Милош Ј. Обреновић — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 112: Ред 112:


* [[Андрија Веселиновић]], [[Радош Љушић]], ''Родослови српских династија'', Платонеум, Нови Сад (2002), стр. 40.
* [[Андрија Веселиновић]], [[Радош Љушић]], ''Родослови српских династија'', Платонеум, Нови Сад (2002), стр. 40.
* [[Радмила Гикић Петровић]],''Ликови у дневнику [[Анка Константиновић|Анке Обреновић]]'', Дневник, [[Нови Сад]] (2007). стр. 60-61, 263-264, 266-267.
* [[Радмила Гикић Петровић]], ''Ликови у дневнику [[Анка Константиновић|Анке Обреновић]]'', Дневник, [[Нови Сад]] (2007). стр. 60-61, 263-264, 266-267.
* [[Милан Јовановић Стојимировић]], ''Силуете старог Београда'', Просвета, Београд (2008), стр. 175-178.
* [[Милан Јовановић Стојимировић]], ''Силуете старог Београда'', Просвета, Београд (2008), стр. 175-178.
* [[Радош Љушић]], ''Љубави српских владара и политичара'', Народна књига-Алфа, Београд (2001), стр. 143-146.
* [[Радош Љушић]], ''Љубави српских владара и политичара'', Народна књига-Алфа, Београд (2001), стр. 143-146.

Верзија на датум 20. јануар 2020. у 01:51

За друге употребе, погледајте Милош Обреновић (вишезначна одредница).
Милош Ј. Обреновић
Милош Ј. Обреновић
Лични подаци
Пуно имеМилош Јевремов Обреновић
Датум рођења13. новембар 1829.
Место рођењаШабац,  Кнежевина Србија
Датум смрти20. новембар 1861.(1861-11-20) (32 год.)
Место смртиБеоград,  Кнежевина Србија
ГробМанастир Раковица
Породица
СупружникМарија Обреновић
ПотомствоМилан Обреновић
РодитељиЈеврем Обреновић
Томанија Обреновић
ДинастијаОбреновићи

Милош Јевремов Обреновић (Шабац, 13. новембар 1829. — Београд, 8/20. новембар 1861[1][2][3]) био је син Томаније и Јеврема Обреновића, а синовац кне Милоша Обреновића.Био је ожењен са Еленом Маријом Катарџи (1831—1879), ћерком румунског грофа Константина Катарџија. Имао је сина Милана Обреновића, будућег српског кнеза и краља.

Биографија

Младост

Милош Обреновић (Непознати аутор, Историјски музеј Србије)

Као млад, школовао се у дому у Београду до своје једанаесте године. У Русију је отишао да заврши вишу школу, а трошак школовања је његов стриц Милош Обреновић примио на себе. Био је у Пажевском корпусу у коме је император Николај I Павлович васпитавао најотменије племство Русије. Једнога дана док је био у Русији, Милош је рекао: "Шта ћу ја у Русији која само гледа како српски народ живи на мукама?" и напустио је. Одлучио је да не завршава школу у Русији. То се убрзо прочуло по цијелој Европи. Школовање је наставио у Аустрији и Пруској. Руски цар је дошао у посјету пруском краљу Фридриху Вилхелму IV и посјетио војну школу. Сви кадети су били постројени. Милош се сагао да пољуби руку цару, а овај га је пред свима пољубио у лице. У војној школи је конструисао нарочито копље, па га је зато пруски цар одликовао. [4]

Смрт

Служио је у пруској а касније и у румунској војсци. Преминуо је у Београду 8/20. новембра 1861. године од туберкулозе. Сахрањен је у манастиру Раковица у породичној гробници коју је подигла његова времешна мајка Томанија.

После атентата на кнеза Михаила, Милошев малолетни син Милан Обреновић је 1868. године постао нови владар Србије. Тиме је старију (Милошеву) грану династије Обреновић сменила млађа (Јевремова) грана породице.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Теодор Михаиловић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јеврем Обреновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Баба Вишња
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Милош Обреновић (син Јеврема Обреновића)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Анта Богићевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Томанија Богићевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица

Супружник

име слика датум рођења датум смрти
Елена Марија Катарџи
1831. 28. јун 1879.
  • брак разведен 1855.

Деца

име слика датум рођења датум смрти супружник
Томанија Обреновић 1852. крај децембра 1853/почетак 1854. умрла у детињству
Краљ Милан
22. август 1854. 11. фебруар 1901. Краљица Наталија

Референце

  1. ^ Андрија Веселиновић, Радош Љушић, Родослови српских династија, Платонеум, Нови Сад (2002), стр. 40.
  2. ^ Радмила Гикић Петровић,Ликови у дневнику Анке Обреновић, Дневник, Нови Сад (2007). стр. 267.
  3. ^ Милан Јовановић Стојимировић, Силуете старог Београда, Београд (2008). стр. 178.
  4. ^ „Кнежевић Милош Јевремов Обреновић и цар” (на језику: (језик: српски)). Приступљено 12. 5. 2013. 

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милош_Ј._Обреновић&oldid=22824368”