Никола Јанковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никола Јанковић
NikolaJankovic.jpg
Датум рођења (1926-12-13)13. децембар 1926.
Место рођења Крагујевац
Краљевина ЈугославијаКраљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти 25. април 2017.(2017-04-25) (90 год.)
Место смрти Београд
 Србија

Никола — Кока Јанковић (Крагујевац, 13. децембар 1926Београд, 25. април 2017) био је српски вајар, професор Универзитета у Београду, редовни члан САНУ.

Биографија[уреди]

После завршене основне школе и гимназије у Крагујевцу долази у Београд 1946. године и полаже испит на Академији ликовних уметности. Уписује се код проф. Лојзе Долинара, код кога студира прве три године. Од 1950. прелази у класу редовног професора Сретена Стојановића код кога завршава студије. Године 1952. завршио је Специјални течај (постдипломске студије) код истог професора. Постављен је 1955. у звању наставника средње школе за предмет Обрада гипса на Академији ликовних уметности у Београду, затим је 1958. изабран је за асистента за предмет Вајање (специјалност обрада гипса). Због изразите цртачке вештине по потреби је предавао и предмет Цртање (Вечерњи акт). Године 1959. изабран за доцента за предмет Вајање и Цртање, најзад, 1970. је изабран за ванредног професора за предмет Вајање и Цртање а 1978. и за редовног професора Факултета ликовних уметности на коме ради до пензионисања 1991.

Као студент први пут јавно излагао 1947. године на V изложби Удружења ликовних уметника Србије у Београду од када је учествовао на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству.

Године 1951. постао је члан УЛУС-а. Оснивач је и члан групе „Самостални“ са којом излаже до 1954. године. Учествовао у оснивању „Београдске групе“ 1959. Године 1961. примљен у Друштво српских уметника „Лада“, а 1986. је изабран за њеног председника.

У Крагујевцу се подиже галерија - легат Николе Коке Јанковића.[1]

Умро је 2017. године у Београду.[2]

Самосталне изложбе[уреди]

Споменик Доситеју Обрадовићу, Студентски град, Нови Сад

Споменици[уреди]

Споменик Борису Кидричу, 1963, Парк скулптура Музеја савремене уметности у Београду

Награде[уреди]

  • 1962 Прва награда за бисту Лазе костића, Сомбор, Награда „Златно длето“ УЛУС-а, Београд
  • 1963 Прва награда на југословенском конкурсу по позиву за споменик Борису Кидричу, Београд
  • 1966 Награда за вајарство Уметничке колоније „Ечка“
  • 1968 Трећа награда на југословенском конкурсу за споменик Моши Пијади, Београд
  • 1973 Прва награда на затвореном југословенском конкурсу за бисту Милентија Поповића за зграду Савезне народне скупштине, Београд
  • 1981 Прва награда за бисту Драгојла Дудића
  • 1982 Награда УЛУС-а за ситну пластику, Београд
  • 1983 Прва награда за Споменик палим родољубима на Теразијама, Београд
  • 2002 Вукова награда Културно-просветне заједнице Србије за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и на свесрпском културном простору, Београд
  • 2004 Награда за скулптуру на Јесењој изложби УЛУС-а, Београд
  • 2008 Плакета Светог Ђорђа града Крагујевца за изузетан допринос афирмацији и промоције тог града у земљи и свету, Крагујевац

Библиографија (избор)[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • Архива Факултета ликовних уметности, Београд
  • Архива САНУ, Београд
  • Никола - Кока Јанковић, монографија, САНУ, Београд, 2010

Спољашње везе[уреди]