи, Жарковина, Јасенова, Језера*, Калошевић*, Каменица, Комушина Горња, Комушина Доња, Кузмани, Младиковине, Осивица, Парлози, Прибинић, Радешићи, Рајшева, Растуша, Рудо Поље, Слатина, Стењак*, Студенци, Теслић, Угодновићи, Укриница, Чечава, Шњеготина Горња.
Дијелови насељених мјеста: Блатница, Језера, Калошевић и Мркотић.
(Додатна насељена мјеста која се помињу у списку Владе Републике Српске: Бежља, Блажевци, Брезове Дане, Врела, Јасеница, Калошевић, Копице, Лончари, Лугови, Мркотић, Орашје Плање, Пиљужићи, Стењак, Џимилић Плање[2])
У општини Теслић постоји 49 мјесних заједница.
Највећи дио предратне општине Теслић остао је у саставу Републике Српске, а овој општини је припојено и насеље Витковци које је раније припадало општини Тешањ. У састав Федерације БиХ ушли су дијелови насељених мјеста Блатница и Језера.
Политичко уређење
[уреди | уреди извор]Општинска администрација
[уреди | уреди извор]Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Теслићу. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Теслић је насеље Теслић, гдје су смјештени сви општински органи.
Начелник општине Теслић је Милан Миличевић испред Српске демократске странке, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Теслић је приказан у табели.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]Састав становништва – општина Теслић | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2013.[4] | 1991.[5] | 1981.[6] | 1971.[7] | ||||
Укупно | 38 536 (100,0%) | 59 854 (100,0%) | 60 434 (100,0%) | 52 713 (100,0%) | |||
Срби | 29 041 (75,36%) | 32 962 (55,07%) | 35 024 (57,95%) | 32 756 (62,14%) | |||
Бошњаци | 7 184 (18,64%) | 12 802 (21,39%)1 | 11 148 (18,45%)1 | 10 000 (18,97%)1 | |||
Хрвати | 1 442 (3,742%) | 9 525 (15,91%) | 10 744 (17,78%) | 9 467 (17,96%) | |||
Неизјашњени | 351 (0,911%) | – | – | – | |||
Остали | 100 (0,259%) | 1 100 (1,838%) | 204 (0,338%) | 285 (0,541%) | |||
Босанци | 93 (0,241%) | – | – | – | |||
Муслимани | 91 (0,236%) | – | – | – | |||
Роми | 63 (0,163%) | – | 43 (0,071%) | – | |||
Непознато | 51 (0,132%) | – | – | – | |||
Југословени | 48 (0,125%) | 3 465 (5,789%) | 3 155 (5,221%) | 108 (0,205%) | |||
Православци | 25 (0,065%) | – | – | – | |||
Словенци | 14 (0,036%) | – | 8 (0,013%) | 18 (0,034%) | |||
Црногорци | 13 (0,034%) | – | 93 (0,154%) | 67 (0,127%) | |||
Украјинци | 9 (0,023%) | – | – | – | |||
Босанци и Херцеговци | 8 (0,021%) | – | – | – | |||
Македонци | 2 (0,005%) | – | 7 (0,012%) | 3 (0,006%) | |||
Турци | 1 (0,003%) | – | – | – | |||
Албанци | – | – | 8 (0,013%) | 9 (0,017%) |
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
У границама данашње општине Теслић (без дијела који је припао ФБиХ, и са Витковцима) национални састав 1991. године је био сљедећи:
укупно: 60.347
- Срби — 33.135 (54,9%)
- Муслимани[а] — 12.803 (21,2%)
- Хрвати — 9.780 (16,2%)
- остали — 4.629 (7,7%)
- дио који је припао ФБиХ (општини Зеница)
укупно: 1.282
- Срби — 1.272 (99,21%)
- Муслимани — 0
- Хрвати — 0
- Југословени — 10 (0,79%)
- остали — 0
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Драган Богданић, министар здравља
- Пахомије Гачић, епископ
- Борислав Ђурђевић, публициста
- Градимир Крагић, есперантиста
- Добривоје Марковић, рукометаш
- Милан Миличевић, политичар
- Бошко Н. Петровић, новинар
- Борки Предојевић, шахиста
- Жељка Цвијановић, политичар
- Драго Ћосић, спортски новинар
Историјски споменици
[уреди | уреди извор]- Стећци Војводе Момчила се налазе око 5 km југоисточно од центра града, у насељу Врућица.
- Солила је мјесто на врху планине Борја, на ком се налази споменик НОБ.
- Манастир Липље из 12. вијека се налази у селу Липље.
- Спомен-плоча за 12 погинулих припадника Полиције Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату, која је откривена 20. новембра 2011.[8]
Спортски клубови
[уреди | уреди извор]- Атлетски клуб „Блатница-ШГ Борја”
- Женски рукометни клуб „Борја”
- Карате клуб „Sochin” Бања Врућица
- Карате клуб „Теслић”
- Карате клуб „Тигар”
- Кошаркашки клуб
- Куглашки клуб
- Планинарски клуб „Очауш”
- Рукометни клуб „Елинг”
- Стрељачка дружина „Геофон”
- Фудбалски клуб „Пролетер”
- Фудбалски клуб „Минерал” Бања Врућица
- Фудбалски клуб „Укрина”
- Фудбалски клуб „Шњеготина”
- Шаховски клуб „Младост”
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 6. 2016. г. Приступљено 5. 11. 2016.
- ^ Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске: Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: српски)
- ^ „Теслић”. избори.ба. Приступљено 28. 6. 2021.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 102)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 1. 12. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 1. 12. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 1. 12. 2015.
- ^ „Теслић: Откривена спомен-плоча”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 11. 2011. Приступљено 22. 11. 2011.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична презентација општине Теслић (језик: српски)
- Туристичка организација општине Теслић Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2021) (језик: српски)
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- „Попис по мјесним заједницама“