Етиопска висораван
| Етиопска висораван | |
|---|---|
 Етиопска висораван | |
| Координате | 12° 32′ 00″ N 41° 23′ 08″ E / 12.53333° С; 41.38556° И 12° 32′ 00″ N 41° 23′ 08″ E |
| Географија | |
| Државе |  ,  |
| Геологија | |
| Старост стена | 75 милиона година |
Етиопска висораван (старији назив Абисинска висораван) је велики плато испресецан планинским масивима који се протеже од Еритреје, Етиопије, до северне Сомалије и Рога Африке. Етиопска висораван представља највиши и површином најпространији плато на читавом Афричком континенту, а висина ретко пада испод 1.500 м, док се планински врхови уздижу до 4550 м.[1] Због тога, Етиопску висораван често зову Кров Африке, а понекад и Еритрејска висораван.
Географске особине[уреди | уреди извор]
Висораван је подељена Великом раседном долином на северозападни и југоисточни део, на коме се налазе бројна слана језера.
Северозападни део простире се кроз етиопске регије; Тиграј и Амхара, у њему се налази Национални парк Семијен са Семијенским планинама на којима је највиши врх Етиопије — Рас Дашан (4.620 м). На северозападу се налази и Тана, извориште Плавог Нила.
На југоисточном делу висоравни, највиши врхови налазе се у зони Бале у етиопској регији Оромија, то су планине Бале у Националном парку Бале, и готово су једнако високе као оне у Семијену, са врховима изнад 4.000 м, као што су Тулу Демту (са својих 4.337 м, то је други највиши врх у Етиопији) и Бату (4.307 м).
Етиопска висораван је почела да се уздиже пре 75 милиона година, кад је магма из земљине утробе уздигнула широку куполу древних афричких стена (афрички кратон). Тада је настала и Велика раседна долина која је поделила подручје Етиопске висоравни на три дела, и одвојила Јужноарапске планине Арабијског полуострва које је геолошки део древног етиопског планинског система, раседом који је испунило Црвено море и Аденски залив и одвојио Африку од Арабије.
Екосистем висоравни[уреди | уреди извор]
Будући да је Етиопска свисораван у непосредној близини екватора, то даје читавој висоравни неочекивано умерену климу. Како је висораван оивичена високим планинама, оне служе као баријера за монсунске ветрове с Индијског океана, за време сезоне киша, од јуна до средине септембра.
Ове јаке кише узроковале су летње поплаве Нила, феномен који је у доба антике збуњивао Грке.
Етиопска висораван има сличну флору и фауну попут осталих планинских подручја Африке, а то је специфичан афропланински живи свет.
Неке од ендемичних врста Етиопске висоравни су гелада павијан, етиопски вук, етиопски козорог, планинска нијала, Crocidura phaeura, Crocidura harenna, Crocidura macmillani, Tachyoryctes macrocephalus.
Историја[уреди | уреди извор]
.jpg)
У јужним деловима Етиопске висоравни некада се налазило Краљевство Кафа,[2][3][4] средњовековна држава раног модерног доба, одакле је биљка кафе извожена на Арабијско полуострво. Земља бившег краљевства је планинска са шумом. Земља је веома плодна, способна за три жетве годишње. Термин кафа потиче од арап. قهوة (qahwah)[5] и води порекло из Кафе.[5][6]
Физичка географија[уреди | уреди извор]
Горје је подељено на северозападни и југоисточни део Главним етиопским расцепом[7][8][9] који садржи низ сланих језера. Северозападни део, познат као Абесински масив,[10] покрива регионе Тиграј и Амхара, и укључује планине Семиен, чији је део означен као Национални парк планине Симиен.[11][12][13] Њен врх, Рас Дашен (4.550 m), највиши је врх Етиопије. Језеро Тана, извор Плавог Нила, такође се налази у северозападном делу Етиопске висоравни.
Југоисточни део је познат као масив Харар.[10] Његови највиши врхови налазе се у зони Бале у етиопској регији Оромија. Планине Бале, такође проглашене националним парком, високе су скоро као оне у Семиену. Опсег обухвата врхове преко 4.000 m. Међу њима су планина Тулу Демту (4.337 m), која је друга највећа самостална планина у Етиопији, и планина Бату (4.307 m).
