Исак Башевис Сингер

Исак Башевис Сингер
Dan Hadani collection (990044399930205171) (cropped).jpg
Исак Башевис Сингер, 1969. године
Лични подаци
Датум рођења(1904-07-14)14. јул 1904.
Место рођењаЛеонћин, Руска Империја
Датум смрти24. јул 1991.(1991-07-24) (87 год.)
Место смртиСерфсајд, САД
Књижевни рад
НаградеНобелова награда за књижевност

Исак Башевис Сингер (хебр. יצחק באַשעוויס זינגער, Isaac Bashevis Singer; Леонћин, 14. јул 1904[а]Серфсајд, 24. јул 1991), јеврејски је књижевник[9][10][11][12] и добитник Нобелове награде за књижевност 1978.[13][14] Водећа личност у јидишком књижевном покрету, награђен је са две Националне награде за књижевност САД, једном за књижевност за децу за своје мемоаре Дан задовољства: Приче дечака који одраста у Варшави (1970)[15] и једну за белетристику за своју колекцију Круна од перја и друге приче (1974).[16]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен у Пољској, која је тада била део Руске Империје, у градићу Леонћину,[17] 14. јула 1904. године, у рабинској породици,[17] Исак Башевис Сингер је јеврејско образовање стекао у верској школи свога оца, и стекао статус рабина.[18] Тим послом се никада није бавио, као ни његов старији брат Израел Јешуа Сингер, касније познат писац јидиша.

Године 1925. Сингер на конкурсу једног варшавског листа за причу осваја прву награду, потом, све чешће пише приче, новеле и штампа их по јидиш новинама и часописима. Мада се ослањао на традицију фантастике у домицилној књижевности, писао је о савременим ликовима и њиховим проблемима, али је дуго избегавао сложеније социјалне конотације.

Сингер, 1935. године, пред надирућим нацизмом, одлази, за братом, у САД, у Њујорк, где наставља да пише уметничку прозу, радећи и за јидиш новине.[19] Павковић истиче: „Свет реалности и маште, демона и људи се у његовим прозама неодвојиво мешају у динамичну и провокативну литературу, какву јидиш књижевност до тада није познавала.”

Дело му је посвећено Јеврејима источне Европе који су живели по гетоима и јеврејским емигрантима у Америци. Избором матерњег језика, дуго је био осуђен на врло узак круг читалаца јидиша (на који је и преводио – Кнута Хамсуна, Ремарка, „Чаробни брег” Томаса Мана).

После објављивања приповетке „Гимпел Луда”, 1953. године, у енглеском преводу Сола Белоуа, на велика врата улази у светску књижевност. Преводе га све више, већ средином шездесетих један је од најпопуларнијих писаца у Америци. Пуну светску репутацију стиче добијањем Нобелове награде, 1978. године.[19] Преминуо је 24. јула 1991. године у Мајамију.[19]

Аутор је низ збирки прича, попут чувене „Метузалемова смрт и друге приче”, и славних романа, преведених и на српски: „Мађионичар из Лублина”, „Сотона у Горају”, „Лудак”, „Непријатељи”, „Роб”, „Сенке на Хадсону”[18]... Аутобиографско дело је „У судници мог оца”.

Наслеђе и почасти[уреди | уреди извор]

Објављени радови[уреди | уреди извор]

Напомена: Датуми објављивања се односе на енглеска издања, а не на оригинале на јидишу, који често претходе верзијама у преводу 10 до 20 година.

Новеле[уреди | уреди извор]

Збирке кратких прича[уреди | уреди извор]

  • Gimpel the Fool and Other Stories (1957)—Yiddish original: גימפּל תּם
  • The Spinoza of Market Street (1961)
  • Short Friday and Other Stories (1963)
  • The Séance and Other Stories (1968)
  • A Friend of Kafka and Other Stories (1970)
  • The Fools of Chelm and Their History (1973)
  • A Crown of Feathers and Other Stories (1974)—shared the National Book Award, fiction, with Gravity's Rainbow by Thomas Pynchon[16]
  • Passions and Other Stories (1975)
  • Old Love (1979)
  • The Collected Stories (1982)
  • The Image and Other Stories (1985)
  • The Death of Methuselah and Other Stories (1988)

Књижевности за децу[уреди | уреди извор]

