Споменик обешенима на Теразијама — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 27: Ред 27:
{{посебан чланак|Вешање устаника на Теразијама}}
{{посебан чланак|Вешање устаника на Теразијама}}
[[Датотека:Prvo javno vešanje na Terazijama, 1941. godina.jpg|лево|мини|Фотографија догађаја 17. августа 1941.]]
[[Датотека:Prvo javno vešanje na Terazijama, 1941. godina.jpg|лево|мини|Фотографија догађаја 17. августа 1941.]]
Немачке окупационе власти су 17. августа 1941. ухапсиле петорицу [[народноослободилачка војска Југославије|партизана]] у Београду, мучиле их и стрељале у дворишту затвора. Њихова тела су остављена да данима висе на стубовима јавне расвете на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]], а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије.
Немачке окупационе власти су 17. августа 1941. ухапсиле петорицу [[народноослободилачка војска Југославије|партизана]] у Београду, мучиле их и стрељале у дворишту затвора. Њихова тела су остављена да данима висе на стубовима јавне расвете на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]], а циљ немачког окупатора је био да заплаши и одврати Србе од борбе и подизања устанка.


Убијени су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић.
Убијени су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић.

Верзија на датум 19. август 2019. у 12:32

Споменик обешенима на Теразијама
Споменик обешенима на Теразијама
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Врста споменикаспоменик
Време настанка1941./1983.
Тип културног добранекатегорисан

Споменик обешенима на Теразијама у Београду је подигнут 1983. године, у спомен на пет суграђана и родољуба обешених од стране Гестапоа 17. августа 1941. године.[1]

Историјат

Фотографија догађаја 17. августа 1941.

Немачке окупационе власти су 17. августа 1941. ухапсиле петорицу партизана у Београду, мучиле их и стрељале у дворишту затвора. Њихова тела су остављена да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ немачког окупатора је био да заплаши и одврати Србе од борбе и подизања устанка.

Убијени су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић.

После Другог светског рата оригинална вешала-бандере, на којим су били обешени родољуби, биле су сачуване и пренете на Ново гробље приликом формирања Алеје стрељаних родољуба 1941-1944. где је било уређено посебно обележје. Приликом реконструкције комплекса 2003. године неко је украо.

Изглед споменика

Споменик је је рад вајара Николе Јанковића. Подигнут је код Игуманове палате на Теразијама, у облику црног обелиска, висине четири метра и обима од 80 центиметара, на коме су у рељефу уклесани призори вешања са стиховима Васке Попе. Бронзана полоча са именима обешених и епитафом је украдена и до данас није постављена.[2]

Сваког 17. августа представници државне и градске власти одају пошту обешеним родољубима полагањем венаца.[3]

Види још

Извори

Спољашње везе