Гранд тур трке

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Гранд тур)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гранд тур трке
[[Ђиро д’Италија 2018., Тур де Франс 2018., Вуелта а Еспања 2018.]]
Детаљи о трци
Датум одржавањамај (ђиро д’италија), јул (тур де франс), август—септембар (вуелта а еспања)
Регион одржавањаИталија, Француска и Шпанија
Назив тркеГранд тур трке
Дисциплинадрумски
ТакмичењеСветска турнеја UCI
ОрганизаторRCS (Ђиро д’Италија); ASO (Тур де Франс и Вуелта а Еспања)
Историја
Прво одржавање13. мај 1909. год.; пре 110 година (1909-05-13) Ђиро д’Италија;
1. јул 1903. год.; пре 115 година (1903-07-01) Тур де Франс;
29. април 1935. год.; пре 84 године (1935-04-29) Вуелта а Еспања
Број одржавања102 (до 2019) Ђиро д’Италија;
106 (до 2019) Тур де Франс;
74 (до 2019) Вуелта а Еспања
Први победници
Највише победа
  •  Еди Меркс (Белгија)

    11 пута

Тренутни победници

Гранд тур трке односе се на три главне светске професионалне бициклистичке етапне трке: Тур де Франс, Ђиро д’Италију и Вуелта а Еспању.[1] Све три трке су сличног формата, вишенедељне, са, у задње време, по 21 етапом. Све три трке имају посебан статус у међународној бициклистичкој унији UCI (франц. Union Cycliste International) и доносе највише бодова у UCI ворлд туру. Оне су и једине трке којима је дозвољено да трају дуже од 14 дана.[2]

Тур де Франс је најстарија и најпрестижнија гранд тур трка од све три[1] и најпопуларнија је и најпознатија бициклистичка трка на свету.[3] Ђиро д'Италија је друга по важности, а 40-их, 50-их и почетком 70-их, била је исте важности као и Тур.[4][5][6] Вуелта а Еспања у почетку се одржавала у априлу, али је након стицања веће поуларности премештена у август, да би избегли поклапање са Ђиром.

Тур де Франс, Ђиро д’Италија и Светсо првенство чине троструку круну бициклизма.[7] Рекордер по броју победа је Еди Меркс са 11, освојио је по пет пута Тур и Ђиро и једном Вуелту.[8] На другом месту је Бернар Ино са 10 победа, пет пута је освојио Тур, три пута Ђиро и два пута Вуелту.[9] Алберто Контадор је освојио по три пута сваку гранд тур трку, али су му одузете победе на Туру 2010 и Ђиру 2011 због допинга.[10] Бернар Ино и Алберто Контадор су једини који су све три гранд тур трке освојили више од једном.[11]

Еди Меркс, Бернар Ино и Крис Фрум су једини возачи који су освојили све три гранд тур трке заредом; односно у истом тренутку су били победници све три гранд тур трке.[12]

Опис[уреди]

У тренутном формату, гранд Тур трке се одржавају по три недеље, са обично по два дана одмора, углавном након прве и након друге недеље. Етапе су измешане, стартује се или прологом (кратки хронометар, до 8 km) или спринтерском етапом. Обично је прва недеља лаганија, са доста равних етапа, погодних највише за спринтере, а касније се иде у велика брда. Битну улогу чине индивидуални и екипни хронометри. За разлику од једнодневних трка, на гранд тур тркама етапе су обично дужине испод 200 km, уз неколико преко 200. Број тимова је између 20 и 22, учествује све ворлд тур екипе и неколико екипа које добију специјалну позивницу организатора (вајлд кард). То су обично тимови из државе у којој се трка одржава. Одлука о позивницама изазива доста контроверзи, Међународна бициклистичка унија жели да на тркама учествују најбољи тимови, док огранизатори желе да то буду тимови из њихове државе. У периоду од 2005 до 2007, организатори су морали да прихвате све про тур (сада ворлд тур) тимове, остављајући места само за две вајлд карте. Ипак, тим Унибет, који је био про тур тим, био је суспендован са сва три гранд тура због кршења закона о коцкању. Године 2008, због допинг скандала Астана није учествовала на Тур де Франсу, док тим Колумбија није учествовао на Вуелта а Еспањи исте године. Од 2011, под новим UCI ворлд тур правилима, сваки ворлд тур тим има загарантовано учешће на све три гранд тур трке, и обавезни су да учествују.

