Јован Симонов Пламенац — разлика између измена
м popunjavanje kutijice |
Нема описа измене |
||
| Ред 40: | Ред 40: | ||
Пламенац је свој живот окончао као колаборациониста у [[Други светски рат|Другом свјетском рату]]. |
Пламенац је свој живот окончао као колаборациониста у [[Други светски рат|Другом свјетском рату]]. |
||
== Контроверзе == |
|||
Иако је био огорчени противник начина на који је уједињење Србије и Црне Горе извршено Пламенац се у националном смислу изјашњавао као Србин, а Црну Гору је сматрао за једну од српских земаља. Ево једног примера где Јован Пламенац замера "београдској влади" следеће: |
|||
"Није њој до Скадра, нити до крвљу стечених права, Већ је њој до тога да, за рачун Карађорђевића, завојује ону српску Црну Гору, која је вјековним војничким прегнућем Српство родила".<ref>http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=727&skrd=25# часопис Глас Црногорца, бр. 82 стр. 2 (8. фебруар 1920)</ref> |
|||
Данас се ово његово опредељење или прећуткује или му се ошто замера од стране оних који негирају српство Црне Горе. |
|||
== Види још == |
== Види још == |
||
Верзија на датум 27. јануар 2017. у 09:37
 |
| Јован Симонов Пламенац | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Датотека:Јован Пламенац.jpg | |||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||
| Датум рођења | 1873. | ||||||||||||||||
| Датум смрти | 1944. | ||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||
| Политичка странка | Права народна странка | ||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Јован Симонов Пламенац (1873 — 1944), је био црногорски политичар и сердар.
Пламенац је своју политичку каријеру започео као један од истакнутих вођа Праве народне странке у Кнежевини Црној Гори. Био је чврсти присталица кнеза Николе Петровић Његоша, који се прогласио краљем 1910. После тајног одласка краља Николе за послије инвазије Централних сила у Првом свјетском рату, Пламенац је нападао краља.
Послије рата, Пламенац је постао један од вођа зеленаша и главни протагониста Божићне побуне 1919. уперене против уједињења Црне Горе са Србијом и потоњег образовања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Након бекства у Италију на почетку неуспјеле побуне, Пламенац је постао предсједник црногорске владе у егзилу. На том мјесту је заповиједао избјеглим зеленашима који су се обучавали у граду Гаета уз италијанску помоћ прије него што су потајно превезени преко Јадранског мора назад у Црну Гору гдје се наставила герилска активност ниског интензитета чак и послије неуспјешне побуне. Пламенац је такође покушао да придобије страну подршку противљењу своје организације новоонованој југословенској држави, али је по том питању мало успио.
До средине 1920. Пламенац је начинио потпуни преокрет, одлучивши да постигне споразум са властима Краљевине СХС, које су му дозволиле да се врати кући. Пламенац је постао члан централистичке Народне радикалне странке Николе Пашића.
Пламенац је свој живот окончао као колаборациониста у Другом свјетском рату.
Контроверзе
Иако је био огорчени противник начина на који је уједињење Србије и Црне Горе извршено Пламенац се у националном смислу изјашњавао као Србин, а Црну Гору је сматрао за једну од српских земаља. Ево једног примера где Јован Пламенац замера "београдској влади" следеће:
"Није њој до Скадра, нити до крвљу стечених права, Већ је њој до тога да, за рачун Карађорђевића, завојује ону српску Црну Гору, која је вјековним војничким прегнућем Српство родила".[1]
Данас се ово његово опредељење или прећуткује или му се ошто замера од стране оних који негирају српство Црне Горе.
Види још
Спољашње везе
| Књажевина |  | ||||
|---|---|---|---|---|---|
| Краљевина |
| ||||
- ^ http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=727&skrd=25# часопис Глас Црногорца, бр. 82 стр. 2 (8. фебруар 1920)