Већина већих градова у земљи налази се на надморској висини од око 2000–2500 m, укључујући Адис Абебу, главни и највећи град Етиопије, и историјске престонице као што су Гондар и Аксум.
Геологија[уреди | уреди извор]
Етиопско горје почело је да се уздиже пре 75 милиона година,[14] пошто је магма из Земљиног омотача подигла широку куполу древних стена Арабијско-нубијског штита. Отварање Велике раседне долине поделило је куполу Етиопске висоравни на три дела; планине јужног Арабијског полуострва су геолошки део древних етиопских висоравни, раздвојених расцепом који је створио Црвено море и Аденски залив и одвојио Африку од Арабије.
Пре око 30 милиона година почела је да се формира поплавна базалтна висораван, нагомилавајући слојеве на слојевима обимних токова базалтне лаве храњених пукотинама. Већина токова била је толеитска, осим танког слоја алкалних базалта и мањих количина фелзитних (високо силицијумских) вулканских стена, као што је риолит. У фазама јењавања базалтне епизоде, догодиле су се и велике експлозивне ерупције које су формирале калдеру.
Етиопску висораван је на крају поделила Велика расеона долина док се афричка континентална кора раздвојила. Овај рифт је довео до великих алкалних базалтних штитних вулкана почевши од пре око 30–31 милиона година.[15]
Северна Етиопска висораван садржи четири уочљиве планационе површине, од којих је најстарија настала најкасније у периоду ордовиција.[16] Најмлађа површина настала је у кенозоику, делимично прекривена етиопско-јеменским континенталним поплавним базалтима..[16] Супротно ономе што је сугерисано за већи део Африке, површине заравни у северној Етиопији не изгледају као ни педиплани, ни ечплани.[16]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Paul B. Henze (2000). Layers of Time. New York: Palgrave. стр. 2.
- ^ G.W.B. Huntingford (1955). The Galla of Ethiopia; the Kingdoms of Kafa and Janjero. London: International African Institute. стр. 104.
- ^ Huntingford, Galla of Ethiopia, p. 136
- ^ Huntingford, Galla of Ethiopia, p. 105
- ^ а б Oxford English Dictionary, 1st ed. "coffee, n." Oxford University Press (Oxford), 1891.
- ^ Weinberg, Bennett Alan; Bealer, Bonnie K. (2001). The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug
. New York: Routledge. стр. 25. ISBN 978-0-415-92722-2. Приступљено 18. 11. 2015.
- ^ G. Corti. „The Ethiopian rift valley: geography and morphology”. CNR-IGG. Приступљено 2013-08-02.
- ^ Bonini M., Corti G., Innocenti F., Manetti P., Mazzarini F., Abebe T., Pecskay Z; The evolution of the Main Ethiopian Rift in the frame of Afar and Kenya rifts propagation, Tectonics, 24, TC1007, doi:10.1029/2004TC001680
- ^ Corti, G.; Continental rift evolution: from rift initiation to incipient breakup in the Main Ethiopian Rift, East Africa, Earth-Science Reviews, v. 96, p. 1–53
- ^ а б Mairal, M., Sanmartín, I., Herrero, A. et al. Geographic barriers and Pleistocene climate change shaped patterns of genetic variation in the Eastern Afromontane biodiversity hotspot. Sci Rep 7, 45749 (2017). https://doi.org/10.1038/srep45749
- ^ „Simien National Park”. UNESCO World Heritage Centre. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. Приступљено 12. 9. 2021.
- ^ „Ethiopian World Heritage site, Simien National Park no longer in danger”. UNESCO World Heritage Centre. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. 4. 7. 2017. Приступљено 12. 9. 2021.
- ^ The characteristics, length of stay and motivation of foreign tourists who visit Simien Mountains National Park, World Heritage Site, Ethiopia
- ^ „Africa: Physical Geography | National Geographic Society”. www.nationalgeographic.org. Приступљено 2021-06-16.
- ^ January 2005: The Ethiopian Large Igneous Province
- ^ а б в Coltorti, M.; Dramis, F.; Ollier, C.D. (2007). „Planation surfaces in Northern Ethiopia”. Geomorphology. 89 (3–4): 287—296. Bibcode:2007Geomo..89..287C. doi:10.1016/j.geomorph.2006.12.007.
Литература[уреди | уреди извор]
- „World Weather Information Service – Addis Ababa”. World Meteorological Organisation. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 31. 3. 2019.
