Етиопска висораван
| Етиопска висораван | |
|---|---|
 Етиопска висораван | |
| Координате | 12°32′00″N 41°23′08″E / 12.53333° СГШ; 41.38556° ИГД 12° 32′ 00″ N 41° 23′ 08″ E |
| Географија | |
| Државе |  ,  |
| Геологија | |
| Старост стена | 75 милиона година |
Етиопска висораван (старији назив Абисинска висораван) је велики плато испресецан планинским масивима који се протеже од Еритреје, Етиопије, до северне Сомалије и Рога Африке. Етиопска висораван представља највиши и површином најпространији плато на читавом Афричком континенту, а висина ретко пада испод 1.500 м, док се планински врхови уздижу до 4550 м.[1] Због тога Етиопијску висораван често зову Кров Африке, а понекад и Еритрејска висораван.
Географске особине[уреди | уреди извор]
Висораван је подељена Великом раседном долином на северозападни и југоисточни део, на коме се налазе бројна слана језера.
Северозападни део простире се кроз етиопске регије; Тиграј и Амхара, у њему се налази Национални парк Семијен са Семијенским планинама на којима је највиши врх Етиопије — Рас Дашан (4.620 м). На северозападу се налази и Тана, извориште Плавог Нила.
На југоисточном делу висоравни, највиши врхови налазе се у зони Бале у етиопској регији Оромија, то су планине Бале у Националном парку Бале, и готово су једнако високе као оне у Семијену, са врховима изнад 4.000 м, као што су Тулу Демту (са својих 4.337 м, то је други највиши врх у Етиопији) и Бату (4.307 м).
Геолошке карактеристике[уреди | уреди извор]
Етиопска висораван је почела да се уздиже пре 75 милиона година, кад је магма из земљине утробе уздигнула широку куполу древних афричких стена (афрички кратон). Тада је настала и Велика раседна долина која је поделила подручје Етиопске висоравни на три дела, и одвојила Јужноарапске планине Арабијског полуострва које је геолошки део древног етиопског планинског система, раседом који је испунило Црвено море и Аденски залив и одвојио Африку од Арабије.
Екосистем висоравни[уреди | уреди извор]
Будући да је Етиопска свисораван у непосредној близини екватора, то даје читавој висоравни неочекивано умерену климу. Како је висораван оивичена високим планинама, оне служе као баријера за монсунске ветрове с Индијског океана, за време сезоне киша, од јуна до средине септембра.
Ове јаке кише узроковале су летње поплаве Нила, феномен који је у доба антике збуњивао Грке.
Етиопска висораван има сличну флору и фауну попут осталих планинских подручја Африке, а то је специфичан афропланински живи свет.
Неке од ендемичних врста Етиопске висоравни су гелада павијан, етиопски вук, етиопски козорог, планинска нијала, Crocidura phaeura, Crocidura harenna, Crocidura macmillani, Tachyoryctes macrocephalus.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Paul B. Henze, Layers of Time (New York: Palgrave, 2000), pp. 2.