Властимир Павловић Царевац — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
[[Датотека:Велико Градиште споменик 1.jpg|мини|лево| |
[[Датотека:Велико Градиште споменик 1.jpg|мини|лево|215п|Споменик Властимиру Павловићу Царевцу у Великом Градишту]] |
||
Завршио је [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]] и бавио се [[адвокат]]уром, али је [[музика]] била његова прва и права љубав. Био је диригент [[Hor KUD Abrašević iz Beograda|Хора друштва „Абрашевић”]] и један од првих извођача народне музике на програмима [[Радио Београд]]а. |
Завршио је [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]] и бавио се [[адвокат]]уром, али је [[музика]] била његова прва и права љубав. Био је диригент [[Hor KUD Abrašević iz Beograda|Хора друштва „Абрашевић”]] и један од првих извођача народне музике на програмима [[Радио Београд]]а. |
||
Верзија на датум 4. јун 2020. у 19:01
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Властимир Павловић | |
|---|---|
 Властимир Павловић Царевац, 1963. године | |
| Друга имена | Царевац |
| Датум рођења | 9. октобар 1895. |
| Место рођења | Царевац,  Краљевина Србија |
| Датум смрти | 10. јануар 1965. (69 год.) |
| Место смрти | Београд,  СФР Југославија |
Властимир Павловић Царевац (село Царевац, 9. октобар 1895 — Београд, 10. јануар 1965), био је српски музичар и диригент.[1]
Биографија
Завршио је Правни факултет у Београду и бавио се адвокатуром, али је музика била његова прва и права љубав. Био је диригент Хора друштва „Абрашевић” и један од првих извођача народне музике на програмима Радио Београда.
Виолину је свирао пуних пет деценија. Захваљујући његовом преданом раду на очувању српске музичке баштине, сачуване су многе народне мелодије, чији је он био највернији тумач. Компоновао је многе познате мелодије, од којих су напознатије „Свилен конац” и „Низамски растанак”.
Основао је и руководио Народним оркестром Радио Београда све до своје смрти. Био је педагог, учитељ многих певача и свирача.
Наступао је са великим певачима: Вулетом Јевтићем, Даницом Обренић, Милетом Богдановићем, Добривојем Видосављевићем, Миодрагом Поповићем, Анђелијом Милић, Ксенијом Цицварић, Саветом Судар, Василијом Радојчић и многим другима.
Поставио је стандарде у вредновању народне музике и био је симбол изворне интерпретације народног мелоса.
Током целог Другог светског рата је био заточен у логорима на Бањици[2] и Дахау.
У Великом Градишту се, њему у спомен, почев од 1995. године, одржава музичка манифестација „Царевчеви дани”.
Референце
- ^ Рацков, Никола. Од злата гудало: монографија Властимира Павловића Царевца. Београд: Завод за уџбенике, 2011. стр. 1—20. ISBN 978-86-17-17279-2.
- ^ Велики Царевац избегао стрељање („Вечерње новости”, 8. октобар 2017)
