Звоник — разлика између измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Belfry (PSF).jpg|мини|десно|250п|Звоник]] |
[[Датотека:Belfry (PSF).jpg|мини|десно|250п|Звоник]] |
||
'''Звоник''' или '''звонара'''<ref>Илустровани речник израза у народној архитектури, Слободан Ненадовић, Просвета. {{page|year=2002|id=ISBN 86-07-01362-9|pages=347}}</ref> је самостална [[грађевина]] или део грађевине (нпр. [[Црква (грађевина)|цркве]]) на коме се налази [[звоно]]). Ако је уз грађевину, може имати засебан |
'''Звоник''' или '''звонара'''<ref>Илустровани речник израза у народној архитектури, Слободан Ненадовић, Просвета. {{page|year=2002|id=ISBN 86-07-01362-9|pages=347}}</ref> је самостална [[грађевина]] или део грађевине (нпр. [[Црква (грађевина)|цркве]]) на коме се налази [[звоно]]). Ако је уз грађевину, може имати засебан улаз, или се у звоник улази из ње. |
||
Звоник је обично висок, како би се [[звук]] звона што даље чуо, па су стога звоници често најупечатљивија [[обележје|обележја]] ({{јез-енг|landmark}}) старих [[град]]ова. На звонику се често налази и [[сат]]. У зависности од [[поднебље|поднебља]], звоници су се правили од различитих материјала: [[камен]]а, [[опека|опеке]] или [[дрво|дрвета]], а у новије време и од [[армирани бетон|армираног бетона]] или [[челик]]а. |
Звоник је обично висок, како би се [[звук]] звона што даље чуо, па су стога звоници често најупечатљивија [[обележје|обележја]] ({{јез-енг|landmark}}) старих [[град]]ова. На звонику се често налази и [[сат]]. У зависности од [[поднебље|поднебља]], звоници су се правили од различитих материјала: [[камен]]а, [[опека|опеке]] или [[дрво|дрвета]], а у новије време и од [[армирани бетон|армираног бетона]] или [[челик]]а. |
||
На подручју [[Шумадија|Шумадије]], али и другде, се уз [[црква брвнара|цркве брвнаре]] јављају звоници од дрвета, једноставне решеткасте [[конструкција|конструкције]], са |
На подручју [[Шумадија|Шумадије]], али и другде, се уз [[црква брвнара|цркве брвнаре]] јављају звоници од дрвета, једноставне решеткасте [[конструкција|конструкције]], са [[кров]]ним [[покривач (математика)|покривачем]] најчешће од [[шиндра|шиндре]] (као и саме цркве). |
||
У [[Јужни Словени|јужнословенском]] [[обала|приморју]] су звоници код мањих цркава најчешће на [[прочеље|прочељу]], а код великих се граде као засебне грађевине. И од овог „правила“ постоје бројни изузеци. |
У [[Јужни Словени|јужнословенском]] [[обала|приморју]] су звоници код мањих цркава најчешће на [[прочеље|прочељу]], а код великих се граде као засебне грађевине. И од овог „правила“ постоје бројни изузеци. |
Верзија на датум 25. октобар 2017. у 21:30
Звоник или звонара[1] је самостална грађевина или део грађевине (нпр. цркве) на коме се налази звоно). Ако је уз грађевину, може имати засебан улаз, или се у звоник улази из ње.
Звоник је обично висок, како би се звук звона што даље чуо, па су стога звоници често најупечатљивија обележја (енгл. landmark) старих градова. На звонику се често налази и сат. У зависности од поднебља, звоници су се правили од различитих материјала: камена, опеке или дрвета, а у новије време и од армираног бетона или челика.
На подручју Шумадије, али и другде, се уз цркве брвнаре јављају звоници од дрвета, једноставне решеткасте конструкције, са кровним покривачем најчешће од шиндре (као и саме цркве).
У јужнословенском приморју су звоници код мањих цркава најчешће на прочељу, а код великих се граде као засебне грађевине. И од овог „правила“ постоје бројни изузеци.
Слике
-
Звоник уз цркву у Прањанима
-
Дрвени звоник у Прањанима
-
Необичан звоник цркве у Борчу
-
Необарокни звоник цркве у Дивошу
-
Приморски звоник „на преслицу“ у Цетињу
-
Звоник католичке цркве у Мркоњић Граду
-
Звоник Цркве Лазарица Пролом Бања
Извори
- ^ Илустровани речник израза у народној архитектури, Слободан Ненадовић, Просвета. 2002. ISBN 86-07-01362-9. стр. 347.
Спољашње везе