  • Zlateh the Goat and Other Stories, illustrated by Maurice Sendak (1966) – runner up for the Newbery Medal (Newbery Honor Book)[25]
  • Mazel and Shlimazel, illus. Margot Zemach (1967)
  • The Fearsome Inn, illus. Nonny Hogrogian (1967) – Newbery Honor Book[25]
  • When Shlemiel Went to Warsaw and Other Stories, illus. Margot Zemach (1968) – Newbery Honor Book[25]—Yiddish original: ווען שלימואל איז געגאנגען קיין ווארשע
  • The Golem, illus. Uri Shulevitz (1969)
  • Elijah the Slave: A Hebrew Legend Retold, illus. Antonio Frasconi (1970)
  • Joseph and Koza: or the Sacrifice to the Vistula, illus. Symeon Shimin (1970)
  • Alone in the Wild Forest, illus. Margot Zemach (1971)
  • The Topsy-Turvy Emperor of China, illus. William Pène du Bois (1971)
  • The Wicked City, illus. Leonard Everett Fisher (1972)
  • The Fools of Chelm and Their History, illus. Uri Shulevitz (1973)
  • Why Noah Chose the Dove, illus. Eric Carle (1974)
  • A Tale of Three Wishes, illus. Irene Lieblich (1975)
  • Naftali and the Storyteller and His Horse, Sus, illus. Margot Zemach (1976)
  • The Power of Light – Eight Stories for Hanukkah, illus. Irene Lieblich (1980)
  • Yentl the Yeshiva Boy, illus. Uri Shulevitz (1983)
  • Stories for Children (1984) – collection
  • Shrew Todie and Lyzer the Miser and Other Children's Stories (1994)
  • The Parakeet Named Dreidel (2015)

Нефикција[уреди | уреди извор]

  • The Hasidim (1973)

Аутобиографска дела[уреди | уреди извор]

  • Singer, Isaac Bashevis (1967) [1963], In My Father's Court, NY: Farrar, Straus & Giroux —Yiddish original: מיין טאטנ'ס בית דין שטוב
  • Singer, Isaac Bashevis (1969), A Day of Pleasure, Stories of a Boy Growing Up in Warsaw, New York: Doubleday . National Book Award, Children's Literature[15]
  • Singer, Isaac Bashevis (1976), A Little Boy in Search of God, New York: Doubleday .
  • Singer, Isaac Bashevis (1978), A Young Man in Search of Love, New York: Doubleday .
  • Singer, Isaac Bashevis (1981), Lost in America, New York: Doubleday .
  • Singer, Isaac Bashevis (1984), Love and exile, New York: Doubleday .
  • Singer, Isaac Bashevis (1999), More Stories from My Father's Court, NY: Farrar, Straus & Giroux 

Кратке приче[уреди | уреди извор]

  • Singer, Isaac Bashevis (1963), The New Winds, NY .
  • Singer, Isaac Bashevis (пролеће 1968), Mirra Ginsburg transl., „Zeitl and Rickel”, The Hudson Review, 20th Anniversary Issue, 21 (1): 127—37, JSTOR 3849538, doi:10.2307/3849538 .

Сабрана дела[уреди | уреди извор]