Награде укључују генерални пласман, за најбољег на целој трци, класификацију по поенима, брдску и екипну класификацију, уз још неке класифијације, обично за најбољег младог возача. Генерални пласман је најважнија класификација на гранд тур тркама (генерални пласман на Тур де Франсу[13], генерални пласман на Ђиро д’Италији[14] и генерални пласман на Вуелта а Еспањи).[15] Друге класификације су брдска ( (брдска класификација на Тур де Франсу[16], брдска класификација на Ђиро д’Италији[14] и брдска класификација на Вуелта а Еспањи)[15] и класификација по поенима (класификација по поенима на Тур де Франсу,[17] класификација по поенима на Ђиро д’Италији[14] и класификација по поенима на Вуелта а Еспањи).[15] Само три возача су успела да освоје све три класифијације на једној трци исте године: Еди Меркс на Ђиро д’Италији 1968 и на Тур де Франсу 1969. године, Тони Ромингер на Вуелта а Еспањи 1993. и Лоран Жалабер на Вуелта а Еспањи 1995.[18]

Ретко се возачи одлучују да возе сва три гранд тура исте године; 2004, 474 бициклиста стартовало је барем једну грнад тур трку, 68 од њих је возило две, док су само двојица возила све три гранд тур трке.[19] Није неуобичајено за спринтере и њихове лид-аут возаче да стартују све три трке, јер не очекују да ће их завршити, покушавају да остваре што више победа пре тешких брдских етапа. Алесандро Петаки и Марк Кевендиш стартовали су све три гранд тур трке 2010 и 2011, једино су Тур де Франс обе године обојица возили до краја.

Током година, 34 возача завршило је сваку гранд тур трку у једној години. Од њих, Адам Хансен је рекордер са шест узастопних година у којима је завршио сваку гранд тур трку. Марино Лехарета је урадио то четири пута, Бернардо Руиз три пута, Едуардо Чозас и Карлос Састре су то урадили по два пута.

Само су два возача успела да заврше сва три гранд тура у топ 10 исте године: Рафаел Жеминиани 1955. и Гастоне Ненчини 1957.

UCI правила[уреди]

Што се UCI ворлд тура тиче, гранд тур трке добијају највише бодова. Победа на Тур де Франсу доноси 200 бодова, на Ђиру и Вуелти по 170, док се за победу на другим тркама добија максимум 100 поена.[1] Гранд тур трке имају специјални статус у погледу дужине трајања, дозвољено им је да трају између 15 и 23 дана.[2]

Детаљи последњих издања[уреди]

Статистика[уреди]

Возачи са највише освојених гранд тур трка[уреди]

Позиција Возач Укупно победа Тур де Франс Ђиро д’Италија Вуелта а Еспања
1 Белгија Еди Меркс 11 5 (1969, 1970, 1971, 1972, 1974) 5 (1968, 1970, 1972, 1973, 1974) 1 (1973)
2 Француска Бернар Ино 10 5 (1978, 1979, 1981, 1982, 1985) 3 (1980, 1982, 1985) 2 (1978, 1983)
3 Француска Жак Анкетил 8 5 (1957, 1961, 1962, 1963, 1964) 2 (1960, 1964) 1 (1963)
4 Италија Фаусто Копи 7 2 (1949, 1952) 5 (1940, 1947, 1949, 1952, 1953) 0
Шпанија Мигел Индураин 7 5 (1991, 1992, 1993, 1994, 1995) 2 (1992, 1993) 0
Шпанија Алберто Контадор 7 2 (2007, 2009, 2010) 2 (2008, 2011, 2015) 3 (2008, 2012, 2014)
7 Уједињено Краљевство Крис Фрум 6 4 (2013, 2015, 2016, 2017) 1 (2018) 1 (2017)
8 Италија Алфредо Бинда 5 0 5 (1925, 1927, 1928, 1929, 1933) 0
Италија Ђино Бартали 5 2 (1938, 1948) 3 (1936, 1937, 1946) 0
Италија Феличе Ђимонди 5 1 (1965) 3 (1967, 1969, 1976) 1 (1968)
  • Активни возачи су болдовани.

