Георгије Бакаловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Георгије Бакаловић
Датум рођења1786.
Место рођењаСремски Карловци
 Хабзбуршка монархија
Датум смрти13. април 1843.(1843-04-13) (56/57 год.)
Место смртиРума
 Аустријско царство

Георгије Бакаловић (Сремски Карловци, 1786Рума, 13. април 1843) је био српски сликар.

Биографија[уреди]

Учио је у Сремским Карловцима код сликара Стефана Гавриловића. Радио је претежно иконостасе, зидне слике и портрете. Један број иконостаса радио је у друштву сликара и позлатара Димитрија Ђурковића.

Сам је сликао иконостас и свод цркве у Ердевику 1817., свод Горње цркве у Сремским Карловцима 1824., свод и 12 празничних икона цркве у Врднику 1825., иконостас у Черевићу 1827., свод и обнову иконе Успењске цркве и обнова иконостаса Николајевске цркве у Иригу 1827., иконостас и сводове Јовановске цркве у Новом Саду 1830., иконостасе манастира Гргетега 1830. (изгорео 1841.) и иконостас у Павловцима 1832.

Са Ђурковиће је сликао иконостасе у Прхову 1840—и Старим Бановцима (1840—1841.), кивот кнеза Лазара у Врднику и црквене заставе у Јараку, Вогњу, Сасама, Сурчину и Михаљевцима.

Године 1837. прелази у Србију и слика иконостасе манастира Радовашнице 1839., цркве у Зајечару и манастира Раче на Дрини 1840., цркве у Алексинцу 1841. и цркве у Неготину 1842.

Насликао је портрете кнеза Милоша, Јеврема Обреновића, Стефана Стратимировића, кнеза Иве од Семберије. и др.

Бакаловић је био сликар скромних могућности, и радови су му неједнаког квалитета.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Лазар Трифуновић (уредник) „Класицизам код Срба I", Београд (1965). стр. 115-116
  • Текст др Миодрага Коларића, саветника, Народни музеј, Београд за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ -Загреб 1980.

Види још[уреди]