Јидиш (језик) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 30. јул 2011. у 22:01

Јидиш (хеб. ייִדיש - нем. Jiddisch) је германски језик којим говори око четири милиона Јевреја широм света. Име Јидиш значи јеврејски (од немачког Jüdisch) и краћи је облик изворног јидиш дајч (јид.: ייִדיש־דײַטש – јидиш дајтш) односно јеврејски немачки (нем. Jüddische Deutsch). Језик је настао у централној Европи између IX и XII века као амалгам средње-високонемачких дијалеката (70-80% речника је препознатљиво немачко) уз позајмљенице из хебрејског и арамејског језика, као и словенских и романских језика.

Немачки дијалект?

Јидиш и немачки деле велики део својих речника и имају доста сличну граматику. Немци из одређених делова Немачке чак могу и да већином разумеју јидиш. Из овог разлога, неки лингвисти сматрају јидиш пре дијалектом немачког језика (слично швајцарском немачком) него засебним језиком. Ипак, преовлађује мишљење да су јидиш и немачки два одвојена језика јер

ова два језика нису међусобно лаки за разумевање (што посебно важи за већину Немаца који покушавају да разумеју јидиш);
20 до 30 % речника јидиша не постоји у немачком;
одређени део граматике јидиша се разликује од немачког, односно, под утицајем су других језика (претежно словенских);
језици су како географски, тако и културално другачији. [1]

Лингвиста Пол Векслер (нем. Paul Wexler) чак тврди да је јидиш у почетку био словенски језик, чији је речник умногоме заменио немачки, али велика већина лингвиста се са овим тврђењем не слаже.

Други разлози у корист језика у односу на дијалект су:

језици као дански, шведски и норвешки су много сроднији и сличнији него јидиш и немачки и скоро потпуно су међусобно 'разумљиви', али се сматрају различитим језицима;
Источни и западни дијалект јидиша су међусобно толико различити да се чак и они донекле могу сматрати различитим језицима (слично лужичко-српским језицима, горњо-лужичко-српски и доњо-лужичко-српски).

Јидиш и други језици

Јидиш се временом раздвојио на већ споменута два дијалекта: западни (немачки) јидиш и источни јидиш. Овај други, источни дијалект, се сам раздвојио на североисточни (летонски), средње-источни (пољско/галицијски) и југоисточни (украјински) јидиш. Источни и савремени јидиш садрже много речи изведених из словенских језика.

Као и јудео-арапски и Ладино (Јудео-шпански), јидиш се пише прилагођеним хебрејским писмом. Ипак, сâм јидиш није лингвистички сродан хебрејском, иако има на хиљаде хебрејских и арамејских речи.

Један занимљив податак у вези јидиша је да користи изведенице из латинског језика за речи везане за религијске ритуале, очигледно позајмљујући терминологију из старог француског језика који се говори у Алзасу и који се користи у локалној католичкој цркви. На пример, `изговорити благослов након јела`, се на јидишу каже бентшн (בענטשן – bentshn) што је у очигледној вези са латинском речју за 'благослов', benedictus, а реч `молити (се)` - давнен (דאַװנען – davnen) од латинског devotionis. У јидишу се може срести и доста речи из старог француског од којих је најпознатија тшолнт или шолент (טשאָלנט – tsholnt), паприкаш или пасуљ који се кува за Шабат (јид. Шабес или Шабец), долази од француских речи chaud – топло и lent – полако, јер се кува од петка послеподне, да би био куван за ручак у суботи како би се избегла забрана кувања на Шабат.

Историја

Касни XIX и рани XX век се сматрају златним добом књижевности на јидишу; ово се поклапа са периодом оживљавања хебрејског као говорног језика и сâме хебрејске књижевности.

Три велика оснивача савремене јидиш књижевности су Менделе Мохер Сфорим (Mendele Mocher Sforim), И. Л. Перец (I. L. Peretz) и Шолом Алејхем (Sholom Aleichem), рођен као Соломон Рабиновиц, најпознатији и највећи од јидиш аутора и хумориста, јеврејски еквивалент Марка Твена. Његове приче о Тевјеу млекаџији под називом „Седам кћери без мираза” су биле основа за један од најпопуларнијих мјузикала са Бродвеја, „Виолиниста на крову”.

