Милутин Пајевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{рут}}
{{Фудбал биографија
{{Фудбал биографија
| име = Милутин Пајевић
| име = Милутин Пајевић
Ред 22: Ред 21:
| репрезентација_(име) = {{зас|ЈУГ}} [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија]]
| репрезентација_(име) = {{зас|ЈУГ}} [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославија]]
| репрезентација_(голови) = 3 (3)
| репрезентација_(голови) = 3 (3)
| тренерске_године =
| тренерске_године = 1955
| тренерски_клубови =
| тренерски_клубови = [[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар Сарајево]]
| актуелизовано1_(датум) =
| актуелизовано1_(датум) =
| актуелизовано2_(датум) =
| актуелизовано2_(датум) =
Ред 32: Ред 31:
== Биографија ==
== Биографија ==


Фудбалску каријеру почео је играње у екипи Црногорца (Цетиње) у коме је већ са 15 година постао првотимац (1935), а кад се преселио у [[Београд]] постао члан [[СК Јединство Београд|Јединства]] (1937-38). Играо је и за загребачки [[ХАШК]] (1939-41), а током [[Други светски рат|рата]] је прешао у [[ХНК Борово|СК Бату]] из Борова (1941-43). Играо је на позицији десног крила. Због напредних идеја ухапшен је 6. фебруара 1943. на железничкој станици у [[Винковци]]ма и интерниран у нацистичке логоре [[Логор Дахау|Дахау]] и [[Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен|Маутхаузен]].
Фудбалску каријеру почео је играњем у екипи Црногорца (Цетиње) у коме је већ са 15 година постао првотимац 1935. године, а кад се преселио у [[Београд]] постао члан [[СК Јединство Београд|Јединства]] (1937-38). Играо је и за загребачки [[ХАШК]] (1939-41), а током [[Други светски рат|рата]] је прешао у [[ХНК Борово|СК Бату]] из Борова (1941-43). Играо је на позицији десног крила. Због напредних идеја ухапшен је 6. фебруара 1943. на железничкој станици у [[Винковци]]ма и интерниран у нацистичке логоре [[Логор Дахау|Дахау]] и [[Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен|Маутхаузен]].<ref name="Мишо"/>


После рата наставио је да игра у цетињском [[ФК Ловћен|Ловћену]] (1946), сарајевском [[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничару]] (1946) и титоградској [[ФК Будућност Подгорица|Будућности]] (1947). Највише се истакао у београдском [[ФК Партизан|Партизану]] (1951) у коме је одиграно укупно 59 утакмица и постигао 27 голова. Каријеру је завршио у титоградској Будућности (1951-54) и цетињском Ловћену (1954-56).<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/player_summary/milos-pajevi/ |title=Милутин Пајевић на сајту WorldFootball.net|work=|date=10. 10. 2019|accessdate=10. 10. 2019}}</ref>
После рата наставио је да игра у цетињском [[ФК Ловћен|Ловћену]] (1946), сарајевском [[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничару]] (1946) и титоградској [[ФК Будућност Подгорица|Будућности]] (1947). Највише се истакао у београдском [[ФК Партизан|Партизану]] (1951) у коме је одиграно укупно 59 утакмица и постигао 27 голова. Каријеру је завршио у титоградској Будућности (1951-54) и цетињском Ловћену (1954-56).<ref>{{cite web|url=https://www.worldfootball.net/player_summary/milos-pajevi/ |title=Милутин Пајевић на сајту WorldFootball.net|work=|date=10. 10. 2019|accessdate=10. 10. 2019}}</ref>


