Амстел голд рејс — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 13: Ред 13:
| тип = једнодневна
| тип = једнодневна
| организатор = Амстел голд рејс фондација
| организатор = Амстел голд рејс фондација
| директор = Лео Ван Вилт
| директор = Лео ван Вилт
| прво_одржавање = 1966.
| прво_одржавање = 1966.
| број_одржавања = {{#expr:51+{{CURRENTYEAR}}-2016}}&ensp;<small>(до {{CURRENTYEAR}})</small>
| број_одржавања = {{#expr:51+{{CURRENTYEAR}}-2016}}&ensp;<small>(до {{CURRENTYEAR}})</small>
| последње_одржавање =
| последње_одржавање =
| први_победник = {{flagathlete|[[Жан Стаблински]]|ФРА}}
| први_победник = {{flagathlete|[[Жан Стабленски]]|ФРА}}
| највише_победа = {{plainlist|
| највише_победа = {{plainlist|
* {{flagathlete|[[Јан Рас]]|ХОЛ}}<br />(5 победа)
* {{flagathlete|[[Јан Рас]]|ХОЛ}}<br />(5 победа)
}}
}}
| најскорији_победник = {{flagathlete|[[Енрико Гаспарото]]|ИТА}}
| најскорији_победник = {{flagathlete|[[Енрико Гаспарото]]|ИТА}} <small>(2016)</small>
}}
}}


Ред 36: Ред 36:
Три недеље пре почетка, организатори су објавили да нису добили дозволу да иду преко моста Мордијк, преко којег је једини пут којим се може јужно од Ротердама. Рута је морала да се мења опет и нови старт је био у Бреди.
Три недеље пре почетка, организатори су објавили да нису добили дозволу да иду преко моста Мордијк, преко којег је једини пут којим се може јужно од Ротердама. Рута је морала да се мења опет и нови старт је био у Бреди.


Те године су [[хипици]] прогласили анархију у Холандији и власти су се бојале да би због трке организоване на национални празник могла настати побуна. Четири дана пре почетка, Визерс и Крот су отказали трку. Ипак, министар саобраћаја у Хагу звао их је и рекао да трка може бити организована. У среду, 30. априла 1966. одржана је прва трка Амстел голд рејс, од Бреде до Мерсена, 302 километра. Трка је протекла без озбиљнијих инцидената. На циљ су дошла три возача француског тима Форд, који су спринтали за победу. Холанђанин [[Јан Хјуџенс]] имао је механички проблем у задним метрима и победио је Француз [[Жан Стаблински]]. Учешће је узело 120 возача , а завршило је само 30.
Те године су [[хипици]] прогласили анархију у Холандији и власти су се бојале да би због трке организоване на национални празник могла настати побуна. Четири дана пре почетка, Визерс и Крот су отказали трку. Ипак, министар саобраћаја у Хагу звао их је и рекао да трка може бити организована. У среду, 30. априла 1966. одржана је прва трка Амстел голд рејс, од Бреде до Мерсена, 302 километра. Трка је протекла без озбиљнијих инцидената. На циљ су дошла три возача француског тима Форд, који су спринтали за победу. Холанђанин [[Јан Хугенс]] имао је механички проблем у задним метрима и победио је Француз [[Жан Стабленски]]. Учешће је узело 120 возача , а завршило је само 30.


Без обзира не почетне планове, трка никад није стартовала у највећим холандским градовима [[Амстердам]]у, [[Ротердам]]у и [[Утрехт]]у.
Без обзира не почетне планове, трка никад није стартовала у највећим холандским градовима [[Амстердам]]у, [[Ротердам]]у и [[Утрехт]]у.


=== Потрага за идентитетом ===
=== Потрага за идентитетом ===
Наредних година, трка није имала исти старт. 1967. премештена је у [[Хелмонд]]у, где је седиште Амстела и скраћена је на 213 километара. Победио је [[Ари ден Хатог]] и тако постао први холандски победник трке. 1968. трка је одржана 21. септембра, имала је 254 километра и победио је [[Хари Стивенс]]. 1969. одржавање трке је враћено у април, победио је Белгијанац [[Гидо Рејбрук]], чиме је почела белгијска доминација.
Наредних година, трка није имала исти старт. 1967. премештена је у [[Хелмонд]]у, где је седиште Амстела и скраћена је на 213 километара. Победио је [[Ари ден Хартог]] и тако постао први холандски победник трке. 1968. трка је одржана 21. септембра, имала је 254 километра и победио је [[Хари Стевенс]]. 1969. одржавање трке је враћено у април, победио је Белгијанац [[Гидо Рејбрук]], чиме је почела белгијска доминација.