Победе по државама[уреди]

Држава Ђиро д’Италија Тур де Франс Вуелта а Еспања Укупно
 Италија 69 10 6 85
 Француска 6 36 9 51
 Шпанија 4 12 33 49
 Белгија 7 18 7 32
 Швајцарска 3 2 5 10
 Уједињено Краљевство 1 6 2 9
 Луксембург 2 5 0 7
 САД 1 3 1 5
 Холандија 1 2 2 5
 Немачка 0 1 3 4
 Русија 3 0 1 4
 Колумбија 1 0 2 3
 Ирска 1 1 1 3
 Шведска 1 0 0 1
 Канада 1 0 0 1
 Аустралија 0 1 0 1
 Данска 0 1 0 1
 Казахстан 0 0 1 1

Победници две гранд тур трке у истој сезони[уреди]

Девет бициклиста је освојило две гранд тур трке у једној сезони.

Седморица бициклиста су освојили Тур де Франс и Ђиро д’Италију у истој сезони:

Тројица су освојили Тур де Франс и Вуелта а Еспању у истој сезони:

Тројица су освојили Ђиро д’Италију и Вуелта а Еспању у истој сезони:

Победници брдске класифијације:[уреди]

Брдску класификацију на све три гранд тур трке освојили су Федерико Бамонтес и Луис Ерера ж

Победници класификације по поенима[уреди]

Пет возача је освајало класификацију по поенима на све три гранд тур трке:

Највише освојених класификација за најбољег младог возача[уреди]

Највише етапних победа:[уреди]

Три возача су освојили по етапу на све три гранд тур трке исте године:

Шпанија Мигел Поблет 1956.

Италија Пјерино Бафи 1958.

Италија Алесандро Петаки 2003.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „UCI Cycling regulations—Part 2: Road Races” (PDF). 1. 1. 2017. стр. 64. Приступљено 7. 1. 2018. 
  2. 2,0 2,1 „UCI Cycling regulations”. стр. 41. Архивирано из оригинала на датум 23. 6. 2011. Приступљено 7. 1. 2018. 
  3. ^ Matuszewski, Erik (1. 7. 2016). „The Tour de France: Cycling's Most Famous Race By The Numbers”. forbes.com. Приступљено 7. 1. 2018. 
  4. ^ „An American in Italycyclingnews.com”. cyclingnews.com. 5. 5. 2009. Приступљено 7. 1. 2018. 
  5. ^ „Million dollar, baby!”. cyclingnews.com. 12. 1. 2007. Приступљено 7. 1. 2018. 
  6. ^ „Vuelta a España A-Z”. cyclingnews.com. 7. 9. 2008. Приступљено 7. 1. 2018. 
  7. ^ „Taking the triple”. cyclingnews.com. 8. 8. 2007. Приступљено 7. 1. 2018. 
  8. ^ „Who is the greatest Grand Tour rider ever”. cyclingweekly.com. 14. 10. 2017. Приступљено 7. 1. 2018. 
  9. ^ „Bernard Hinault Biography”. thefamouspeople.com. Приступљено 7. 1. 2018. 
  10. ^ „CAS sanction Contador with two year ban in clenbuterol case”. cyclingnews.com. 6. 2. 2012. Приступљено 7. 1. 2018. 
  11. ^ Clemitson, Suze (25. 8. 2017). „Will Chris Froome become the third cyclist to win the Tour-Vuelta double?”. theguardian.com. Приступљено 7. 1. 2018. 
  12. ^ „Chris Froome wins Giro d'Italia to claim historic Grand Tour treble”. bbc.co.uk. 27. 5. 2018. Приступљено 27. 5. 2018. 
  13. ^ „Tour Xtra: About the Tour de France”. cvccbike.com. Приступљено 7. 1. 2018. 
  14. 14,0 14,1 14,2 „100th Giro d'Italia classifications demystified”. Cyclingnews. com. 2. 5. 2017. Приступљено 7. 1. 2018. 
  15. 15,0 15,1 15,2 „The Jerseys of the Vuelta a España”. 24. 8. 2013. Приступљено 7. 1. 2018. 
  16. ^ „Tour Xtra: Polka Dot Jersey”. cvccbike.com. Приступљено 7. 1. 2018. 
  17. ^ „Tour Xtra: The Green Jersey”. cvccbike.com. Приступљено 7. 1. 2018. 
  18. ^ „Tony Rominger”. Cycling Hall of Fame.com. 27. 3. 1961. Приступљено 7. 1. 2018. 
  19. ^ Riche, Antoine (19. 3. 2005). „Doubler deux Grands Tours revient à la mode” (на језику: француском). CyclisMag. Архивирано из оригинала на датум 20. 11. 2010. Приступљено 7. 1. 2018. 

Спољашње везе[уреди]