- „Klimatafel von Addis Abeba (Adis Ababa) / Äthiopien” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 31. 3. 2019.
- „Station Addis Abeba” (на језику: француски). Météo Climat. Приступљено 31. 3. 2019.
- Jon Abbink, 'Käfa ethnography', in S. Uhlig, ed., Encyclopaedia Aethiopica (Wiesbaden: Harrassowitz), vol. 3, 2007, pp. 327–329.
- Jon Abbink, 'Käfa history', in S. Uhlig, ed., Encyclopaedia Aethiopica, (Wiesbaden: Harrassowitz), vol. 3, 2007, pp. 322–324.
- Jon Abbink, 'Gaki Sherocho, Käfa king'. In: E.K. Akyeampong & H.L. Gates Jr., eds, Dictionary of African Biography, vol. 2, pp. 410–411. New York: Oxford University Press.
- Werner Lange (1982). History of the Southern Gonga (Southeastern Ethiopia). Wiesbaden: Franz Steiner.
- Amnon Orent, " Refocusing on the History of Kafa prior to 1897: A Discussion of Political Processes", African Historical Studies, 3 (1970)
- Richard Pankhurst (1997). The Ethiopian Borderlands. Lawrenceville: Red Sea Press.
- „The Oromo of Ethiopia 1500-1800” (PDF).
- Bahru Zewde (2001). A History of Modern Ethiopia (second изд.). Oxford: James Currey. ISBN 0-85255-786-8.
- "With the Armies of Menelik II, emperor of Ethiopia" Архивирано 2014-04-14 на сајту Wayback Machine, translated by Richard Seltzer
- G.W.B. Huntingford (1955). The Galla of Ethiopia; The Kingdoms of Kafa and Janjero. London: International African Institute.
- Richard Pankhurst (1968). Economic History of Ethiopia. Addis Ababa: Haile Selassie I University.
- Keir, D., Ebinger, C.J., Stuart, G.W., Daly, E. and Ayele, A. Strain accommodation by magmatism and faulting as rifting proceeds to breakup: seismicity of the northern Ethiopian rift, Journal of Geophysical Research, 111(B5), B05314, doi:10.1029/2005JB003748
- Agostini A., Bonini M., Corti G., Sani F., Manetti P.; Distribution of Quaternary deformation in the central Main Ethiopian Rift, East Africa, Tectonics, 30, TC4010, doi:10.1029/2010TC002833
- School of Earth and Environment. „Geology of the Main Ethiopian Rift”. University of Leeds. Приступљено 2011-12-19.
- Ebinger, C. J. and M. Casey; Continental breakup in magmatic provinces: An Ethiopian example, Geology, v. 29 no. 6 p. 527-530
- Corti, G.; Continental rift evolution: from rift initiation to incipient break-up in the Main Ethiopian Rift, East Africa, Earth-Science Reviews, v. 96, p. 1–53
- Hynes, H.B.N. (2002). „Ethiopian Rift Valley Lakes”. www.euronet.nl. Приступљено 2008-03-16.
- Asrat, Asfawossen; Demissie, Metasebia; Mogessie, Aberra (1. 3. 2012). „Geoheritage conservation in Ethiopia: the case of the Simien Mountains”. QUAGEO. 31 (1): 7—23. doi:10.2478/v10117-012-0001-0. hdl:10593/3553
. - „Relationship between Topographic Variables and Land Cover in the Simien Mountains National Park, a World Heritage Site in Northern Ethiopia”.
- Craig, Evan W; Stanley, William T; Kerbis Peterhans, Julian C; Bryja, Josef; Meheretu, Yonas (3. 7. 2020). „Small terrestrial mammal distributions in Simien Mountains National Park, Ethiopia: a reassessment after 88 years”. Journal of Mammalogy. 101 (3): 634—647. doi:10.1093/jmammal/gyaa040 .
- A Glimpse at Biodiversity Hotspots of Ethiopia (PDF). Ethiopian Wildlife & Natural History Society. стр. 29. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-04-16. г.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Етиопска планинска шума
- Етиопски планински пашњаци и шуме
- „Ethiopian montane forests”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund.
- „Ethiopian montane grasslands and woodlands”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund.
- „Ethiopian montane moorlands”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund.
- Ethiopian Wolf Conservation Programme