Почетком XX века, јидиш постаје велики језик Источне Европе. Богата књижевност се штампа, филм и позориште на јидишу цвета, а чак је постао и званични језик Белоруске ССР. Он је био национални језик огромне јеврејске популације Источне Европе која је одбацила ционизам и покушавала да добије културну аутономију у Европи. Али, средином века, холокауст је довео до драматичног и наглог пада у употреби јидиша јер су небројене јеврејске заједнице, како сакралне, тако и секуларне, које су свакодневно говориле јидиш, уништене.

У Совјетском Савезу, много је учињено на промовисању коришћења јидиша средином 1920-тих година. Јидиш је сматран језиком „јеврејског пролетеријата“; у исто време, хебрејски је сматран језиком „буржоазије“ и потискиван је. Почетком 1930-тих, растући антисемитизам Совјетске политике избацује јидиш из свих друштвених сфера; мало јидиш публикација је преживело (међу њима књижевни часопис „Советиш Хејмланд” (Sovetish Heymland) и дневне новине „Биробиџанер Штерн” (Birobidzhaner Shtern)). Све више Јевреја покушава да се утопи у велико Совјетско друштво и све више говори руски језик науштрб јидиша.

У Сједињеним Државама, јидиш је везивао Јевреје из многих земаља, којима је национално порекло било једнако важно као и јеврејски идентитет. У неким породицама, венчавање између Јевреја различитог националног порекла је било као венчавање за иноверце. Дневне новине на јидишу, као што је био „The Forward”, су биле извор информација за све европске јевреје. Амеро-јидиш музика, изведена из Клецмер музике, је била још један битан везивни фактор.

За то време, у Израелу, јидиш је замењен савременим хебрејским језиком. Ово на неки начин одсликава сукоб између сакралних и секуларних снага унутар јеврејске нације. Многи у већој секуларној групи су желели нови национални језик као везивни фактор новог идентитета нације, док су традиционални религиозни Јевреји сматрали хебрејски светим језиком резервисаним само за молитву и верску науку. Такође, овај конфликт је рефлектовао и супротстављене погледе секуларних Јевреја широм света, који су са једне стране видели хебрејски (и ционизам), односно, јидиш (и интернационализам) са друге стране, као начин за дефинисање новог јеврејског национализма.

Први писац који је добио међународну награду за књижевност, а писао је јидишом, је био Исак Башевис Сингер (Isaac Bashevis Singer), који је 1978. добио постао лауреат Нобелове награде за књижевност.

Ортографија

Иако користи исто писмо као и хебрејски језик, јидиш користи и неке диграфе (слова од два знака, као латинично lj и nj), као и слова модификована дијакритикама, од којих се свако сматра посебним знаком. Ово је последица тога што је јидиш потпуно различит у фонологији и граматици од хебрејског језика.

Слова и њихов редослед су следећа (због лакшег прегледа, редослед је дат са лева на десно, а не обрнуто како је правилно – код слова раздвојених са „/“ десно је облик који се користи на почетку и унутар речи, а лево облик који се користи на крају речи):

א

אַ

אָ

ב

בֿ

ג

ד

ה

ו

וּ

װ

ױ

ז

shtumer alef

pasekh alef

komets alef

beys

veys

giml

daled

hey

vov

melupm vov

tsvey vovn

vov-yudn

zayen

неми глас

a [ɑ]

o [ɔ]

b

v

g

d

h

u/w [ʊ]

u [ʊ]

v

oj [ɔj]

z

זש

ח

ט

טש

י

יִ

ײ

ײַ

כּ

כ/ך

ל

מ/ם

נ/ן

zayen-shin

khes

tes

tes-shin

yud

khirik yud

tsvey yudn

pasekh tsvey yudn

kof

lange khof/khof

lamed

shlos mem/mem

lange nun/nun

zh [ʒ]

kh [χ]

t

tsh [ʧ]

y/i

i

ey [ɛj]

ay [oj]

k

kh [χ]

l

m

n

ס	ע	פ	פֿ/ף	צ/ץ	ק	ר	ש	שׂ	תּ	ת
samekh	ayin	pey	lange fey/fey	lange tsadek/tsadek	kuf	reysh	shin	sin	tof	sof
s	e [ɛ]	p	f	ts [c]	k/q	r	sh [ʃ]	s	t	s

