Рог Африке

С Википедије, слободне енциклопедије
Афрички рог
Horn of Africa (orthographic projection).svg
Државе Афричког рога
4 суверене државе
1 суверена држава са ограниченим признањем
Демоним (и)Регионални демоними:

Национални демоними:

Главне регионалне организације
Популација140.683.144 (2020 процена.)
Површина1.882.757 km2
Главни матерњи језици
Главни страни службени језици
  • Енглески (козваничан у Сомалиланду, широко предаван)
  • Арапски (козваничан у Џибутију, Сомалији и Сомалиланду, литургијски језик муслимана )
  • Француски (козваничан у Џибутију)
  • Италијански (раније у Еритреји и Сомалији)
РелигијаСунизам, хришћанство, традиционалне вере, јудаизам (раније у Етиопији, већина је мигрирала у Израел)
Временске зонеUTC+03:00
Валута
ПрестоницеЏибути (Џибути)
Асмара (Еритреја)
Адис Абеба (Етиопија)
Могадишу (Сомалија)
Харгеиса (Сомалиланд)
Тотални БДП (ПКМ)$247,751 милијарди (2016)
($2,020 по становнику)
Тотални БДП (номинално)$102,057 милијарди (2016)
($832 по становнику)

Афрички рог (Сомалијско полуострво, енгл. Horn of Africa, HoA) полуострво је у источној Африци[1][2][3][4] које залази у Арапско море и лежи дуж јужне стране Аденског залива. Он је најисточнији део афричког континента, а име је добио због сличности са носороговим рогом.

Термин Афрички рог се односи на већу регију која обухвата државе:[5][3][2][1][6][7][8] Џибути, Етиопију, Еритреју и Сомалију. Цела регија се простире на приближно 2.000.000 km² на ком живи прилижно 115 милиона становника (Етиопија: 96,6 милиона, Сомалија: 15,4 милиона, Еритреја: 6,4 милиона и Џибути: 921,8 хиљада). У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Кенија (цела или само њен источни део), као и острво Сокотра, а понекад и Јужни Судан. У античко и средњовековно доба у западном свету је била позната као „земља Барбарије и Етиопљана“.[9][10][11] Регионалне студије на Афричком рогу изводе се у пољима као што су етиопске студије и сомалијске студије.

Имена[уреди | уреди извор]

Ово полуострво је познато под разним именима. Стари Грци и Римљани називали су га Regio Aromatica или Regio Cinnamonifora због ароматичних биљака или Regio Incognita због његове неистражене територије. У античко и средњовековно доба Афрички рог се називао Билад ал Барбар („Земља Бербера“).[9][10][11] Такође је познат као Сомалијско полуострво или, сомалијским језиком, Геска Африка, Јасирада Сомали или Гакандулка Сомали.[12] На другим локалним језицима назива се „Афрички рог“ или „Рог Афричке“: на амхарском የአፍሪካ ቀንድ yäafrika qänd, на арапском القرن الأفريقي al-qarn al-'afrīqī, на оромском Gaaffaa Afriikaa и на тигрињском ቀርኒ ኣፍሪቃ q’ärnī afīrīqa. Назив Афрички рог се понекад скраћује у HoA. Често се назива једноставно „Рогом“, док га становнике понекад колоквијално називају Рог Африке.[13][14] Понекад се користи израз Велики рог Африке, било да укључује суседне североисточно афричке земље или да би се разликовала шира геополитичка дефиниција Рога Африке од ужих полуострвских дефиниција.[15][14] Поједини медији и научници регион дефинишу као Абесинско полуострво.[16]

Географија и клима[уреди | уреди извор]

Афрички рог је аридна регија готово једнако удаљена од екватора и ракове обратнице.

Сокотра је мало острво у Индијском океану близу сомалијске обале, који се сматра делом Африке. Површине је 3.600 квадратних km, а припада Јемену, најјужнијој земљи на Арапском полуострву.

Историја[уреди | уреди извор]

Древна историја[уреди | уреди извор]

Краљевство Аксум било је смјештено у Етиопији, Еритреји и Јемену, а постојало је између 3. и 11. века. Због стратешког положаја Рога Африке, краљевство је током прошлости ограничавало приступ Црвеном мору.

Током старог века регија је била извор биолошких ресурса. Стари Египћани, Грци и Римљани слали су експедиције у регију ради тамјана, смирне, змајеве крви и цинобера, следивши Пут тамјана. Због великог богатства миродијама Римљани су ту регију називали Regio Aromatica.

Модерна историја[уреди | уреди извор]

Рог Африке је регија која се непрестано налази у кризи. Етиопија заузима највећи део Афричког рога, а у њој живи око 85% становништва тог подручја. Етиопска историја је јако означена сукобима између муслимана и хришћана због ресурса и простора за живљење, једнако као и између национализма и марксизма-лењинизма у модерним временима. Остатак регије такође се суочава с непрекидним ратовима. Последица грађанског рата који је 1977. избио у Сомалији јесте нефункционална национална власт од 1991. године. Сукоби су се такође појавили у Џибутију и Еритреји.

Регија је редовно под ударом природних катастрофа као што су суше (Етиопија) или поплаве (Сомалија) које посебно тешко погађају рурална подручја. Последица тога је један од највиших нивоа неухрањености у свету, те се у регији непрестано појављују велике хуманитарне кризе. Између 1982. и 1992. године на Афричком рогу је умрло око два милиона људи због рата и глади.