Амстел голд рејс, као млада трка, имала је проблема за проналажење свог места у календару, поред много и старијих и монументалних класика и није привлачила најбоље возаче. Много година, најбољи бициклиста тада, [[Еди Меркс]], није учествовао јер организатори нису могли да му плате његову стартну таксу. 1973. организатор Херман Крот, пристао је да плати Мерксовом тиму позамашну суму новца, претпостављајући да ће он победити. Тако је и било, Меркс је победио са три минута испред другопласираног. Две године касније, Меркс је опет победио и постао први возач који је освојио двапут.
Амстел голд рејс, као млада трка, имала је проблема за проналажење свог места у календару, поред много и старијих и монументалних класика и није привлачила најбоље возаче. Много година, најбољи бициклиста тада, [[Еди Меркс]], није учествовао јер организатори нису могли да му плате његову стартну таксу. 1973. организатор Херман Крот, пристао је да плати Мерксовом тиму позамашну суму новца, претпостављајући да ће он победити. Тако је и било, Меркс је победио са три минута испред другопласираног. Две године касније, Меркс је опет победио и постао први возач који је трку освојио двапут.


Касних седамдесетих, холанђанин [[Јан Рас]], освојио је трку рекордних пет пута, од тога четири пута заредом. У холандским медијима појавила се фраза "Амстел голд Рас".
Касних седамдесетих, холанђанин [[Јан Рас]], освојио је трку рекордних пет пута, од тога четири пута заредом. У холандским медијима појавила се фраза "Амстел голд Рас".
Ред 50: Ред 50:


=== Премештање у Мастрихт ===
=== Премештање у Мастрихт ===
1991. циљ трке премештен је у [[Мастрихт]], главни град [[Лимбург]]а, а од 1998. у Мастрихту је и старт трке. Карактеристика трке су постала брда јужно од Лимбурга. Задње две деценије, Холандија је имала само два победника, [[Мајкл Богерд]] 1998. и [[Ерик Декер]] 2001. обојица су победила [[Ленс Армстронг|Ленса Армстронга]] у спринту.
1991. циљ трке премештен је у [[Мастрихт]], главни град [[Лимбург]]а, а од 1998. у Мастрихту је и старт трке. Карактеристика трке су постала брда јужно од Лимбурга. Задње две деценије, Холандија је имала само два победника, [[Михал Богерд]] 1998. и [[Ерик Декер]] 2001. обојица су победила [[Ленс Армстронг|Ленса Армстронга]] у спринту.


