Добруџа — разлика између измена
| Ред 11: | Ред 11: | ||
Ушла је Добруџа у састав Римског царства у провинцију Мезију, 29. године пре нове ере. У доба Римљана она је део Доње Мезије и простире се између ушћа Дунава и Црног Мора. За време доминације [[Гепиди|Гепида]], Добруџа се звала '''Scythia minor''' (Мала Скитија).<ref>"Дело", Београд 1896.</ref> Од Гота, прешла је у руке Словена у 7. веку, да би 679. године припала Бугарима. Ширењем Византије на север она је у њеном склопу 971-1186. године. Следећа два века том мочварном и магловитом облашћу загосподарили су бугарски владари. Од 1396. године све је то постало турско. |
Ушла је Добруџа у састав Римског царства у провинцију Мезију, 29. године пре нове ере. У доба Римљана она је део Доње Мезије и простире се између ушћа Дунава и Црног Мора. За време доминације [[Гепиди|Гепида]], Добруџа се звала '''Scythia minor''' (Мала Скитија).<ref>"Дело", Београд 1896.</ref> Од Гота, прешла је у руке Словена у 7. веку, да би 679. године припала Бугарима. Ширењем Византије на север она је у њеном склопу 971-1186. године. Следећа два века том мочварном и магловитом облашћу загосподарили су бугарски владари. Од 1396. године све је то постало турско. |
||
На почетку рата између Русије и Англо-француско-турске коалиције 1854. Добруџи је намењена улога ратишта. Француске трупе, 40.000 војника под командом маршала Сент-Арноа су искрцане у Варни.<ref>"Време", Београд 12. августа 1940.</ref> |
На почетку рата између Русије и Англо-француско-турске коалиције 1854. Добруџи је намењена улога ратишта. Француске трупе, 40.000 војника под командом маршала Сент-Арноа су искрцане у Варни. Али нездрава клима и вода је за кратко време - од шест недеља, са појавом колере однела чак 8.000 војника<ref>"Време", Београд 12. августа 1940.</ref> |
||
За време Турака, Енглези су изградили жељезничку пругу измеђи Черноводе и Констанце. Иста је служила извозу румунске нафте. Добруџа је одлукама Берлинског конгреса 1878. године припала Румунији, а њена [[Бесарабија]] је у замену |
За време Турака, Енглези су изградили жељезничку пругу измеђи Черноводе и Констанце. Иста је служила извозу румунске нафте. Након руско-турског рата 1877-1878. године Добруџу је ослободила Русија. Добруџа је одлукама Санстефанског мира па Берлинског конгреса 1878. године припала Румунији, а њена [[Бесарабија]] (део) је у замену узела Русија.<ref>"Дело", Београд 1894.</ref> За време Другог балканског рата Румуни су Добруџи присајединили и Силистрију. Током Првог светског рата 1916. године ту су ратовале силе Антанте са Немачко-бугарско-турском војском. У оквиру руских трупа учествовала је у ослобађању Добруџе и Прва [[Српска добровољачка дивизија]]. Територија Добруџе је одвојена од Бугарске, Нејским уговором. |
||
== Демографија == |
== Демографија == |
||
Верзија на датум 29. август 2019. у 10:18
Добруџа (рум. Dobrogea, буг. Добруджа) је историјско-географски регион у југоисточној Европи који деле Румунија и Бугарска.
Географија
Јужни део Добруџе се налази у Бугарској - познат и као Јужна Добруџа, а северни у Румунији - Северна Добруџа, која је румунски излаз на Црно море. Обухвата површину од око 23.100 km², од тога 15.500 km² припада Румунији а 7.565 km² Бугарској. Укључујући делту Дунава Румунија има око 245 km обале. Подручје Добруџе је висораван. Највећи град је Констанца.
Клима
Због изражене континенталности на коју Црно море нема пуно утицаја клима је сува (око 500 mm), али су натапањем из дубоких бунара травнати делови ове регије плодне површине. Вегетација је углавном степска.
Историја
Ушла је Добруџа у састав Римског царства у провинцију Мезију, 29. године пре нове ере. У доба Римљана она је део Доње Мезије и простире се између ушћа Дунава и Црног Мора. За време доминације Гепида, Добруџа се звала Scythia minor (Мала Скитија).[1] Од Гота, прешла је у руке Словена у 7. веку, да би 679. године припала Бугарима. Ширењем Византије на север она је у њеном склопу 971-1186. године. Следећа два века том мочварном и магловитом облашћу загосподарили су бугарски владари. Од 1396. године све је то постало турско.
На почетку рата између Русије и Англо-француско-турске коалиције 1854. Добруџи је намењена улога ратишта. Француске трупе, 40.000 војника под командом маршала Сент-Арноа су искрцане у Варни. Али нездрава клима и вода је за кратко време - од шест недеља, са појавом колере однела чак 8.000 војника[2]
За време Турака, Енглези су изградили жељезничку пругу измеђи Черноводе и Констанце. Иста је служила извозу румунске нафте. Након руско-турског рата 1877-1878. године Добруџу је ослободила Русија. Добруџа је одлукама Санстефанског мира па Берлинског конгреса 1878. године припала Румунији, а њена Бесарабија (део) је у замену узела Русија.[3] За време Другог балканског рата Румуни су Добруџи присајединили и Силистрију. Током Првог светског рата 1916. године ту су ратовале силе Антанте са Немачко-бугарско-турском војском. У оквиру руских трупа учествовала је у ослобађању Добруџе и Прва Српска добровољачка дивизија. Територија Добруџе је одвојена од Бугарске, Нејским уговором.
Демографија
Румунски део Добруџе има око 971.643 (2002. година), а бугарски 357.517 становника (2001). Већину становништва целог региона чине Румуни са 66,58 %, затим следе Бугари са 18,70 % и Турци са 7,87 %. Присутни су такође Татари, Роми, Руси, Украјинци, Грци и други.
У румунском делу Добруџе Румуни чине 90,94 % становништва, а у бугарском Бугари чине 69,53 %, Турци 21,55 % и Роми 7,03 %.[4][5]
Туризам
Уз обалу је у доба комунизма изграђено много хотела али туристички прилив је још увек мали у румунској део Мамаја и Мангалија. Најважнија туристичка насеља Добруџе су Албена и Балчик у Бугарској.
Референце
- ^ "Дело", Београд 1896.
- ^ "Време", Београд 12. августа 1940.
- ^ "Дело", Београд 1894.
- ^ Calculated from the results of the 2002 Romanian census for the counties of Constanţa and Tulcea, from „Structura Etno-demografică a României”. Centrul de Resurse pentru Diversitate Etnoculturală. Приступљено 02. 05. 2007.
- ^ Calculated from the results of the 2001 Bulgarian census for the administrative regions of Dobrich and Silistra, from „Население към 01.03.2001 г. по области и етническа група” (на језику: Bulgarian). Национален статистически институт. Приступљено 02. 05. 2007.
