Семберија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Семберија
Пошаљи фотографију
Највећи градови Бијељина
Држава Босна и Херцеговина
Регион Република Српска
Федерација Босне и Херцеговине

Семберија је равничарска географска област између Посавине, Подриња, Срема, Мачве и мајевичког подбрђа.[1] Смјештена је између ријеке Дрине и Саве.[1]

Географија[уреди]

Земља је јако плодна (некада се овдје налазило Панонско море), клима је умјерено-континентална, а становништво углавном српско. Највећи град Семберије је Бијељина, са око 150.000 становника (по процјени 2005.) у цијелој општини.

Сјеверна граница Семберије је ријека Сава, источна ријека Дрина, док о тачној граници на запад и југ постоји више различитих мишљења.[1] Пошто се највећи дио Семберије административно налази у општини Бијељина, устаљено је мишљење да Семберија обухвата 60 насељених мјеста, односно простор општине.[2][1] Према Владимиру Ћоровићу и Владиславу Скарићу, Семберија се на југ простире до Прибоја, Малешеваца, Тобута и Богутова Села, чиме обухвата дио општине Лопаре и општине Угљевик.[1] Област се по Јовану Цвијићу на југу простире до ријеке Јање.[1] На југозапад и запад се простире до обронака Мајевице, односно до предјела гдје престаје равница и почињу брдовити предјели.[1]

Историја[уреди]

Србија кнеза Петра Гојниковића и кнеза Часлава Клонимировића у 10. веку
Сремска земља Стефана Драгутина, 13-14. век
Српска деспотовина, 1455-1459.
Карађорђева Србија, 1809.
САО Семберија, 1991.

Током римске управе, Семберија је била у саставу провинције Паноније. Крајем старог века, подручје Семберије долази под власт Острогота и Хуна, да би током средњег века било у саставу Лангобардске државе, Византије, Аварског каганата, Кнежевине Србије, Бугарског царства, Краљевине Угарске, Бановине Босне, Сремске земље Стефана Драгутина, Краљевине Босне и Српске деспотовине.

Током византијске управе, у 11. веку, Семберија је била у саставу теме Сирмијум, а током угарске управе у саставу Бановине Соли и, касније, у саставу Сребреничке бановине.

У време османске управе, подручје Семберије налазило се у саставу Босанског пашалука и Зворничког санџака. Током периода аустријске управе (1718-1739), било је у саставу аустријске Северне Босне. У време Првог српског устанка, Семберија улази у састав Карађорђеве Србије. Након тога, поново се успоставља османска управа, коју 1878. замењује аустроугарска. У време аустроугарске управе, Семберија је била део кондоминијума Босна и Херцеговина.

На крају Првог светског рата, 1918. године, Семберија постаје део Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Од 1918. до 1922. подручје Семберије је било део покрајине Босне и Херцеговине и Тузланског округа, од 1922. до 1929. део Тузланске области, а од 1929. до 1941. део Дринске бановине. Између 1941. и 1945. било је под окупацијом Независне Државе Хрватске, да би потом ушло у састав нове социјалистичке Босне и Херцеговине, једне од република нове социјалистичке Југославије.

У време распада Југославије, проглашена је септембра 1991. године Српска аутономна област Североисточна Босна (САО Североисточна Босна), чији је главни град била Бијељина. У новембру исте године област је променила име у САО Семберија, а у децембру у САО Семберија и Мајевица. 1992. године област је ушла у састав Српске Републике Босне и Херцеговине, касније назване Република Српска.

Култура[уреди]

Традиционални инструменти су фрула и двојнице.[2] Народна кола у Семберији се разликују по броју корака и носе називе: двојац, тројац, четворак и шесторак.[2] Постоје и народна кола која се играју само о празницима Петровдану, Ђурђевдану и Лазаревој суботи (Лазарице).[2] У Бијељини се налази Музеј Семберије.

Народна ношља[уреди]

Народна ношња у Семберији је спој посавске и динарске народне ношње.[2] Женска народна ношња се састоји од:[2]

  • Бијели скути
  • Кецеља
  • Украшени јелек
  • Кошуља од беза са широким рукавима
  • Вишебојна тканица
  • Марама
  • Плетени опанци и обојци
  • Назубци
  • Докољенице
  • Дукати (накит)

Мушка народна ношња се састоји од:[2]

  • Широке бијеле панталоне
  • Кошуља од беза
  • Вунене чарапе
  • Кожни црни опанци
  • Јелек
  • Шубара

Становништво[уреди]

У Семберији, односно у 60 насељених мјеста на простору Семберије, према процјени из 2012. живи око 120.000 становника.[2] Становници се називају Семберци.[2] У прошлости је у употребио био и назив „Равањци“.[1] Семберију је населио и један број избјеглих са простора бивше Југославије, односно Херцеговине, Баније, Лике, Кордуна, Славоније, Озрена и других области.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Семберија (етнолошка монографија), Радмила Кајмаковић (1974)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 „Вез: Бијељина” (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 24. 3. 2012. Приступљено 24. 3. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]