Јован Симонов Пламенац

Јован Симонов Пламенац
Датотека:Јован Пламенац.jpg
Лични подаци
Датум рођења	1873.
Датум смрти	1944.
Политичка каријера
Политичка странка	Права народна странка
Мандати Председник Министарског савјета Министар унутрашњих послова

Јован Симонов Пламенац (1873 — 1944), је био црногорски политичар и сердар.

Пламенац је своју политичку каријеру започео као један од истакнутих вођа Праве народне странке у Кнежевини Црној Гори. Био је чврсти присталица кнеза Николе Петровић Његоша, који се прогласио краљем 1910. После тајног одласка краља Николе за послије инвазије Централних сила у Првом свјетском рату, Пламенац је нападао краља.

Послије рата, Пламенац је постао један од вођа зеленаша и главни протагониста Божићне побуне 1919. уперене против уједињења Црне Горе са Србијом и потоњег образовања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Након бекства у Италију на почетку неуспјеле побуне, Пламенац је постао предсједник црногорске владе у егзилу. На том мјесту је заповиједао избјеглим зеленашима који су се обучавали у граду Гаета уз италијанску помоћ прије него што су потајно превезени преко Јадранског мора назад у Црну Гору гдје се наставила герилска активност ниског интензитета чак и послије неуспјешне побуне. Пламенац је такође покушао да придобије страну подршку противљењу своје организације новоонованој југословенској држави, али је по том питању мало успио.

До средине 1920. Пламенац је начинио потпуни преокрет, одлучивши да постигне споразум са властима Краљевине СХС, које су му дозволиле да се врати кући. Пламенац је постао члан централистичке Народне радикалне странке Николе Пашића.

Пламенац је свој живот окончао као колаборациониста у Другом свјетском рату.

Контроверзе

Иако је био огорчени противник начина на који је уједињење Србије и Црне Горе извршено Пламенац се у националном смислу изјашњавао као Србин, а Црну Гору је сматрао за једну од српских земаља. Ево једног примера где Јован Пламенац замера "београдској влади" следеће:

"Није њој до Скадра, нити до крвљу стечених права, већ је њој до тога да, за рачун Карађорђевића, завојује ону српску Црну Гору, која је вјековним војничким прегнућем Српство родила".

Данас се ово његово опредељење или прећуткује или му се ошто замера од стране оних који негирају српство Црне Горе.

Види још

• Црногорске Владе у егзилу 1916-1922. године
• Влада Јована Пламенца од 1919. године
• Влада Јована Пламенца од 2. марта 1921. године
• Влада Јована Пламенца од 7. марта 1921. године

Спољашње везе

• О министрима иностраних дела Црне Горе