2001. трку је почело 190 возача, а завршило је само 37. Највише подијума имају Богард и Рас, по седам.
2001. трку је почело 190 возача, а завршило је само 37. Највише подијума имају Богард и Рас, по седам.
Ред 78: Ред 78:
* 2007. {{зас|Немачка}} [[Стефан Шумахер]]
* 2007. {{зас|Немачка}} [[Стефан Шумахер]]
* 2006. {{зас|Луксембург}} [[Френк Шлек]]
* 2006. {{зас|Луксембург}} [[Френк Шлек]]
* 2005. {{зас|Италија}} [[Данило Ди Лука]]
* 2005. {{зас|Италија}} [[Данило ди Лука]]
* 2004. {{зас|Италија}} [[Давиде Ребелин]]
* 2004. {{зас|Италија}} [[Давиде Ребелин]]
* 2003. {{зас|Казахстан}} [[Александар Винокуров]]
* 2003. {{зас|Казахстан}} [[Александар Винокуров]]
Ред 84: Ред 84:
* 2001. {{зас|Холандија}} [[Ерик Декер]]
* 2001. {{зас|Холандија}} [[Ерик Декер]]
* 2000. {{зас|Немачка}} [[Ерик Цабел]]
* 2000. {{зас|Немачка}} [[Ерик Цабел]]
* 1999. {{зас|Холандија}} [[Михел Богерд]]
* 1999. {{зас|Холандија}} [[Михал Богерд]]
* 1998. {{зас|Швајцарска}} [[Ролф Јерман]]
* 1998. {{зас|Швајцарска}} [[Ролф Јерман]]
* 1997. {{зас|Данска}} [[Бјарне Рис]]
* 1997. {{зас|Данска}} [[Бјарне Рис]]
Ред 92: Ред 92:
* 1993. {{зас|Швајцарска}} [[Ролф Јерман]]
* 1993. {{зас|Швајцарска}} [[Ролф Јерман]]
* 1992. {{зас|Немачка}} [[Олаф Лудвиг]]
* 1992. {{зас|Немачка}} [[Олаф Лудвиг]]
* 1991. {{зас|Холандија}} [[Франц Масен]]
* 1991. {{зас|Холандија}} [[Франс Масен]]
{{col-4}}
* 1990. {{зас|Холандија}} [[Адри ван дер Пул]]
* 1989. {{зас|Белгија}} [[Ерик Ван Ланкер]]
* 1990. {{зас|Холандија}} [[Ари ван дер Пул]]
* 1989. {{зас|Белгија}} [[Ерик ван Ланкер]]
* 1988. {{зас|Холандија}} [[Јеле Најдам]]
* 1988. {{зас|Холандија}} [[Јеле Најдам]]
* 1987. {{зас|Холандија}} [[Јоп Зутемелк]]
* 1987. {{зас|Холандија}} [[Јоп Зутемелк]]
Ред 115: Ред 116:
* 1970. {{зас|Белгија}} [[Жорж Пентан]]
* 1970. {{зас|Белгија}} [[Жорж Пентан]]
* 1969. {{зас|Белгија}} [[Гидо Рејбрук]]
* 1969. {{зас|Белгија}} [[Гидо Рејбрук]]
* 1968. {{зас|Холандија}} [[Хари Стивенс]]
* 1968. {{зас|Холандија}} [[Хари Стевенс]]
* 1967. {{зас|Холандија}} [[Ари Ден Хартог]]
* 1967. {{зас|Холандија}} [[Ари ден Хартог]]
* 1966. {{зас|Француска}} [[Жан Стабленски]]
* 1966. {{зас|Француска}} [[Жан Стабленски]]
{{col-end}}
{{col-end}}

Верзија на датум 31. октобар 2016. у 04:10

Амстел голд рејс
Лого Амстел голд рејса
Детаљи о трци
Датум одржавањакрај априла
Регион одржавањаЛимбург (Холандија)
Назив тркеAmstel Gold Race
(језик: холандски)
Локални назив(и)Amstel Gold Race
(језик: енглески)
(језик: француски)
(језик: немачки)
Други назив(и)Амстелова златна трка
Дисциплинадрумска трка
ТакмичењеСветска турнеја UCI
Типједнодневна
ОрганизаторАмстел голд рејс фондација
Директор тркеЛео ван Вилт
Историја
Прво одржавање1966.
Број одржавања59 (до 2024)
Први победник Жан Стабленски (ФРА)
Највише победа
Тренутни победник Енрико Гаспарото (ИТА) (2016)

Амстел голд рејс (хол. Amstel Gold Race) класична је бициклистичка трка која се на пролеће (крајем априла) одржава у Лимбургу, у Холандији. Трка је 1989. године додата у највеће трке UCI календара. Ово је једина једнодневна бициклистичка трка у Холандији и сматра се најважнијим бициклистичким догађајем у овој земљи. Рекордер је Холанђанин Јан Рас, који је трку освојио пет пута.

Званични спонзор трке је пивара Амстел, по којој трка носи назив од оснивања 1966. године.

Историја

Прва трка

Амстел голд рејс су организовали власници компаније Интер спорт, Тон Визерс и Херман Крот. Њихова идеја је била да направе класик који ће парирати монументалним тркама у Фландрији и Италији.

Прва трка је требала да буде одржана 30. априла 1966. на холандски национални празник. План је био да стартује у Амстердаму па да се иде на исток земље, а циљ је требао да буде у Мастрихту. Укупно 280 километара. Ипак, блло је проблема, на тој рути је било доста река и требало их је обилазити, што би трку учинило дужом од 280 километара. Нови план је био да стартује у Утрехту, затим у Ротердаму, а циљ би био у малом селу, Мерсену, у Лимбургу.

Три недеље пре почетка, организатори су објавили да нису добили дозволу да иду преко моста Мордијк, преко којег је једини пут којим се може јужно од Ротердама. Рута је морала да се мења опет и нови старт је био у Бреди.