Напомене

Јидиш слово pey (פ) нема облик за крај речи, за разлику од хебрејског слова.
Јидиш слово sin (שׂ) се пише са тачком да би се разликовало од shin (ש), док у хебрејском ово често није случај.

У јидишу, речи из хебрејског се пишу исто као у оригиналу, али у издањима из периода Совјетског Савеза, све речи су писане према јидиш правилима.

Пример

Ево и примера на јидишу: То је први члан Декларације о правима човека УН-а (преузето са [2]).

Јидиш

יעדער מענטש װערט געבױרן פֿרײַ און גלײַך אין כּבֿוד און רעכט. יעדער װערט באַשאָנקן מיט פֿאַרשטאַנד און געװיסן; יעדער זאָל זיך פֿירן מיט אַ צװײטן אין אַ געמיט פֿון ברודערשאַפֿט.

Изговор

Yeder mentš vert geboyrn fray un glaykh in koved un rekht. Yeder vert bašonkn mit farštand un gevisn; yeder zol zikh firn mit a cveytn in a gemit fun bruderšaft.

Превод

Сва људска бића су рођена слободна и једнака у достојанству и правима. Обдарена су разумом и свешћу и треба да поступају једни према другима у духу братства.

Спољашње везе

@@ Ред 32: / Ред 32: @@
 У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]], јидиш је везивао Јевреје из многих земаља, којима је национално порекло било једнако важно као и јеврејски идентитет. У неким породицама, венчавање између Јевреја различитог националног порекла је било као венчавање за иноверце. Дневне новине на јидишу, као што је био „''-{The Forward}-''”, су биле извор информација за све европске јевреје. Амеро-јидиш музика, изведена из [[Клецмер]] музике, је била још један битан везивни фактор.
-За то време, у [[Израел]]у, јидиш је замењен савременим [[хебрејским језиком]]. Ово на неки начин одсликава сукоб између сакралних и секуларних снага унутар јеврејске нације. Многи у већој секуларној групи су желели нови национални језик као везивни фактор новог идентитета нације, док су традиционални религиозни Јевреји сматрали хебрејски светим језиком резервисаним само за молитву и верску науку. Такође, овај конфликт је рефлектовао и супротстављене погледе секуларних Јевреја широм света, који су са једне стране видели [[хебрејски језик|хебрејски]] (и [[ционизам]]), односно, јидиш (и интернационализам) са друге стране, као начин за дефинисање новог јеврејског национализма.
+За то време, у [[Израел]]у, јидиш је замењен савременим [[хебрејски језик|хебрејским језиком]]. Ово на неки начин одсликава сукоб између сакралних и секуларних снага унутар јеврејске нације. Многи у већој секуларној групи су желели нови национални језик као везивни фактор новог идентитета нације, док су традиционални религиозни Јевреји сматрали хебрејски светим језиком резервисаним само за молитву и верску науку. Такође, овај конфликт је рефлектовао и супротстављене погледе секуларних Јевреја широм света, који су са једне стране видели [[хебрејски језик|хебрејски]] (и [[ционизам]]), односно, јидиш (и интернационализам) са друге стране, као начин за дефинисање новог јеврејског национализма.
 Први писац који је добио међународну награду за књижевност, а писао је јидишом, је био [[Исак Башевис Сингер]] (''-{Isaac Bashevis Singer}-''), који је [[1978]]. добио постао лауреат [[Нобелова награда за књижевност|Нобелове награде за књижевност]].