Етиопска висораван — разлика између измена
мНема описа измене |
м Разне исправке |
||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
Висораван је подељена [[Долина велике раселине|Великом раседном долином]] на северозападни и југоисточни дeо, на комe се налазе бројна слана језера. |
Висораван је подељена [[Долина велике раселине|Великом раседном долином]] на северозападни и југоисточни дeо, на комe се налазе бројна слана језера. |
||
Северозападни дeо простире се кроз етиопске регије; [[Регија Тиграј|Тиграј]] и [[Регија Амхара|Амхара]], у њему се налази [[Национални парк Планина Семиен]] са [[Семиенско горје|Семиенским горјем]] на комe је највиши врх Етиопије - [[Рас Дашан]] (4550 м). Ту се на сјеверозападном |
Северозападни дeо простире се кроз етиопске регије; [[Регија Тиграј|Тиграј]] и [[Регија Амхара|Амхара]], у њему се налази [[Национални парк Планина Семиен]] са [[Семиенско горје|Семиенским горјем]] на комe је највиши врх Етиопије - [[Рас Дашан]] (4550 м). Ту се на сјеверозападном дијелу, налази и [[Језеро Тана]], извор [[Плави Нил|Плавог Нила]]. |
||
На југоисточном дијелу висоравни, највиши врхови налазе се у [[Зона Бале|зони Бале]] у етиопијској регији [[Регија Оромија|Оромиа]], то су [[Планине Бале]] у [[Национални парк Планине Бале|Националном парку Планине Бале]], и готово су једнако високе као оне у Горју Семиен, са врховима изнад 4000 м, као што је [[Планина Тулу Демту]] (са својих 4,337 м, то је други највиши врх у Етиопији) и [[Планина Бату|Бату]] (4,307 м). |
На југоисточном дијелу висоравни, највиши врхови налазе се у [[Зона Бале|зони Бале]] у етиопијској регији [[Регија Оромија|Оромиа]], то су [[Планине Бале]] у [[Национални парк Планине Бале|Националном парку Планине Бале]], и готово су једнако високе као оне у Горју Семиен, са врховима изнад 4000 м, као што је [[Планина Тулу Демту]] (са својих 4,337 м, то је други највиши врх у Етиопији) и [[Планина Бату|Бату]] (4,307 м). |
||
| Ред 40: | Ред 40: | ||
Ове јаке кише узроковале су летње поплаве [[Нил]]а, феномен који је у доба [[Антика|антике]] збуњивао [[Грци|Грке]]. |
Ове јаке кише узроковале су летње поплаве [[Нил]]а, феномен који је у доба [[Антика|антике]] збуњивао [[Грци|Грке]]. |
||
Етиопска висораван има сличну [[Флора|флору]] и [[Фауна|фауну]] попут осталих планинских подручја |
Етиопска висораван има сличну [[Флора|флору]] и [[Фауна|фауну]] попут осталих планинских подручја Африке, а то је особена флора и фауна позната као афропланинска. |
||
== Извори == |
== Извори == |
||
Верзија на датум 24. септембар 2011. у 23:57
| Етиопска висораван | |
|---|---|
 Етиопска висораван | |
| Координате | 12° 32′ 00″ N 41° 23′ 08″ E / 12.53333° С; 41.38556° И 12° 32′ 00″ N 41° 23′ 08″ E |
| Географија | |
| Државе | Шаблон:ЗД, Шаблон:ЗД |
| Геологија | |
| Старост стена | 75 милиoна година |
Етиопска висораван (старији назив Абисинско височје) је велики плато испресецан планинским масивима који се протеже од Еритреје, Етиопије, до северне Сомалије и Рога Африке. Етиопска висораван представља највиши и највећи плато на читавом Афричком континенту, а висина ретко пада испод 1500 м, док се планински врхови уздижу до 4550 м.[1] Због тога Етиопску висораван често зову Кров Африке, а понекад и Eритрејска висораван.
Географске особине
Висораван је подељена Великом раседном долином на северозападни и југоисточни дeо, на комe се налазе бројна слана језера.
Северозападни дeо простире се кроз етиопске регије; Тиграј и Амхара, у њему се налази Национални парк Планина Семиен са Семиенским горјем на комe је највиши врх Етиопије - Рас Дашан (4550 м). Ту се на сјеверозападном дијелу, налази и Језеро Тана, извор Плавог Нила.
На југоисточном дијелу висоравни, највиши врхови налазе се у зони Бале у етиопијској регији Оромиа, то су Планине Бале у Националном парку Планине Бале, и готово су једнако високе као оне у Горју Семиен, са врховима изнад 4000 м, као што је Планина Тулу Демту (са својих 4,337 м, то је други највиши врх у Етиопији) и Бату (4,307 м).
Геолошке карактеристике
Етиопска висораван je почела да се уздиже пре 75 милиoна година, кад је магма из земљине утробе уздигнула широку куполу древних афричких стиена (афрички кратон). Тада је настала и велика раседна долина која је поделила плато Етиопске висоравни на три дела, и одвојила Јужноарапско горје Арапског полуострво које је геолошки део древног етиопског горја, раседом који је испунило Црвено море и Аденски залив и одвојио Африку од Арабије.
Еко систем висоравни
Будући да је Етиопска висораван, у непосредној близини екватора, то даје читавој висоравни неочекивано умерену климу. Како је плато уланчан високим планинама, оне служе као баријера за монсунске ветрове с Индијског океана, за време сезоне киша, од јуна до средине септембра.
Ове јаке кише узроковале су летње поплаве Нила, феномен који је у доба антике збуњивао Грке.
Етиопска висораван има сличну флору и фауну попут осталих планинских подручја Африке, а то је особена флора и фауна позната као афропланинска.
Извори
- ^ Paul B. Henze, Layers of Time (New York: Palgrave, 2000), p. 2.