Epifiza — разлика између измена

*Epifiza*
Epifiza
	Dijagram hipofize i epifize u ljudskom mozgu
Detalji
Latinski	glandula pinealis
Prekurzor	Neuralni ektoderm
Arterija	Posteriorna moždana arterija
Pokazatelji
Grejova anatomija	p.1277
MeSH	Pineal+gland
NeuroLex ID	Pineal body
Dorlands; /Elsevier	g_06/12392585
TA	A11.2.00.001
FMA	62033
	Anatomska terminologija

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 28. јул 2020. у 23:47

Epifiza ili pinealna žlezda (lat. Glandula pinealis) je mala endokrina žlezda u mozgu, locirana između moždanih hemisfera. Kod čoveka ova žlezda je veličine zrna graška. Epifiza luči melatonin koji reguliše budnost i spavanje. Kod životinja melotonin je zadužen za funkciju polnog nagona, ponašanje, rast krzna, kamuflažu i zimski san. Glavne ćelije u epifizi koje luče hormon se zovu pinealociti.^[1]^[2]

Reference

^ Macchi M, Bruce J (2004). „Human pineal physiology and functional significance of melatonin”. Front Neuroendocrinol. 25 (3–4): 177—95. PMID 15589268. doi:10.1016/j.yfrne.2004.08.001.
^ Arendt J, Skene DJ. „journal=Sleep Med Rev |volume=9 |issue=1 |pages=25–39 |year=2005 |pmid=15649736 |quote=Exogenous melatonin has acute sleepiness-inducing and temperature-lowering effects during 'biological daytime', and when suitably timed (it is most effective around dusk and dawn) it will shift the phase of the human circadian clock (sleep, endogenous melatonin, core body temperature, cortisol) to earlier (advance phase shift) or later (delay phase shift) times.”. doi:10.1016/j.smrv.2004.05.002.

Spoljašnje veze

Histology at BU: Endocrine System: pineal gland (illustration)
Anatomy Atlases, Microscopic atlas: Pineal gland
MedPix: Images of Pineal region
Ancient Brain Mapping and Origins of the Eye of Horus: Egyptian Study of the Pineal Gland

[1] Macchi M, Bruce J (2004). „Human pineal physiology and functional significance of melatonin”. Front Neuroendocrinol. 25 (3–4): 177—95. PMID 15589268. doi:10.1016/j.yfrne.2004.08.001.

[Arendt2005-2] Arendt J, Skene DJ. „journal=Sleep Med Rev |volume=9 |issue=1 |pages=25–39 |year=2005 |pmid=15649736 |quote=Exogenous melatonin has acute sleepiness-inducing and temperature-lowering effects during 'biological daytime', and when suitably timed (it is most effective around dusk and dawn) it will shift the phase of the human circadian clock (sleep, endogenous melatonin, core body temperature, cortisol) to earlier (advance phase shift) or later (delay phase shift) times.”. doi:10.1016/j.smrv.2004.05.002.

[1]

[2]

@@ Ред 19: / Ред 19: @@
 |DorlandsSuf = 12392585}}
+'''Epifiza''' ili '''pinealna žlezda''' ({{jez-lat-lat|Glandula pinealis}}) je mala [[Ендокрини систем|endokrina žlezda]] u [[mozak|mozgu]], locirana između moždanih hemisfera. Kod čoveka ova žlezda je veličine zrna graška. Epifiza luči [[melatonin]] koji reguliše budnost i spavanje. Kod životinja melotonin je zadužen za funkciju polnog nagona, ponašanje, rast krzna, kamuflažu i zimski san. Glavne ćelije u epifizi koje luče hormon se zovu pinealociti.<ref>{{cite journal |author=Macchi M, Bruce J |title= Human pineal physiology and functional significance of melatonin |journal=Front Neuroendocrinol |volume=25 |issue=3–4 |pages=177–95 |year=2004 |pmid=15589268 |doi=10.1016/j.yfrne.2004.08.001}}</ref><ref name= "Arendt2005">{{cite journal |author=Arendt J, Skene DJ |title=-{Melatonin as a chronobiotic |journal=Sleep Med Rev |volume=9 |issue=1 |pages=25–39 |year=2005 |pmid=15649736 |quote=Exogenous melatonin has acute sleepiness-inducing and temperature-lowering effects during 'biological daytime', and when suitably timed (it is most effective around dusk and dawn) it will shift the phase of the human circadian clock (sleep, endogenous melatonin, core body temperature, cortisol) to earlier (advance phase shift) or later (delay phase shift) times.}- |doi=10.1016/j.smrv.2004.05.002}}</ref>
-== Структура ==
-'''Епифиза''' или '''пинеална жлезда''' најважнији je део епиталамуса (''epithalamus''), најмањег дела међумозга (''[[Међумозак|diencephalon]]''). Име је добила по облику боровог стошца, шишарке. Жлезда је црвенкасто-сива и код људи је величине зрна риже (5–8 mm). Пинеална жлезда, која се назива и пинеалним телом (''corpus pineale''), налази се између бочно постављених таламичних тела и иза надбубрежне кости. Налази се у четверокутној цистерни близу корпора куадригемина. Такође се налази иза трећег вентрикула и окупа се цереброспиналном течношћу која се снабдева кроз мало пинеално удубљење треће коморе која се стрши у стаблу жлезде.
 == Reference ==