Сврака

Сврака
Сврака Позиви, снимљени у Енглеској
Статус угрожености
Најмање угрожен  (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Животиње
Тип:	Хордати (Chordata)
Класа:	Птице (Aves)
Ред:	Птице певачице (Passeriformes)
Породица:	Вране (Corvidae)
Род:	Свраке (Pica)
Врста:	P. pica
Биномно име
Pica pica Лине, 1758.
Карта распрострањености различитих подврста

Сврака (лат. Pica pica, Linnaeus, 1758) је врста птице из рода сврака који припада породици врана. Настањује највећи део Евроазије и северну Африку. Лако је препознатљива због дугог репа и црно-белог перја, као и веома гласног крештања. Сврака је једна од најинтелигентнијих птица. По IUCN-u (светској организацији за заштиту природе) сврстана је у катеорију LC (least concern).

Опис

Сврака је обично величине од 45 до 50 цм, од којих око 50% отпада на реп, са распоном крила од 50 до 65 цм. Глава, реп и груди су црне боје, док је стомак бео.

Веома је препознатљива и лако ју је уочити по црно белој комбинацији перја, какву нема ни једна друга птица у Европи. Перје јој се пресијава зелено. Врло препознатљивим "крештањем" упозоравају једне друге уколико наиђе неки предатор, као што су мачке, па изазивају велику буку у градовима

Распрострањење

Гнезди се на подручју читаве Европе, изузев Исланда. Уочљива је током целе године и може се видети на њивама где има жбуња, на ободима шума, у градовима и градским парковима, а у последње време је све чешћа у урбаним срединама у градским насељима и двориштима.

Подврсте

Међународна орнитолошка унија признаје десет подврста (Pica pica hemileucoptera се сматра делом подврсте Pica pica bactriana):

• Pica pica fennorum – Lönnberg, 1927: северна Скандинавија и северозападна Русија
• Pica pica pica – (Linnaeus, 1758): Британска острва и јужна Скандинавија на истоку до Русије, на југу до Медитерана, укључујући већину острва
• Pica pica melanotos – A.E. Brehm, 1857: Иберијско полуострво
• Pica pica mauritanica – Malherbe, 1845: Северна Африка (Мароко, северни Алжир и Тунис)
• Pica pica asirensis – Bates, 1936: југозападна Саудијска Арабија
• Pica pica bactriana – Bonaparte, 1850: Сибир на истоку до Бајкалског језера, на југу до Кавказа, Ирака, Ирана, Централне Азије и Пакистана
• Pica pica leucoptera – Gould, 1862: југоисточна Русија и североисточна Кина
• Pica pica camtschatica – Stejneger, 1884: полуострво Камчатка на руском далеком истоку
• Pica pica serica – Gould, 1845:источна и јужна Кина, кинеско острво Тајван, северна Бурма (Мјанмар), северни Лаос и северни Вијетнам
• Pica pica bottanensis – Delessert, 1840: централна Кина

Начин живота

Врло социјална птица коју обично можемо видети у паровима. Неретко се дешава да формира омања јата или чак већа јата која могу населити читаво дрвеће у градовима (чак 20 до 40 јединки), у доба парења. Хитре су, иако не делује тако, и могу великом брзином да се сруче на свој плен. Лет им је обично прав, уз јако лепршање крилима које подсећа на веслање.

Гнежђење

Гради велика гнезда која се могу лако уочити током зиме: када лишће опадне могу се видети велика куполаста гнезда која служе као заштита од предатора и других сврака. Гнездо граде од блата које прожимају деловима гранчица и корења, а у њега полажу 5 до 8 јаја од априла до јуна.

Исхрана

Јеловник им се углавном састоји од инсеката, зрневља и различитих остатака хране. Хране се на различитим стаништима, од поља, преко градских насеља, до њива. Дешава се и да се хране туђим јајима и младим птићима током лета.

Галерија

• 
  Сврака сликана у парку у Нишу, Србија
• 
  Сврака сликана у парку у Нишу, Србија
• 
  Сврака сликана у парку у Нишу, Србија
• 
  Сврака сликана у парку у Нишу, Србија
• 
  Сврака сликана у парку у Нишу, Србија у потрази за храном
• 
  Сврака сликана у парку у Нишу, Србија - у кљуну носи инсекта
• 
  Сврака сликана у парку у Нишу, Србија
• 
  Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Види још

• Врана
• Гавран

Литература

• Hume, Rob (2006). Birds of Britain and Europe. UK: Dorling Kindersley. ISBN 978-1-40530-753-6. 
• Mullarney, Killian; Svensson, Lars; Zetterstorm, Dan; Peter J. Grant (1999). Bird Guide. UK: Collins. ISBN 978-0-00-711332-3. 
• Birkhead, T.R. (1991). The Magpies: The Ecology and Behaviour of Black-Billed and Yellow-Billed Magpies. T. & A.D. Poyser. ISBN 978-085661067-7. 
• Birkhead, T.R. (1989). „Studies of West Palearctic birds: 189 Magpie” (PDF). British Birds. 82 (12): 583—600. 
• Song, S.; Zhang, R.; Alström, P.; Irestedt, M.; Cai, T.; Qu, Y.; Ericson, P.G.P.; Fjeldså, J.; Lei, F. (2017). „Complete taxon sampling of the avian genus Pica (magpies) reveals ancient relictual populations and synchronous Late-Pleistocene demographic expansion across the Northern Hemisphere”. Journal of Avian Biology. 49 (2): 1—14. doi:10.1111/jav.01612. 

Спољашње везе

• „Сврака”. Internet Bird Collection. 
• Ageing and sexing (PDF; 2.9 MB) by Javier Blasco-Zumeta & Gerd-Michael Heinze
• Feathers of Eurasian magpie