играо је једну утакмицу и постигао један гол за „Б“ тим Југославије (1949). За А репрезентацију [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославије]] играо је на три меча и постигао три гола. Наступио је двапут 1949. године против [[Фудбалска репрезентација Израела|Израела]] (21. августа - 6:0 и 18. септембра - 5:2) и 30. октобра 1949. против [[Фудбалска репрезентација Француске|Француске]] у Паризу (резултат 1:1).<ref>{{cite web|url=http://www.reprezentacija.rs/pajevic-milutin/ |title=Reprezentativci: Milutin Pajević|work=reprezentacija.rs|date=9. 10. 2019|accessdate=9. 10. 2019}}</ref>
Играо је једну утакмицу и постигао један гол за „Б“ тим Југославије (1949). За А репрезентацију [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославије]] играо је на три меча и постигао три гола. Наступио је двапут 1949. године против [[Фудбалска репрезентација Израела|Израела]] (21. августа - 6:0 и 18. септембра - 5:2) и 30. октобра 1949. против [[Фудбалска репрезентација Француске|Француске]] у Паризу (резултат 1:1).<ref name="Мишо">{{cite web|url=http://www.reprezentacija.rs/pajevic-milutin/ |title=Reprezentativci: Milutin Pajević|work=reprezentacija.rs|date=9. 10. 2019|accessdate=9. 10. 2019}}</ref>

Његова браћа, Никола и [[Божидар Пајевић|Божидар]] Пајевић, такође су били познати фудбалери.<ref name="Мишо"/>


== Види још ==
== Види још ==
Ред 54: Ред 55:
[[Категорија:Цетињани]]
[[Категорија:Цетињани]]
[[Категорија:Југословенски фудбалери]]
[[Категорија:Југословенски фудбалери]]
[[Категорија:Црногорски фудбалери]]
[[Категорија:Нападачи у фудбалу]]
[[Категорија:Нападачи у фудбалу]]
[[Категорија:Фудбалери Партизана]]
[[Категорија:Фудбалери Партизана]]

Верзија на датум 10. октобар 2019. у 01:54

Милутин Пајевић
Лични подаци
Надимак Мишо
Датум рођења (1920-11-11)11. новембар 1920.
Место рођења Цетиње, Краљевина Југославија
Датум смрти 28. децембар 1992.(1992-12-28) (72 год.)
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1935—1937
1937—1938
1939—1941
1941—1943
1946
1946
1947
1951
1951—1954
1954—1956
Црногорац Цетиње
Јединство Београд
ХАШК
Бата Борово
Ловћен
Жељезничар Сарајево
Будућност Титоград
Партизан
Будућност Титоград
Ловћен







18 (4)

Репрезентативна каријера
1949 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 3 (3)
Тренерска каријера
1955 Жељезничар Сарајево

Милутин Пајевић (Цетиње, 11. новембар 192028. децембар 1992) био је југословенски фудбалер и тренер.

Биографија

Фудбалску каријеру почео је играњем у екипи Црногорца (Цетиње) у коме је већ са 15 година постао првотимац 1935. године, а кад се преселио у Београд постао члан Јединства (1937-38). Играо је и за загребачки ХАШК (1939-41), а током рата је прешао у СК Бату из Борова (1941-43). Играо је на позицији десног крила. Због напредних идеја ухапшен је 6. фебруара 1943. на железничкој станици у Винковцима и интерниран у нацистичке логоре Дахау и Маутхаузен.[1]

После рата наставио је да игра у цетињском Ловћену (1946), сарајевском Жељезничару (1946) и титоградској Будућности (1947). Највише се истакао у београдском Партизану (1951) у коме је одиграно укупно 59 утакмица и постигао 27 голова. Каријеру је завршио у титоградској Будућности (1951-54) и цетињском Ловћену (1954-56).[2]

Играо је једну утакмицу и постигао један гол за „Б“ тим Југославије (1949). За А репрезентацију Југославије играо је на три меча и постигао три гола. Наступио је двапут 1949. године против Израела (21. августа - 6:0 и 18. септембра - 5:2) и 30. октобра 1949. против Француске у Паризу (резултат 1:1).[1]

Његова браћа, Никола и Божидар Пајевић, такође су били познати фудбалери.[1]

Види још

Референце

  1. ^ а б в „Reprezentativci: Milutin Pajević”. reprezentacija.rs. 9. 10. 2019. Приступљено 9. 10. 2019. 
  2. ^ „Милутин Пајевић на сајту WorldFootball.net”. 10. 10. 2019. Приступљено 10. 10. 2019. 

Спољашње везе