Општина Теслић

С Википедије, слободне енциклопедије
Теслић
Грб Теслића
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Теслић
Становништво
Становништво (2013.) Пад 38.536
Географске карактеристике
Површина 845 km2

Teslić municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Милан Миличевић (СДС)
Поштански број 74270
Позивни број 053
Веб-сајт opstinateslic.com

Општина Теслић је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Теслић. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 38.536 лица.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Простире се на површини од 845 km² и једна је од већих у Републици Српској.

Нека географска обиљежја[уреди | уреди извор]

Планине и брда[уреди | уреди извор]

  • Борја је планина у чијем је подножју подигнут град Теслић.
  • Вучја планина је планинска висораван, мјесто традиционалних борби овнова.
  • Очауш (планина) је највиша планина на територији општине.
  • Крстова Гора је брдо у непосредној близини Теслића, на ком је постављен велики метални крст.
  • Шкребин Камен је брдо које се налази око 3 km сјеверозападно од Теслића.

Ријеке и водене површине[уреди | уреди извор]

  • Усора је ријека која протиче кроз град Теслић и општину.
  • Узвинска је ријека у јужном дијелу територије општине.
  • Гомјеничко језеро је вјештачко језеро у непосредној близини града Теслића.

Спелеолошки објекти[уреди | уреди извор]

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Мапа насељених места општине Теслић

Подручје општине Теслић чине насељена мјеста: Бања Врућица, Бардаци, Барићи, Бијело Бучје, Блатница*, Брић, Булетић, Витковци, Влајићи, Врела*, Гомјеница, Горња Радња, Горња Врућица, Горње Липље, Горњи Очауш, Горњи Ранковић, Горњи Ружевић, Горњи Теслић, Доњи Очауш, Доњи Ранковић, Доњи Ружевић, Дубраве, Ђулићи, Жарковина, Јасенова, Језера*, Калошевић*, Каменица, Комушина Горња, Комушина Доња, Кузмани, Младиковине, Осивица, Парлози, Прибинић, Радешићи, Рајшева, Растуша, Рудо Поље, Слатина, Стењак*, Студенци, Теслић, Угодновићи, Укриница, Чечава, Шњеготина Горња.

Дијелови насељених мјеста: Блатница, Језера, Калошевић и Мркотић.

(Додатна насељена мјеста која се помињу у списку Владе Републике Српске: Бежља, Блажевци, Брезове Дане, Врела, Јасеница, Калошевић, Копице, Лугови, Мркотић, Орашје, Плање, Пиљужићи, Стењак, Џимилић Плање[2])

У општини Теслић постоји 49 мјесних заједница.

Највећи дио предратне општине Теслић остао је у саставу Републике Српске, а овој општини је припојено и насеље Витковци које је раније припадало општини Тешањ. У састав Федерације БиХ ушли су дијелови насељених мјеста Блатница и Језера.

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Састав Скупштине Општине Теслић према резултатима избора 2020.
10
9
4
2
2
1
1
10 
Од укупно 29 мандата на поједине партије отпада:
      СДС: 10
      СНСД: 9
      СПС: 4
      СДА: 2
      ДЕМОС: 2
      ДНС: 1

Општинска администрација[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Теслићу. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Теслић је насеље Теслић, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Теслић је Милан Миличевић испред Српске демократске странке, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Теслић је приказан у табели.[3]

Становништво[уреди | уреди извор]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Теслић је имала 59.854 становника, распоређених у 44 насељена места.

Националност[4] 1991. 1981. 1971.
Срби 32.962 (55,07%) 35.024 (57,95%) 32.756 (62,14%)
Муслимани [а] 12.802 (21,38%) 11.148 (18,44%) 10.000 (18,97%)
Хрвати 9.525 (15,91%) 10.744 (17,77%) 9.467 (17,95%)
Југословени 3.465 (5,78%) 3.008 (4,97%) 108 (0,20%)
остали и непознато 1.100 (1,83%) 510 (0,84%) 382 (0,72%)
Укупно 59.854 60.434 52.713

У границама данашње општине Теслић (без дијела који је припао ФБиХ, и са Витковцима) национални састав 1991. године је био сљедећи:

укупно: 60.347

укупно: 1.282

  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.
  2. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2013.[1]
Срби
  
29.041 75,36%
Бошњаци
  
7.184 18,64%
Хрвати
  
1.442 3,74%
Остали
  
467 1,21%
Неизјашњени
  
402 1,04%
укупно: 38.536

Познате личности[уреди | уреди извор]

Историјски споменици[уреди | уреди извор]

Панорама Теслића
Панорама Теслића

Спортски клубови[уреди | уреди извор]

  • Атлетски клуб „Блатница-ШГ Борја”
  • Женски рукометни клуб „Борја”
  • Карате клуб „Sochin” Бања Врућица
  • Карате клуб „Теслић”
  • Карате клуб „Тигар”
  • Кошаркашки клуб
  • Куглашки клуб
  • Планинарски клуб „Очауш”
  • Рукометни клуб „Елинг”
  • Стрељачка дружина „Геофон”
  • Фудбалски клуб „Пролетер”
  • Фудбалски клуб „Минерал” Бања Врућица
  • Фудбалски клуб „Укрина”
  • Фудбалски клуб „Шњеготина”
  • Шаховски клуб „Младост”

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 06. 2016. Приступљено 05. 11. 2016. 
  2. ^ Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске: Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе (језик: српски)
  3. ^ „Теслић”. избори.ба. Приступљено 28. 6. 2021. 
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. ^ „Теслић: Откривена спомен-плоча”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 11. 2011. Приступљено 22. 11. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]