Анта Богићевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Антоније Богићевић
Anta Bogićević.jpg
Антоније Богићевић
Датум рођења 1758.
Место рођења Клупци
 Османско царство
Датум смрти 1813.
Споменик испред истоимене школе у Лозници

Антоније „Анта“ Богићевић (рођен око 1758. год у Клупцима крај Лознице, умро 1813) је био српски војвода у време Првог српског устанка. Опевао га је познати гуслар Филип Вишњић у пјесми „Бој на Лозници“.

Једна од основних школи у Лозници носи његово име.

Учешће у Првом српском устанку[уреди]

За време Првог српског устанка прикључио се устаницима и радио је у организацији власти и снабдевању војске. Постављен је 1807. године за војводу у Јадар и од тада се стално налазио на граници, бранећи ово немирно подручје од турских упада из Босне. Борио се са Турцима на Крупњу, Рожају, Рађеву Пољу, а најчешће у Лозници у којој је вођено неколико крвавих борби са босанском турском војском. У једној од тих борби је рањен.

Најзначајнија је била битка за Лозницу вођена 5. и 6. октобра 1810. године по старом календару. Под Али пашом Видајићем 30000 Турака спустило се низ Дрину шајкама до поља Тичара надомак Лознице. Утврђене градске бедеме бранило је 1200 Срба које је предводио лознички војвода Антоније Анта Богићевић. Дванаест дана трајала је опсада, ватра из топова и кумбара. Пошто је проценио да не може да одоли турским нападима, војвода Анта се обратио за помоћ Луки Лазаревићу. По извештају о опсади Лознице и пошто је одбио Хашид пашу са Мораве, Карађорђе је са готово целом војском из Шумадије и 200 козака пожурио у помоћ.

Изгледа да је Карађорђе проценио да ће се најпресуднија битка у 1810. године одиграти баш овде. Колики значај је Карађорђе придавао боју говори и писмо упућено Петру Добрњцу тражећи од њега појачање:

„Не оклевај ни минута. Сваки минут вреди, до тога је јако стало хоће ли ми војска минут раније на Дрину стићи.”

У помоћ су дошли Лука Лазаревић и Јаков Ненадовић са војском шабачке и ваљевске нахије. Пресудна битка почела је у јутро 6. октобра 1810. године. О томе је касније Карађорђе известио Милоша Обреновића:

„Изашли у поље и Турци и ми, те смо се побили страшно из топа и пушака, за осам сати да од ове битке веће било није.”

Ова победу српске војске спада у ред најзначајнијих у Првом српском устанку. Када је војвода Анта Богићевић умро 1813. године за војводу је постављен његов син Богосав Богићевић. Сахрањен је у Лозници на Шанцу, али су Турци извадили његов леш, одсекли главу и труп бацили у реку Штиру. Међутим, родољуби су касније тајно извадили његове кости и сахранили поред лозничке цркве. Његова ћерка Томанија се удала за Јеврема Обреновића, а његовог сина Милоша убио је Тома Вучић Перишић када је 1844. године угушио Катанску буну. Унук Томаније и Јеврема Обреновића био је први краљ модерне Србије Милан Обреновић.

Види још[уреди]

Литература[уреди]