Филмови и сценске продукције по Сингеровим делима[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У различитим изворима појављу ју се различити датуми рођења: 21. новембар 1902,[1] 11. новембар 1903. и други. У школској литератури најчешће се помиње 14. јул 1904.[2][3][4][5][6][7][8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Isak Baševis Singer”. Biografije.org. 20. 08. 2018. Приступљено 30. 9. 2021. 
  2. ^ „Is today actually Isaac Bashevis Singer's birthday?”. Literary Hub (на језику: енглески). 11. 11. 2020. Приступљено 12. 11. 2020. 
  3. ^ Singer, Isaac Bashevis (11. 11. 2019). „Who Needs Literature?”. Los Angeles Review of Books. Приступљено 12. 11. 2020. 
  4. ^ „Authors”. Jewish Review of Books (на језику: енглески). Приступљено 12. 11. 2020. 
  5. ^ „Isaac Bashevis Singer, Author at The American Scholar”. The American Scholar (на језику: енглески). Приступљено 12. 11. 2020. 
  6. ^ „Biography”. Isaac Bashevis Singer (на језику: енглески). Приступљено 12. 11. 2020. 
  7. ^ „Isaac Bashevis Singer (1903–1991)”. Lapham's Quarterly (на језику: енглески). Приступљено 12. 11. 2020. 
  8. ^ Singer, Isaac Bashevis (24. 5. 2017). „Isaac Bashevis Singer”. Narrative Magazine (на језику: енглески). Приступљено 12. 11. 2020. 
  9. ^ „Isaac Bashevis Singer | American author”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 12. 11. 2020. 
  10. ^ „Isaac Bashevis Singer”. Oxford Reference (на језику: енглески). Приступљено 12. 11. 2020. 
  11. ^ „Isaac Bashevis Singer”. www.peterowen.com. Приступљено 12. 11. 2020. 
  12. ^ „Immigration | Yiddish Book Center”. www.yiddishbookcenter.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-03. 
  13. ^ „Singer, Isaac Bashevis”, The YIVO Encyclopedia of Jews in Eastern Europe .
  14. ^ Singer, Isaac Bashevis (1978), Lecture, Nobel prize .
  15. ^ а б "National Book Awards – 1970". National Book Foundation. Retrieved February 8, 2012.
  16. ^ а б "National Book Awards – 1974". National Book Foundation. Retrieved 2012-03-26.
    With essay by Harold Augenbraum from the Awards 60-year anniversary blog.
  17. ^ а б Warnke, Agnieszka. „Isaac Bashevis Singer”. Culture.pl. Приступљено 30. 9. 2021. 
  18. ^ а б „Исак Башевис Сингер и питање правде”. П. У. Л. С. Е. Приступљено 2. 2. 2019. 
  19. ^ а б в „Исак Башевис Сингер”. Највећа база биографија. Приступљено 2. 2. 2019. 
  20. ^ „Past Winners”. Jewish Book Council (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2020. Приступљено 19. 1. 2020. 
  21. ^ Stromberg, David (13. 6. 2016). „Rebellion and Creativity: Contextualizing Isaac Bashevis Singer's "Author's Note" to The Penitent”. In Geveb: A Journal of Yiddish Studies. 
  22. ^ 1974 Архивирано август 15, 2017 на сајту Wayback Machine ( one of two).
  23. ^ „LITERATURE HONOREE ― ISAAC BASHEVIS SINGER – THE JEWISH-AMERICAN HALL OF FAME” (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-10. 
  24. ^ а б „The Perils of Translation: Isaac Bashevis Singer in English and Hebrew”. The Perils of Translation: Isaac Bashevis Singer. Oxford University Press. 1997. ISBN 978-0-19-511203-0. doi:10.1093/acprof:oso/9780195112030.003.0013. 
  25. ^ а б в "Newbery Medal and Honor Books, 1922–Present" Архивирано октобар 24, 2011 на сајту Wayback Machine. Association for Library Service to Children. ALA. Retrieved April 19, 2012.
  26. ^ "Warsaw Stories" (various reprints beginning with a version of this biography). Eilat Gordin Levitan.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Burgess, Anthony (1998), Rencontre au Sommet (на језику: француски), Paris: Éd. Mille et une nuits .
  • Richard Burgin. Conversations with Isaac Bashevis Singer. NY: Doubleday, 1985.
  • Carr, Maurice (децембар 1992), „My Uncle Itzhak: A Memoir of I.B. Singer”, Commentary .
  • Lester Goran. The Bright Streets of Surfside: The Memoir of a Friendship with Isaac Bashevis Singer. Kent, OH: Kent State University Press, 1994.
  • Hadda, Janet (1997), Isaac Bashevis Singer: A Life, New York: Oxford University Press .
  • Kresh, Paul (1979), Isaac Bashevis Singer: The Magician of West 86th Street, New York: Dial Press .
  • Roberta Saltzman. Isaac Bashevis Singer: a bibliography of his works in Yiddish and English, 1960–1991. Lanham, MD: Scarecrow Press, 2002. ISBN 0-8108-4315-3
  • Dorothea Straus. Under the Canopy. New York: George Braziller, 1982. ISBN 0-8076-1028-3
  • Florence Noiville. Isaac B. Singer, A Life, Farrar, Straus and Giroux, 2006
  • Dvorah Telushkin. Master of Dreams: A Memoir of Isaac Bashevis Singer. New York: Morrow, 1997.
  • Tree, Stephen (2004), Isaac Bashevis Singer, Munich: DTV Deutscher Taschenbuch, ISBN 978-3423244152 .
  • Agata Tuszyńska. Lost Landscapes: In Search of Isaac Bashevis Singer and the Jews of Poland. New York: Morrow, 1998. Hardcover. ISBN 0688122140 via Google Books, preview.
  • Wolitz, Seth L, ур. (2001), The Hidden Isaac Bashevis Singer, Austin: University of Texas Press .
  • Israel Zamir. Journey to My Father, Isaac Bashevis Singer. New York: Arcade 1995.
  • Aleksandra Ziolkowska-Boehm The Roots Are Polish. Toronto: Canadian-Polish Research Institute, 2004. ISBN 0-920517-05-6

Спољашње везе[уреди | уреди извор]