Те године су хипици прогласили анархију у Холандији и власти су се бојале да би због трке организоване на национални празник могла настати побуна. Четири дана пре почетка, Визерс и Крот су отказали трку. Ипак, министар саобраћаја у Хагу звао их је и рекао да трка може бити организована. У среду, 30. априла 1966. одржана је прва трка Амстел голд рејс, од Бреде до Мерсена, 302 километра. Трка је протекла без озбиљнијих инцидената. На циљ су дошла три возача француског тима Форд, који су спринтали за победу. Холанђанин Јан Хугенс имао је механички проблем у задним метрима и победио је Француз Жан Стабленски. Учешће је узело 120 возача , а завршило је само 30.

Без обзира не почетне планове, трка никад није стартовала у највећим холандским градовима Амстердаму, Ротердаму и Утрехту.

Потрага за идентитетом

Наредних година, трка није имала исти старт. 1967. премештена је у Хелмонду, где је седиште Амстела и скраћена је на 213 километара. Победио је Ари ден Хартог и тако постао први холандски победник трке. 1968. трка је одржана 21. септембра, имала је 254 километра и победио је Хари Стевенс. 1969. одржавање трке је враћено у април, победио је Белгијанац Гидо Рејбрук, чиме је почела белгијска доминација.

Амстел голд рејс, као млада трка, имала је проблема за проналажење свог места у календару, поред много и старијих и монументалних класика и није привлачила најбоље возаче. Много година, најбољи бициклиста тада, Еди Меркс, није учествовао јер организатори нису могли да му плате његову стартну таксу. 1973. организатор Херман Крот, пристао је да плати Мерксовом тиму позамашну суму новца, претпостављајући да ће он победити. Тако је и било, Меркс је победио са три минута испред другопласираног. Две године касније, Меркс је опет победио и постао први возач који је трку освојио двапут.

Касних седамдесетих, холанђанин Јан Рас, освојио је трку рекордних пет пута, од тога четири пута заредом. У холандским медијима појавила се фраза "Амстел голд Рас".

1983. Аусралијанац Фил Андерсон постао је први неевропски победник.

Премештање у Мастрихт

1991. циљ трке премештен је у Мастрихт, главни град Лимбурга, а од 1998. у Мастрихту је и старт трке. Карактеристика трке су постала брда јужно од Лимбурга. Задње две деценије, Холандија је имала само два победника, Михал Богерд 1998. и Ерик Декер 2001. обојица су победила Ленса Армстронга у спринту.

2001. трку је почело 190 возача, а завршило је само 37. Највише подијума имају Богард и Рас, по седам.

Финиш на Каубергу

2003. циљ трке је премештен на брдо Кауберг, у Валкенбургу. Прво издање са циљем на брду освојио је Александар Винокуров. 2013. циљ је опет премештен. Са врха Кауберга, 1.8 километара до центра Валкенбурга. Најуспешнији возач задњих година је Филип Жилбер, који је трку освајао три пута.

2015. трку је освојио Михал Квјатковски и тако постао први светски шампион који је освојио Амстел голд рејс још од 1981. када је то урадио Бернар Ино.

Карактеристике трке

Иако је трка у Лимбургу, није део Ардена. Обично се сматра почетном трком Арденске недеље. 2004. трка је заменила места са трком Лијеж—Бастоњ—Лијеж у календару. Од тада, трка се одрзава после Париз—Рубеа, а пре Флеш Валона.

До 2002. Амстел голд рејс је била равна трка и највише су побеђивали класик специјалисти, трка је била слична трци око Фландрије. Од 2002. организатори су одлучили да промене фокус и да уведу успоне, што је одговарало возачима који се боре за победе на гранд тур тркама. Модерна трка има више од 30 кратких успона. Највећи су Кауберг и Каутенберг. На Каутенбергу има деоница са по 22 % нагиба.

Победници

Статистика

Највише победа имају Холанђани (17) и Белгијанци (12). Од возача, највише победа има Холанђанин Јан Рас (5).

Укупан број победа
Бициклиста Број победа
Холандија Јан Рас 5
Белгија Филип Жилбер 3
Белгија Еди Меркс 2
Холандија Гери Кнетеман 2
Швајцарска Ролф Јерман 2
Италија Енрико Гаспарото 2
Статистика по земљама
Држава Број победа
 Холандија 17
 Белгија 12
 Италија 7
 Немачка 3
 Швајцарска 3
 Француска 2
 Чешка 1
 Аустралија 1
 Луксембург 1
 Данска 1
 Казахстан 1
 Русија 1
 Пољска 1

Спољашње везе