Иван Кнежевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 36: Ред 36:
== Дела о Кнезу Иви ==
== Дела о Кнезу Иви ==
[[Датотека:Grb Bijeljine.png|мини|Филип Вишњић и Кнез Иво од Семберије на [[Грб Бијељине|грбу Града Бијељине]].]]
[[Датотека:Grb Bijeljine.png|мини|Филип Вишњић и Кнез Иво од Семберије на [[Грб Бијељине|грбу Града Бијељине]].]]
Кнез Иво од Семберије је опеван у песми [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]] "[[Кнез Иван Кнежевић (песма)|Кнез Иван Кнежевић]]", која је добила и историјски увод написан од стране [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]]. Такође, [[Бранислав Нушић]] је написао трагедију „Кнез Иво од Семберије“, на основу које је настала и опера „''[[Кнез Иво од Семберије (опера)|Кнез Иво од Семберије]]''“.
Кнез Иво од Семберије је опеван у песми [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]] "[[Кнез Иван Кнежевић (песма)|Кнез Иван Кнежевић]]", која је добила и историјски увод написан од стране [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]]. Такође, [[Бранислав Нушић]] је написао трагедију „Кнез Иво од Семберије“, на основу које је настала и опера „''[[Кнез Иво од Семберије (опера)|Кнез Иво од Семберије]]''“. Споменик с његовом бистом у Шапцу је освећен 26. септембра 1937.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/07/31?pageIndex=00011 "Политика", 31. јул 1937]</ref><ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/09/27?pageIndex=00009 "Политика", 27. сеп. 1937]</ref>


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 25. децембар 2021. у 16:05

Иван Кнежевић
Датум рођења1760.
Место рођењаПопови
Датум смрти(1840-07-12)12. јул 1840.
Место смртиШабац
Споменик у градском парку у Шапцу
Улица у Шапцу

Иван Кнежевић (Попови, 1760Шабац, 29. јун/12. јул 1840) познатији у народу као Кнез Иво од Семберије је био кнез над свим селима тадашње Бијељинске нахије.

Кнез Иво је рођен у Поповима код Бијељине. Поред Филипа Вишњића један је од најзначајнијих српских историјских личности рођених у Семберији и као такав се појављује на грбу општине Бијељина.

Живот у Семберији

Кнез Иво је био обор-кнез над свих 12 села Бијељинске нахије и 1806. године је учествовао у откупљивању српског робља од Турака. 1809. године је стао на чело устаника у Семберији у догађајима „офанзивног плана“ којим је Карађорђе намеравао да ослободи целу Босну и све српске земље на Балкану. Међутим, због неочекиваног упада Турака у Поморавље, све устаничке војске су се морале повући из Босне у Србију плашећи се одмазде Турака и са њима је и Кнез Иво напустио ове крајеве.

Избеглиштво

Са својим устаницима 1809. године Кнез Иво се населио у Мачви и селима дуж Саве, где је добио титулу војводе избеглих Срба. Током тог времена, од 1809. до 1813. налазио се у војном смислу под командом војводе попа Луке Лазаревића у Шапцу. Када је 1813. године пропала Карађорђева Србија, кнез Иво од Семберије се поново определио за избеглиштво и све до иза 1820. године живи у Срему, на територији Аустријске царевине.

Нови господар Србије, кнез Милош Обреновић, дозволио је кнезу Ивану да се 1820. године поново настани у Шапцу, где га је поставио за члана Општинског суда. Он није могао да обавља ову службу, па је последњих година живота био кратко домар у шабачкој гимназији, а на крају живота и штићеник владике Максима на епископском конаку у Шапцу.

29. јуна (по старом календару) 1840. године је умро. Његов портрет насликао је Георгије Бакаловић и данас се чува у Народном музеју у Београду.

Дела о Кнезу Иви

Филип Вишњић и Кнез Иво од Семберије на грбу Града Бијељине.

Кнез Иво од Семберије је опеван у песми Филипа Вишњића "Кнез Иван Кнежевић", која је добила и историјски увод написан од стране Вука Караџића. Такође, Бранислав Нушић је написао трагедију „Кнез Иво од Семберије“, на основу које је настала и опера „Кнез Иво од Семберије“. Споменик с његовом бистом у Шапцу је освећен 26. септембра 1937.[1][2]

Види још

Референце

Литература

  • Кнез од Семберије Иван Кнежевић (1760-1840), Приређивач: Хаџи Зоран Лазин, Бијељина (2006)

Спољашње везе