Саборна црква у Бањој Луци — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела)
Ред 8: Ред 8:
Послије Другог свјетског рата, за више од пола вијека, многе су грађевине обновљене, али за порушени Саборни храм није била дозвољена обнова, већ је на месту на коме се налазио храм изграђен споменик палим борцима. Почетком деведесетих година бањолучка Црквена општина добила је дозволу за обнову порушеног храма, а споменик палим борцима премјештен је на оближњу локацију, такође у власништву Цркве. Обнова храма започела је [[1993]]. године када су освештани темељи. Овај свечани чин обавио је [[Патријарх Павле|Његова Светост патријарх српски г. Павле]] са архијерејима и свештенством [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Храм је обновљен под именом '''храм Христа Спаситеља''', јер је у међувремену у Бањој Луци (1963—1969.) изграђен храм који је добио име Свете Тројице, као успомену на онај порушени, а за који су православни Срби мислили да га никада више неће моћи обновити.
Послије Другог свјетског рата, за више од пола вијека, многе су грађевине обновљене, али за порушени Саборни храм није била дозвољена обнова, већ је на месту на коме се налазио храм изграђен споменик палим борцима. Почетком деведесетих година бањолучка Црквена општина добила је дозволу за обнову порушеног храма, а споменик палим борцима премјештен је на оближњу локацију, такође у власништву Цркве. Обнова храма започела је [[1993]]. године када су освештани темељи. Овај свечани чин обавио је [[Патријарх Павле|Његова Светост патријарх српски г. Павле]] са архијерејима и свештенством [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Храм је обновљен под именом '''храм Христа Спаситеља''', јер је у међувремену у Бањој Луци (1963—1969.) изграђен храм који је добио име Свете Тројице, као успомену на онај порушени, а за који су православни Срби мислили да га никада више неће моћи обновити.


Храм је зидан од црвеног и жутог камена [[Бигар|травертина]], поријеклом из [[Месопотамија|Месопотамије]], за чији квалитет (ископа и обраде) гарантује проф. др Билбија, стручњак из београдског Института за испитивање материјала. Зидана је трослојним зидом: камен, армирани [[бетон]], [[опека|цигла]]. [[Купола|Куполе]] су покривене [[злато|златним]] [[Нерђајући челици|прохром]] лимом, довезеним из [[Сибир]]а. Спољњи грађевински радови на храму завршени су 26. септембра [[2004]]. године, када је служена и прва [[Литургија|св. Литургија]]. Свету литургију је служило 8 [[Архијереји СПЦ|архијереј]]а са свештенством и [[ђакон]]има бањалучке епархије, а уз присуство неколико десетина хиљада вијерника.
Храм је зидан од црвеног и жутог камена [[Бигар|травертина]], поријеклом из [[Месопотамија|Месопотамије]], за чији квалитет (ископа и обраде) гарантује проф. др Билбија, стручњак из београдског Института за испитивање материјала. Зидана је трослојним зидом: камен, армирани [[бетон]], [[опека|цигла]]. [[Купола|Куполе]] су покривене [[злато|златним]] [[Нерђајући челици|прохром]] лимом, довезеним из [[Сибир]]а. Спољњи грађевински радови на храму завршени су 26. септембра [[2004]]. године, када је служена и прва [[Литургија|св. Литургија]]. Свету литургију је служило 8 [[Архијереји СПЦ|архијереј]]а са свештенством и [[ђакон]]има бањалучке епархије, а уз присуство неколико десетина хиљада вјерника.


Садашњи обновљени храм архитектонски је идентичан са претходним и највиши је вјерски објекат у Бањој Луци{{чињеница|date=09. 2009.}}, са [[звоник]]ом високим 47 метара и куполом од 22,5 метра<ref>http://www.24sata.info/vijesti/bosna-i-hercegovina/banja-luka/7904-Banja-Luka-Osvestan-Hram-Hrista-Spasitelja.html</ref>. Храм је освештао [[Јефрем Милутиновић|епископ Јефрем]] на [[Спасовдан]] [[2009]]. године<ref>http://www.24sata.info/vijesti/bosna-i-hercegovina/banja-luka/7904-Banja-Luka-Osvestan-Hram-Hrista-Spasitelja.html</ref>.
Садашњи обновљени храм архитектонски је идентичан са претходним и највиши је вјерски објекат у Бањој Луци{{чињеница|date=09. 2009.}}, са [[звоник]]ом високим 47 метара и куполом од 22,5 метра<ref>http://www.24sata.info/vijesti/bosna-i-hercegovina/banja-luka/7904-Banja-Luka-Osvestan-Hram-Hrista-Spasitelja.html</ref>. Храм је освештао [[Јефрем Милутиновић|епископ Јефрем]] на [[Спасовдан]] [[2009]]. године<ref>http://www.24sata.info/vijesti/bosna-i-hercegovina/banja-luka/7904-Banja-Luka-Osvestan-Hram-Hrista-Spasitelja.html</ref>.

Верзија на датум 5. новембар 2010. у 14:06

За остале употребе, погледајте Храм Христа Спаситеља (вишезначна одредница).
Некада црква Свете тројице, данас храм Христа спаситеља
Црква која данас носи назив Свете тројице, изграђена на другој локацији у вријеме СФРЈ

Црква свете Тројице је направљена између два свјетска рата у центру Бање Луке. Изградња храма трајала је од 1925. до 1929. године, а свечано је освећена на Спасовдан 1939. године. Приликом исценираног њемачког бомбардовања, 12. априла 1941, храм је погођен и знатно је оштећен олтарски дио (апсида). У мају исте године усташе су храм прогласиле „руглом града“ и наредили Србима, Јеврејима и Ромима да га, циглу по циглу, у потпуности сруше.

Послије Другог свјетског рата, за више од пола вијека, многе су грађевине обновљене, али за порушени Саборни храм није била дозвољена обнова, већ је на месту на коме се налазио храм изграђен споменик палим борцима. Почетком деведесетих година бањолучка Црквена општина добила је дозволу за обнову порушеног храма, а споменик палим борцима премјештен је на оближњу локацију, такође у власништву Цркве. Обнова храма започела је 1993. године када су освештани темељи. Овај свечани чин обавио је Његова Светост патријарх српски г. Павле са архијерејима и свештенством Српске православне цркве. Храм је обновљен под именом храм Христа Спаситеља, јер је у међувремену у Бањој Луци (1963—1969.) изграђен храм који је добио име Свете Тројице, као успомену на онај порушени, а за који су православни Срби мислили да га никада више неће моћи обновити.

Храм је зидан од црвеног и жутог камена травертина, поријеклом из Месопотамије, за чији квалитет (ископа и обраде) гарантује проф. др Билбија, стручњак из београдског Института за испитивање материјала. Зидана је трослојним зидом: камен, армирани бетон, цигла. Куполе су покривене златним прохром лимом, довезеним из Сибира. Спољњи грађевински радови на храму завршени су 26. септембра 2004. године, када је служена и прва св. Литургија. Свету литургију је служило 8 архијереја са свештенством и ђаконима бањалучке епархије, а уз присуство неколико десетина хиљада вјерника.

Садашњи обновљени храм архитектонски је идентичан са претходним и највиши је вјерски објекат у Бањој Луци[тражи се извор], са звоником високим 47 метара и куполом од 22,5 метра[1]. Храм је освештао епископ Јефрем на Спасовдан 2009. године[2].


Галерија слика

Види још

Референце

Спољашње везе

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:44_46_20_N_17_11_30_E_
{{#coordinates:}}: invalid latitude