Брсково (трг и рудник) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 26. април 2019. у 06:04

Брсково (лат. Brescoa) је било привредно средиште у средњовјековној Србији, које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у Приморју. Помиње се у повељама, од 1254. године. Рударско-трговачко насеље, трг, за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око 1280. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од 1350. године потпуно опао. Османлије заузимају трг 1399. године, а Дубровчани га у једном тексту из 1433. године убрајају у напуштена мјеста. Данас је Брсково насеље у општини Мојковац. О Брскову је писао и Иван Јастребов. ^[1].

Одређена аутономија Саса

Радећи на обнови Краљевине, послије пустошења Монгола (1241—1242) краљ Стефан Урош Први Немањић (1243—1276) дозвољава (прије 1254. године) да се на подручју Брскова населе њемачки рудари, Саси. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике и почели експлоатацију руде сребра. Основали су и општину, а од краља им је допуштено да имају свог кнеза, свештенике и цркву (под надбискупијом у Бару). Међусобне спорове, Саси су рјешавали пред својим судијама, док је спорове са мјесним становништвом, Которанима и Дубровчанима, рјешавао мјешовити суд (подједнак број представника обје стране). То све указује на значај који су Саси имали у привреди средњовјековне Србије.

Приморски трговци

Слично Сасима и приморски трговци су уживали одређене повластице. Почели су се насељавати у брсковском тргу, одмах по започетој производњи сребра. У средњовјековној Србији, ковано сребро је било најважнији извозни артикл, мерен у литрима. Трговци су у овом мјесту образовали колоније, од којих је нарочито значајна дубровачка; куповали су сребро и продавали робу за познате брсковске динаре (грошеве); својом приморском робом, као и оном увезеном, вршили су снадбијевање становништва.

Дубровачки конзул и доминиканци

Дубровачки трговци су у брскову имали сталног конзула, који им је помагао у трговачким пословима. Под управом доминиканаца из Дубровника, имали су и Богородичну цркву.

Царина

У Брскову је била успостављена и царина, која је српском краљу такође доносила велики приход.

Брсковски рудници

Брсковски рудници су обухватали читав комплекс мањих локалитета између притока ријеке Таре, Руднице и Бјелојевића ријеке. Оставили су доста трагова у топономастици.

Тврђава и ковница новца

У Брскову је радила ковница новца, прије 1277. године. Ковао се сребрни „брсковски динар“ (лат. Grossi de Brescova) преко венецијанских трговаца цијењен у Италији. Као и сребро, продавано на литре, динар је представљао велики извор прихода за српског владара. Брсковска тврђава (звана и Градина) смјештена је 6 km источно од данашњег Мојковца, на доминантном мјесту, из којег је контролисана ближа и даља околина. У средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково. У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра.

Литература

Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.
Срђан Катић, Татјана Катић: Неколико докумената о руднику Брсково у 16. веку, Мешовита грађа (Miscellanea) 35 (2014) 19-31.

Види још

Спољашње везе

^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 52., 53. Београд: Службени гласник.

[1] Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 52., 53. Београд: Службени гласник.

[1]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:Brskovo pozicija tvrdjave 1.svg|десно|мини|200п|Положај Брскова у односу на средњовековна утврђења.]]
 [[Датотека:Rudarska lampa iz srednjovjekovnog Brskova.png|десно|мини|200п|Средњовјековна рударска лампа из Брскова]]
-'''Брсково''' ({{јез-лат|Brescoa}}) је било привредно средиште у [[историја Србије у средњем веку|средњовјековној Србији]], које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у Приморју. Помиње се у повељама, од [[1254]]. године. Рударско-трговачко насеље, трг, за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око [[1280]]. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од [[1350]]. године потпуно опао. [[Османско царство|Османлије]] заузимају трг [[1399]]. године, а [[Дубровник|Дубровчани]] га у једном тексту из [[1433]]. године убрајају у напуштена мјеста. Данас је [[Брсково (Мојковац)|Брсково]] насеље у општини [[Мојковац]]. О Брскову је писао и [[Иван Јастребов]]. <ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |coauthors= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 52., 53. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>.
+'''Брсково''' ({{јез-лат|Brescoa}}) је било привредно средиште у [[историја Србије у средњем веку|средњовјековној Србији]], које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у Приморју. Помиње се у повељама, од [[1254]]. године. Рударско-трговачко насеље, трг, за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око [[1280]]. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од [[1350]]. године потпуно опао. [[Османско царство|Османлије]] заузимају трг [[1399]]. године, а [[Дубровник|Дубровчани]] га у једном тексту из [[1433]]. године убрајају у напуштена мјеста. Данас је [[Брсково (Мојковац)|Брсково]] насеље у општини [[Мојковац]]. О Брскову је писао и [[Иван Јастребов]]. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |others= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 52., 53. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>.
 == Одређена аутономија Саса ==
@@ Ред 20: / Ред 20: @@
 == Тврђава и ковница новца ==
 {{Главни чланак|Брсковски динар |Брсково (тврђава)}}
-У Брскову је радила ковница [[Брсковски динар|новца]], прије [[1277]]. године. Ковао се сребрни „[[брсковски динар]]“ (лат. Grossi de Brescova) преко [[млетачка република|венецијанских]] трговаца цијењен у [[Италија|Италији]]. Као и сребро, продавано на литре, динар је представљао велики извор прихода за српског владара. [[брсково (тврђава)|Брсковска тврђава]] (звана и Градина) смјештена је 6 километара источно од данашњег [[Мојковац|Мојковца]], на доминантном мјесту, из којег је контролисана ближа и даља околина. У средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково. У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра.
+У Брскову је радила ковница [[Брсковски динар|новца]], прије [[1277]]. године. Ковао се сребрни „[[брсковски динар]]“ (лат. Grossi de Brescova) преко [[млетачка република|венецијанских]] трговаца цијењен у [[Италија|Италији]]. Као и сребро, продавано на литре, динар је представљао велики извор прихода за српског владара. [[брсково (тврђава)|Брсковска тврђава]] (звана и Градина) смјештена је 6 km источно од данашњег [[Мојковац|Мојковца]], на доминантном мјесту, из којег је контролисана ближа и даља околина. У средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково. У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра.
 ==Литература==
 * Група аутора: [[Историјски лексикон Црне Горе]], књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.
 * Срђан Катић, Татјана Катић: Неколико докумената о руднику Брсково у 16. веку, Мешовита грађа (Miscellanea) 35 (2014) 19-31.
-== Спољашње везе ==
-* [https://web.archive.org/web/20160304205232/http://www.ma-shops.com/zufahl/item.php5?id=294 Брсковски динар]
-* [https://web.archive.org/web/20150610201748/http://lehre.hki.uni-koeln.de/monasterium/img/RS-BISANU/Charters/2190_1.jpg Помињање Брскова у повељи краља Стефана Уроша II Милутина , у вези са слободом трговине за дубровачке трговце (око 1283)]
 == Види још ==
@@ Ред 35: / Ред 31: @@
 * [[Стефан Урош I]]
 * [[Брсково (Мојковац)]]
+== Спољашње везе ==
+* [https://web.archive.org/web/20160304205232/http://www.ma-shops.com/zufahl/item.php5?id=294 Брсковски динар]
+* [https://web.archive.org/web/20150610201748/http://lehre.hki.uni-koeln.de/monasterium/img/RS-BISANU/Charters/2190_1.jpg Помињање Брскова у повељи краља Стефана Уроша II Милутина, у вези са слободом трговине за дубровачке трговце (око 1283)]
 [[Категорија:Тргови и насеља средњовековне Србије]]