Даница Аћимац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
ovaj deo je neenciklopedijski, treba ga srediti
Ред 13: Ред 13:


=== Биографија ===
=== Биографија ===
{{prerađivanje}}

Између 9. и 19. септембра [[1938]]. године на [[Београд|београдском]] [[Старо сајмиште|Старом сајмишту]] дизао се високи торањ са кога је тада петнаестогодишњи [[Радивоје Лола Ђукић]], уплашен, скочио падобраном. Слетевши на вашар [[Старо сајмиште|Старог сајмишта]], испред шатора, сусрео се са сандуком који је био прекривен платном. На сандуку се налазила мала гвоздена кутија у којој је трептала нека зелена слика. Та кутија била је повезана кабловима са камерама које су биле постављене у студију, недалеко од шатора. Десетогодишња Даница Аћимац и [[Радивоје Лола Ђукић]], са осталом децом, трчкали су од шатора до студија и назад, чудећи се како је могуће да се глумци из студија виде на зеленкастом малом екрану. Било је то чудо технике које је тада у Београду представила холандска фирма ''Филипс'', отворивши нову епоху. То је био њихов први сусрет са телевизијом. Већ тада је почела да се бави глумом у позоришту, када је играћући у опери ''[[Каваљер са ружом]]'' имала трему од [[Краљица Марија|краљице Марије]] која је пратила њихову представу. [[1939]]. је први пут рецитовала песму ''[[Свети Сава благосиља Српчад]]'' на [[Радио Београд|Радио Београду]], који је укинут доласком окупатора. [[1950]]. одлази на [[Цетиње]] са групом студената глуме и управником [[Цетињско позориште|Цетињског позоришта]] [[Миња Дедић|Мињом Дедићем]], док је друга група студената са [[Соја Јовановић|Сојом Јовановић]] основала [[Београдско драмско позориште]].
Између 9. и 19. септембра [[1938]]. године на [[Београд|београдском]] [[Старо сајмиште|Старом сајмишту]] дизао се високи торањ са кога је тада петнаестогодишњи [[Радивоје Лола Ђукић]], уплашен, скочио падобраном. Слетевши на вашар [[Старо сајмиште|Старог сајмишта]], испред шатора, сусрео се са сандуком који је био прекривен платном. На сандуку се налазила мала гвоздена кутија у којој је трептала нека зелена слика. Та кутија била је повезана кабловима са камерама које су биле постављене у студију, недалеко од шатора. Десетогодишња Даница Аћимац и [[Радивоје Лола Ђукић]], са осталом децом, трчкали су од шатора до студија и назад, чудећи се како је могуће да се глумци из студија виде на зеленкастом малом екрану. Било је то чудо технике које је тада у Београду представила холандска фирма ''Филипс'', отворивши нову епоху. То је био њихов први сусрет са телевизијом. Већ тада је почела да се бави глумом у позоришту, када је играћући у опери ''[[Каваљер са ружом]]'' имала трему од [[Краљица Марија|краљице Марије]] која је пратила њихову представу. [[1939]]. је први пут рецитовала песму ''[[Свети Сава благосиља Српчад]]'' на [[Радио Београд|Радио Београду]], који је укинут доласком окупатора. [[1950]]. одлази на [[Цетиње]] са групом студената глуме и управником [[Цетињско позориште|Цетињског позоришта]] [[Миња Дедић|Мињом Дедићем]], док је друга група студената са [[Соја Јовановић|Сојом Јовановић]] основала [[Београдско драмско позориште]].



Верзија на датум 5. децембар 2010. у 07:34

Даница Аћимац
Датотека:Danica Acimac.jpg
Лични подаци
Пуно имеДаница Аћимац
Датум рођења1928. године
Место рођењаБеоград,
 Србија
Датум смрти11. јун 2009
Породица
СупружникХаџи Ђорђе Ранисављевић
Веза до IMDb-а

Даница Аћимац (Београд 29. децембар 192811. јун 2009) је српска глумица.

