Иван Кнежевић — разлика између измена
Ред 36: | Ред 36: | ||
== Дела о Кнезу Иви == |
== Дела о Кнезу Иви == |
||
[[Датотека:Grb Bijeljine.png|мини|Филип Вишњић и Кнез Иво од Семберије на [[Грб Бијељине|грбу Града Бијељине]].]] |
[[Датотека:Grb Bijeljine.png|мини|Филип Вишњић и Кнез Иво од Семберије на [[Грб Бијељине|грбу Града Бијељине]].]] |
||
Кнез Иво од Семберије је опеван у песми [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]] "[[Кнез Иван Кнежевић (песма)|Кнез Иван Кнежевић]]", која је добила и историјски увод написан од стране [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]]. Такође, [[Бранислав Нушић]] је написао трагедију „Кнез Иво од Семберије“, на основу које је настала и опера „''[[Кнез Иво од Семберије (опера)|Кнез Иво од Семберије]]''“. |
Кнез Иво од Семберије је опеван у песми [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]] "[[Кнез Иван Кнежевић (песма)|Кнез Иван Кнежевић]]", која је добила и историјски увод написан од стране [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]]. Такође, [[Бранислав Нушић]] је написао трагедију „Кнез Иво од Семберије“, на основу које је настала и опера „''[[Кнез Иво од Семберије (опера)|Кнез Иво од Семберије]]''“. Споменик с његовом бистом у Шапцу је освећен 26. септембра 1937.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/07/31?pageIndex=00011 "Политика", 31. јул 1937]</ref><ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/09/27?pageIndex=00009 "Политика", 27. сеп. 1937]</ref> |
||
== Види још == |
== Види још == |
Верзија на датум 25. децембар 2021. у 16:05
Иван Кнежевић | |
---|---|
Датум рођења | 1760. |
Место рођења | Попови |
Датум смрти | 12. јул 1840. |
Место смрти | Шабац |
Иван Кнежевић (Попови, 1760 — Шабац, 29. јун/12. јул 1840) познатији у народу као Кнез Иво од Семберије је био кнез над свим селима тадашње Бијељинске нахије.
Кнез Иво је рођен у Поповима код Бијељине. Поред Филипа Вишњића један је од најзначајнијих српских историјских личности рођених у Семберији и као такав се појављује на грбу општине Бијељина.
Живот у Семберији
Кнез Иво је био обор-кнез над свих 12 села Бијељинске нахије и 1806. године је учествовао у откупљивању српског робља од Турака. 1809. године је стао на чело устаника у Семберији у догађајима „офанзивног плана“ којим је Карађорђе намеравао да ослободи целу Босну и све српске земље на Балкану. Међутим, због неочекиваног упада Турака у Поморавље, све устаничке војске су се морале повући из Босне у Србију плашећи се одмазде Турака и са њима је и Кнез Иво напустио ове крајеве.
Избеглиштво
Са својим устаницима 1809. године Кнез Иво се населио у Мачви и селима дуж Саве, где је добио титулу војводе избеглих Срба. Током тог времена, од 1809. до 1813. налазио се у војном смислу под командом војводе попа Луке Лазаревића у Шапцу. Када је 1813. године пропала Карађорђева Србија, кнез Иво од Семберије се поново определио за избеглиштво и све до иза 1820. године живи у Срему, на територији Аустријске царевине.
Нови господар Србије, кнез Милош Обреновић, дозволио је кнезу Ивану да се 1820. године поново настани у Шапцу, где га је поставио за члана Општинског суда. Он није могао да обавља ову службу, па је последњих година живота био кратко домар у шабачкој гимназији, а на крају живота и штићеник владике Максима на епископском конаку у Шапцу.
29. јуна (по старом календару) 1840. године је умро. Његов портрет насликао је Георгије Бакаловић и данас се чува у Народном музеју у Београду.
Дела о Кнезу Иви
Кнез Иво од Семберије је опеван у песми Филипа Вишњића "Кнез Иван Кнежевић", која је добила и историјски увод написан од стране Вука Караџића. Такође, Бранислав Нушић је написао трагедију „Кнез Иво од Семберије“, на основу које је настала и опера „Кнез Иво од Семберије“. Споменик с његовом бистом у Шапцу је освећен 26. септембра 1937.[1][2]
Види још
Референце
Литература
- Кнез од Семберије Иван Кнежевић (1760-1840), Приређивач: Хаџи Зоран Лазин, Бијељина (2006)
Спољашње везе
- Знаменити Шапчани (језик: српски)
- Иван Кнежевић, кнез од Семберије