Борја — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 9: | Ред 9: | ||
Воде с Борја теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борја теку Боровница и Кусачки поток, a највећа је [[Узвинска ријека|Узвинска река]] дугачка 11 километара од спајања потока Равна и Борјашница ријека [[Марица]] и [[Желећа]] које извиру испод обронака [[Борја]], а у Малу Усору, Мала и Велика Остружница, Миљаковача, Гомјеница и друге мање притоке. |
Воде с Борја теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борја теку Боровница и Кусачки поток, a највећа је [[Узвинска ријека|Узвинска река]] дугачка 11 километара од спајања потока Равна и Борјашница ријека [[Марица]] и [[Желећа]] које извиру испод обронака [[Борја]], а у Малу Усору, Мала и Велика Остружница, Миљаковача, Гомјеница и друге мање притоке. |
||
Планина Борја је богата шумом. На њој готово нема насеља, осим планинских села Борњаш и Китићи која се налазе на око 650 -{m}- надморске висине. То је у основи питома планина са неколико висоравни од којих је највећа Милаковац са кога се при лепом времену види и Посавина. Ради експлоатавије шума, за време [[Аустро Угарска|Аустро Угарске]] изграђена је шумска пруга уског колосека [[ |
Планина Борја је богата шумом. На њој готово нема насеља, осим планинских села Борњаш и Китићи која се налазе на око 650 -{m}- надморске висине. То је у основи питома планина са неколико висоравни од којих је највећа Милаковац са кога се при лепом времену види и Посавина. Ради експлоатавије шума, за време [[Аустро Угарска|Аустро Угарске]] изграђена је шумска пруга уског колосека Усора—[[Масловаре (Котор Варош)|Масловаре]]—[[Прибинић]] (41 -{km}-), с краком кроз долину Велике Усоре и Узвинске реке на саму планину. Шездесетих година су железничке пруге замењене цестама. Дрво с Борја се углавном прерађује у [[Теслић]]у. |
||
Нека од насеље на подручју планине су [[Бријестови]], [[Солила]], [[Блатница (Теслић)|Блатница]], [[Голетине]] и друга. |
|||
==Извори== |
==Извори== |
Верзија на датум 17. јануар 2011. у 00:37
Борја је планина између Велике Усоре и Мале Усоре у Републици Српској, БиХ. Налази се између општине Котор Варош и општине Теслић. Велика Усора у горњем току Пенава, захвата Борје са југозапада, југа и истока, а Мала Усора (Усорица) са северозапада, севера и североистика. Борја је углавном изграђена од магматских стена (ултрамафити, габроперидотити).
Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Руњевица 1.078 m. Већи врхови су и Павлов врх 988 m, Комин 1029 m, Куке 1016 m, Чалмаш 973 m, Тајан 1008 m, Катуништа 935 m и Гредељ 937 m.
Воде с Борја теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борја теку Боровница и Кусачки поток, a највећа је Узвинска река дугачка 11 километара од спајања потока Равна и Борјашница ријека Марица и Желећа које извиру испод обронака Борја, а у Малу Усору, Мала и Велика Остружница, Миљаковача, Гомјеница и друге мање притоке.
Планина Борја је богата шумом. На њој готово нема насеља, осим планинских села Борњаш и Китићи која се налазе на око 650 m надморске висине. То је у основи питома планина са неколико висоравни од којих је највећа Милаковац са кога се при лепом времену види и Посавина. Ради експлоатавије шума, за време Аустро Угарске изграђена је шумска пруга уског колосека Усора—Масловаре—Прибинић (41 km), с краком кроз долину Велике Усоре и Узвинске реке на саму планину. Шездесетих година су железничке пруге замењене цестама. Дрво с Борја се углавном прерађује у Теслићу.
Нека од насеље на подручју планине су Бријестови, Солила, Блатница, Голетине и друга.
Извори
- Текст Милана Јокановића Виша педагошка школа, Сарајево у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.