Биографија

Између 9. и 19. септембра 1938. године на београдском Старом сајмишту дизао се високи торањ са кога је тада петнаестогодишњи Радивоје Лола Ђукић, уплашен, скочио падобраном. Слетевши на вашар Старог сајмишта, испред шатора, сусрео се са сандуком који је био прекривен платном. На сандуку се налазила мала гвоздена кутија у којој је трептала нека зелена слика. Та кутија била је повезана кабловима са камерама које су биле постављене у студију, недалеко од шатора. Десетогодишња Даница Аћимац и Радивоје Лола Ђукић, са осталом децом, трчкали су од шатора до студија и назад, чудећи се како је могуће да се глумци из студија виде на зеленкастом малом екрану. Било је то чудо технике које је тада у Београду представила холандска фирма Филипс, отворивши нову епоху. То је био њихов први сусрет са телевизијом. Већ тада је почела да се бави глумом у позоришту, када је играћући у опери Каваљер са ружом имала трему од краљице Марије која је пратила њихову представу. 1939. је први пут рецитовала песму Свети Сава благосиља Српчад на Радио Београду, који је укинут доласком окупатора. 1950. одлази на Цетиње са групом студената глуме и управником Цетињског позоришта Мињом Дедићем, док је друга група студената са Сојом Јовановић основала Београдско драмско позориште.

Након једне сезоне, прешла је код Бате Амара у Нишко народно позориште у ком се прославила као краљица Ана, играјући у представи Чаша воде од Скриба. Након три сезоне прелази са Батом Амар у Хумористичко позориште, данашње Позориште на Теразијама, где је затекла ансамбл који су сачињавали Миодраг Петровић Чкаља, Мића Татић, Гута Добричанин, Љуба Дидић, Бранка Митић, Ана Красојевић, Вера Ђукић, Ђокица Милаковић, Жељка Рајнер... Са многима од њих је радила све саме хит представе. Дугачки редови били су испред позоришта, народ се отимао за карте. Тада их је Радивоје Лола Ђукић окупио за снимање прве прве ТВ серије Сервисна станица, 1959. године. Играли су уживо и из студија се директно преносио програм који је гледала цела Југославија крај малих екрана. Због игре уживо, посао глумаца је у то време био много тежи. Имали су само три полуисправне камере. Телевизија је полако напредовала, а Даница је публици оставила њене роле у серијама и филмовима: Сервисна станица, Срећа у торби, На место грађанине покорни, Огледало грађанина покорног, Лицем у наличје, Црни снег, Људи и папагаји, Златна праћка, Баксуз, Недељковићи, Сачулатац, Спавајте мирно, Недозвани, Непријатељи народа, Покојник, Десет заповести, Вежбе из гађања, Дипломци, Ћу, ћеш, ће, Два другара, Отписани... Тумачила је улоге у представама Пут око света", Београд некад и сад", Наследство", Заводник", Породица Бло, Силом муж" и многим другим.

Даница Аћимац и славни српски комичар Миодраг Петровић Чкаља добили су 1977. награду читалаца ТВ Новости "Она и Он" као најпопуларнији глумачки пар године за наступе у некада веома популарној ТВ емисији "Недељно поподне".

Поред глуме, бавила се педагогијом и дефектологијом. Имала је васпитну улогу на људе који су се са њом сусретали. Познати[тражи се извор] новинар, писац и песник Саша Миливојев је унук ове легендарне[тражи се извор] драмске уметнице.

Улоге

Год. Назив Улога
1961. Срећа у торби
1964. На место, грађанине покорни! Жена Амазонца
1964. Огледало грађанина покорног Мира
1965. Лицем у наличје Медицинска сестра
1966. Црни снег сељанка Десанка
1966. Људи и папагаји Лула
1967. Златна праћка Станија
1967. Забавља вас Мија Алексић
1968. Спавајте мирно Мама
1969. Недозвани
1969. Непријатељ народа
1969. Покојник Агнија - Вукицина тетка
1969. Сачулатац Миличина сестра
1969. Баксуз жена у трамвају
1970. Десет заповести Партијски секретар
1971. Вежбе из гађања
1971. Дипломци
1972. Ћу, ћеш, ће
1975. Отписани
1976. Невидљиви човек
1976. Два другара
1985. Разбибрига

Спољашње везе