Балканска федерација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 4: Ред 4:
== Историјат ==
== Историјат ==


Током историје за Балканску федерацију су се углавном залагали [[социјализам|социјалисти]] и други [[левица|левичари]] балканских земаља. Ова идеја се током [[19. век]]а развила унутар социјалдемократског покрета балканских земаља, као алтернатива националним експанзијама новоформираних држава.<ref>Dr Branko Nadoveza, Balkanski socijalisti i Balkanska federacija, Beograd, 1997. ISBN 86-7244-050-1</ref> Један од првих заговорника Балканске федерације је био [[Светозар Марковић]], који је упозоравао да српски народ живи измешан са другим народима, без јасно одређених географских и етнографских граница, те би стога морао „узети улогу освајача“ према суседима уколико тежи стварању [[Велика Србија|велике националне државе]].<ref>[http://www.danas.rs/vesti/feljton/velika_srbija_ili_balkanska_federacija.24.html?news_id=143750 Велика Србија или балканска федерација] (Холм Зундхаусен, Историја Србије од 19. до 21. века)</ref> Истакнути српски социјалдемократа [[Димитрије Туцовић]] се током [[Балкански ратови|Балканских ратова]] противио међусобном отимању око територија залажући се за заједницу балканских народа:
Током историје за Балканску федерацију су се углавном залагали [[социјализам|социјалисти]] и други [[левица|левичари]] балканских земаља. Ова идеја се током [[19. век]]а развила унутар социјалдемократског покрета балканских земаља, као алтернатива националним експанзијама новоформираних држава.<ref>Dr Branko Nadoveza, Balkanski socijalisti i Balkanska federacija, Beograd. {{page|year=1997|id=ISBN 86-7244-050-1|pages=}}</ref> Један од првих заговорника Балканске федерације је био [[Светозар Марковић]], који је упозоравао да српски народ живи измешан са другим народима, без јасно одређених географских и етнографских граница, те би стога морао „узети улогу освајача“ према суседима уколико тежи стварању [[Велика Србија|велике националне државе]].<ref>[http://www.danas.rs/vesti/feljton/velika_srbija_ili_balkanska_federacija.24.html?news_id=143750 Велика Србија или балканска федерација] (Холм Зундхаусен, Историја Србије од 19. до 21. века)</ref> Истакнути српски социјалдемократа [[Димитрије Туцовић]] се током [[Балкански ратови|Балканских ратова]] противио међусобном отимању око територија залажући се за заједницу балканских народа:


{{цитат3|Неприродне претпоставке доводе нас у неприродан положај. Свака балканска државица хтела би све оно што само у заједници може добити. И место једне логичне тежње да се путем заједнице и иде, балканска [[буржоазија]] ствара ратне ситуације и гура у пропаст народе, због своје страховите неспособности да се уздигне на висину смелих прегнућа која Историја изискује. Никада једна класа није била кратковидија! Хоће сви пристаништа, сви довољно територија, сви [[Солун]], сви [[Вардар]]ску долину, јер је све то тако важно - а не виде да то сви могу имати само у заједници.<ref>Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 138) Просвета, Београд, 1950.</ref>}}
{{цитат3|Неприродне претпоставке доводе нас у неприродан положај. Свака балканска државица хтела би све оно што само у заједници може добити. И место једне логичне тежње да се путем заједнице и иде, балканска [[буржоазија]] ствара ратне ситуације и гура у пропаст народе, због своје страховите неспособности да се уздигне на висину смелих прегнућа која Историја изискује. Никада једна класа није била кратковидија! Хоће сви пристаништа, сви довољно територија, сви [[Солун]], сви [[Вардар]]ску долину, јер је све то тако важно - а не виде да то сви могу имати само у заједници.<ref>Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 138) Просвета, Београд, 1950.</ref>}}
Ред 23: Ред 23:
== Литература ==
== Литература ==
* [[Бранко Петрановић]], Балканска федерација 1943-1948, ИКЗ Заслон (Београд, Шабац) 1991.
* [[Бранко Петрановић]], Балканска федерација 1943-1948, ИКЗ Заслон (Београд, Шабац) 1991.
* Др. Бранко Надовеза, Балкански социјалисти и Балканска федерација, Београд, 1997. ISBN 86-7244-050-1
* Др. Бранко Надовеза, Балкански социјалисти и Балканска федерација, Београд. {{page|year=1997|id=ISBN 86-7244-050-1|pages=}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 16. август 2018. у 04:36

Пројекат Балканске федерације и „Велике Југославије“

Балканска (кон)федерација (или Балканска федеративна република) је политички пројекат државног уједињења Балканског полуострва.

Историјат

Током историје за Балканску федерацију су се углавном залагали социјалисти и други левичари балканских земаља. Ова идеја се током 19. века развила унутар социјалдемократског покрета балканских земаља, као алтернатива националним експанзијама новоформираних држава.[1] Један од првих заговорника Балканске федерације је био Светозар Марковић, који је упозоравао да српски народ живи измешан са другим народима, без јасно одређених географских и етнографских граница, те би стога морао „узети улогу освајача“ према суседима уколико тежи стварању велике националне државе.[2] Истакнути српски социјалдемократа Димитрије Туцовић се током Балканских ратова противио међусобном отимању око територија залажући се за заједницу балканских народа:


Коминтерна је узела ову идеју за основу своје политике према Балкану. За комунисте је Социјалистичка Балканска Федерација представљала „једини излаз из ђавољског круга националистичке мржње, распарчавања на државице, беде и империјалистичке експлоатације“.[4] Почетком 1920-их година у Бечу излази лист „"Балканска федерација", који је издавала Балканска комунистичка федерација, а уређивао га Огњен Прица.[5]

Након Другог светског рата је између нових комунистичких власти ФНР Југославије, НР Бугарске, НР Румуније и НР Албаније, уз аквитно учешће СССР-а, разматрано уједињење у Балканску федеративну републику, која би евентуално укључивала и Грчку у случају победе партизана у грчком грађанском рату. Међу новим социјалистичким државама су били закључени двострани уговори о сарадњи, и то југословенско-албански, југословенско-бугарски и бугарско-румунски. Међутим, након резолуције Информбироа 1948. године, долази до прекида односа ФНР Југославије са осталим социјалистичким земљама Балкана, и прекида преговора о савезу.

Идеја балканске федерације и данас има своје заступнике међу левичарима Балкана.[6]

Види још

Референце

  1. ^ Dr Branko Nadoveza, Balkanski socijalisti i Balkanska federacija, Beograd. 1997. ISBN 86-7244-050-1.
  2. ^ Велика Србија или балканска федерација (Холм Зундхаусен, Историја Србије од 19. до 21. века)
  3. ^ Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 138) Просвета, Београд, 1950.
  4. ^ Titoizam i sukobi u bivsoj Jugoslaviji
  5. ^ Огњен Прица, Народни хероји Југославије, „Младост“ Београд, 1975. година
  6. ^ Nikos Stefanidis: Ja sam za balkansku federaciju

Литература

  • Бранко Петрановић, Балканска федерација 1943-1948, ИКЗ Заслон (Београд, Шабац) 1991.
  • Др. Бранко Надовеза, Балкански социјалисти и Балканска федерација, Београд. 1997. ISBN 86-7244-050-1.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Балканска_федерација&oldid=20729506”