Никола Јанковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Јанковић
Лични подаци
Датум рођења(1926-12-13)13. децембар 1926.
Место рођењаКрагујевац, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти25. април 2017.(2017-04-25) (90 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Никола Кока Јанковић (Крагујевац, 13. децембар 1926Београд, 25. април 2017) био је српски вајар, професор Универзитета у Београду, редовни члан САНУ.

Биографија[уреди | уреди извор]

После завршене основне школе и гимназије у Крагујевцу долази у Београд 1946. године и полаже испит на Академији ликовних уметности. Уписује се код проф. Лојзе Долинара, код кога студира прве три године. Од 1950. прелази у класу редовног професора Сретена Стојановића код кога завршава студије. Године 1952. завршио је Специјални течај (постдипломске студије) код истог професора. Постављен је 1955. у звању наставника средње школе за предмет Обрада гипса на Академији ликовних уметности у Београду, затим је 1958. изабран је за асистента за предмет Вајање (специјалност обрада гипса). Због изразите цртачке вештине по потреби је предавао и предмет Цртање (Вечерњи акт). Године 1959. изабран за доцента за предмет Вајање и Цртање, најзад, 1970. је изабран за ванредног професора за предмет Вајање и Цртање а 1978. и за редовног професора Факултета ликовних уметности на коме ради до пензионисања 1991.

Као студент први пут јавно излагао 1947. године на V изложби Удружења ликовних уметника Србије у Београду од када је учествовао на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству.

Године 1951. постао је члан УЛУС-а. Оснивач је и члан групе „Самостални“ са којом излаже до 1954. године. Учествовао у оснивању „Београдске групе“ 1959. Године 1961. примљен у Друштво српских уметника „Лада“, а 1986. је изабран за њеног председника.

У Крагујевцу је подигнута галерија - легат Николе Коке Јанковића.[1][2]

Умро је 2017. године у Београду и сахарњен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[3]

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

Споменици[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

  • 1962. Прва награда за бисту Лазе костића, Сомбор, Награда „Златно длето“ УЛУС-а, Београд
  • 1963. Прва награда на југословенском конкурсу по позиву за споменик Борису Кидричу, Београд
  • 1966. Награда за вајарство Уметничке колоније „Ечка“
  • 1968. Трећа награда на југословенском конкурсу за споменик Моши Пијади, Београд
  • 1973. Прва награда на затвореном југословенском конкурсу за бисту Милентија Поповића за зграду Савезне народне скупштине, Београд
  • 1981. Прва награда за бисту Драгојла Дудића
  • 1982. Награда УЛУС-а за ситну пластику, Београд
  • 1983. Прва награда за Споменик палим родољубима на Теразијама, Београд
  • 2002. Вукова награда Културно-просветне заједнице Србије за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и на свесрпском културном простору, Београд
  • 2004. Награда за скулптуру на Јесењој изложби УЛУС-а, Београд
  • 2008. Плакета Светог Ђорђа града Крагујевца за изузетан допринос афирмацији и промоције тог града у земљи и свету, Крагујевац

Библиографија (избор)[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • Архива Факултета ликовних уметности, Београд
  • Архива САНУ, Београд
  • Никола - Кока Јанковић, монографија, САНУ, Београд. 2010.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]