Демолингвистика — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{лингвистика}}
{{лингвистика}}


'''Демолингвистика''' ({{lang-en|demolinguistics}}){{sfn|Fishman|García|2010|p=107-122}} је [[наука|научна]] [[дисциплина]] која се бави анализом језичких прилика у општој популацији на одређеном подручју, према критеријуму [[територија]]лне припадности. Као интердисциплинарна научна област, саставни је део [[лингвистика|лингвистике]] и [[демографија|демографије]].
'''Демолингвистика''' ({{lang-en|demolinguistics}}){{sfn|Fishman|García|2010|p=107-122}} је [[наука|научна]] [[дисциплина]] која се бави анализом језичких прилика у општој популацији на одређеном подручју, према критеријуму [[територија]]лне припадности. Као интердисциплинарна научна област, саставни је део [[лингвистика|лингвистике]] и [[демографија|демографије]].{{sfn|Грчић|2014|p=348}}


Из лингвистичког угла, демолингвистика анализира целокупну [[популација|популацију]] неког подручја ради сагледавања општих језичких прилика на одређеној територији, са тежиштем на проучавању заступљености говорних и [[матерњи језик|матерњих]] језика и [[дијалект|дијалеката]], као и односа између [[службени језик|званичних]], већинских и [[мањина|мањинских]] језика и дијалеката на анализираном подручју. Из демографског угла, демолингвистика се бави прикупљањем, обрадом и анализом статистичких података о укупном броју и територијалној заступљености говорника сваког језика (или дијалекта) на проучаваној територији.
Из лингвистичког угла, демолингвистика анализира целокупну [[популација|популацију]] неког подручја ради сагледавања општих језичких прилика на одређеној територији, са тежиштем на проучавању заступљености говорних и [[матерњи језик|матерњих]] језика и [[дијалект|дијалеката]], као и односа између [[службени језик|званичних]], већинских и [[мањина|мањинских]] језика и дијалеката на анализираном подручју. Из демографског угла, демолингвистика се бави прикупљањем, обрадом и анализом статистичких података о укупном броју и територијалној заступљености говорника сваког језика (или дијалекта) на проучаваној територији.
Ред 16: Ред 16:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Грчић|first=Мирко|title=Географија култура и цивилизација|year=2014|location=Београд|publisher=Географски факултет|url=http://www.academia.edu/33499183/Mirko_Grcic_GEOGRAFIJA_KULTURA_I_CIVILIZACIJA_PDF.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Fishman|editor-first1=Joshua A.|editor-last2=García|editor-first2=Ofelia|title=Handbook of Language and Ethnic Identity|year=2010|volume=1|edition=2.|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=7oAUeUVtc58C}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Fishman|editor-first1=Joshua A.|editor-last2=García|editor-first2=Ofelia|title=Handbook of Language and Ethnic Identity|year=2010|volume=1|edition=2.|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=7oAUeUVtc58C}}



Верзија на датум 7. фебруар 2019. у 10:46

Демолингвистика (енгл. demolinguistics)[1] је научна дисциплина која се бави анализом језичких прилика у општој популацији на одређеном подручју, према критеријуму територијалне припадности. Као интердисциплинарна научна област, саставни је део лингвистике и демографије.[2]

Из лингвистичког угла, демолингвистика анализира целокупну популацију неког подручја ради сагледавања општих језичких прилика на одређеној територији, са тежиштем на проучавању заступљености говорних и матерњих језика и дијалеката, као и односа између званичних, већинских и мањинских језика и дијалеката на анализираном подручју. Из демографског угла, демолингвистика се бави прикупљањем, обрадом и анализом статистичких података о укупном броју и територијалној заступљености говорника сваког језика (или дијалекта) на проучаваној територији.

Демолингвистика посматра становништво неког подручја као јединствену целину, према начелу територијалне припадности, за разлику од етнолингвистике која проучава језичке појаве из угла етничке припадности.

Види још

Референце

  1. ^ Fishman & García 2010, стр. 107-122.
  2. ^ Грчић 2014, стр. 348.

Литература