Рог Африке је од 2002. године у фокусу пажње САД-а, Француске, Немачке и једанаест афричких нација у контексту рата против тероризма.

Култура и етницитет[уреди | уреди извор]

Земље на Афричкоме рогу међусобно су културно повезане и много су ближе Арабији него остатку Африке. Локални људи су дуго времена користили плуг за обрађивању земље, а као домаће животиње су чували арапске једногрбе деве. Неке важне етнолингвистичке групе на Афричком рогу су:

Економија[уреди | уреди извор]

Државе регије обилато зависе од неколико кључних извозних производа:

  • Етиопија: кафа чини 80% укупног извоза.
  • Сомалија: банане и стока чине преко 50% укупног извоза.

Екологија[уреди | уреди извор]

Афрички рог је Унескова врућа тачка биодиверзитета, те једна од две у потпуности аридне. Успркос свему Рог Африке јако пати од прекомерне испаше, те је остало још само 5% његовог изворног хабитата. Друга велика претња на острву Сокотри је развитак инфраструктуре.

Фауна[уреди | уреди извор]

На Афричкоме рог је пронађено 220 врста сисара. Међу угроженим врстама те регије налази се неколико антилопа попут бејре, дибатага, сребрног дик-дика и Спикове газеле. Остале значајне врсте укључују сомалског дивљег магарца, пустињску брадавичасту свињу, хамадријасе, сомалског пигмејског гербила, амодила и Спекеовог пектинатора. Гревијева зебра је јединствени дивљи коњ у регији.

Неке важне врсте птица на Рогу јесу црни боубоу, златнокрила зимовка, Linaria johannis и џибутски франколин.

На Афричком рогу налази се више ендемичних гмизаваца него било где у Африци. Од око 285 врста преко 90 је пронађено искључиво овде. Међу ендемичне родове гмизаваца спадају Haackgreerius, Haemodracon, Ditypophis, Pachycalamus и Aeluroglena. Половина тих родова је јединствена за острво Сокотру. Водоземци су за разлику од гмизаваца слабо заступљени у регији.

На подручју Афричког рога налази се око 100 врста слатководних риба, а отприлике њих 10 су ендемичне. Међу ендемичним врстама налазе се пећински становници сомалска слепа копљача и сомалска пећинска риба.

Флора[уреди | уреди извор]

Процењује се да се на Афричком рогу налази 5 000 врста васкуларних биљака од којих је половина ендемична. Ендемизам је најразвијенији на Сокотри и северној Сомалији. Регија има две ендемичне биљне породице: Barbeyaceae и Dirachmaceae. Међу осталим значајним врстама спада стабло краставца које живи једино на Сокотри, Банквалеова палма (Livistona carinensis), јехеб орах и сомалска циклама.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Sandra Fullerton Joireman, Institutional Change in the Horn of Africa, (Universal-Publishers: 1997), p.1: "The Horn of Africa encompasses the countries of Ethiopia, Eritrea, Djibouti and Somalia. These countries share similar peoples, languages, and geographical endowments."
  2. ^ а б Encyclopædia Britannica, inc, Jacob E. Safra, The New Encyclopædia Britannica, (Encyclopædia Britannica: 2002), p.61: "The northern mountainous area, known as the Horn of Africa, comprises Djibouti,Ethiopia, Eritrea, and Somalia."
  3. ^ а б Michael Hodd, East Africa Handbook, 7th Edition, (Passport Books: 2002), p. 21: "To the north are the countries of the Horn of Africa comprising Ethiopia, Eritrea, Somaliland, Djibouti, and Somalia."
  4. ^ Robert Stock, Africa South of the Sahara, Second Edition: A Geographical Interpretation, (The Guilford Press; 2004), p. 26
  5. ^ Robert Stock, Africa South of the Sahara, Second Edition: A Geographical Interpretation, (The Guilford Press: 2004), p. 26
  6. ^ Felter, Claire (1. 2. 2018). „Somaliland: The Horn of Africa’s Breakaway State”. Council on Foreign Relations. Приступљено 24. 3. 2021. 
  7. ^ Michael Hodd, East Africa Handbook, 7th Edition, (Passport Books: 2002), pp. 21
  8. ^ Encyclopaedia Britannica, inc, Jacob E. Safra, The New Encyclopaedia Britannica, (Encyclopaedia Britannica: 2002), pp. 61
  9. ^ а б J. D. Fage, Roland Oliver, Roland Anthony Oliver, The Cambridge History of Africa, (Cambridge University Press: 1977), p.190
  10. ^ а б George Wynn Brereton Huntingford, Agatharchides, The Periplus of the Erythraean Sea: With Some Extracts from Agatharkhidēs "On the Erythraean Sea", (Hakluyt Society: 1980), p.83
  11. ^ а б John I. Saeed, Somali – Volume 10 of London Oriental and African language library, (J. Benjamins: 1999), p. 250.
  12. ^ Ciise, Jaamac Cumar. Taariikhdii daraawiishta iyo Sayid Maxamad Cabdille Xasan, 1895–1920. JC Ciise, 2005.
  13. ^ Teklehaimanot, Hailay Kidu. "A Mobile Based Tigrigna Language Learning Tool." International Journal of Interactive Mobile Technologies (iJIM) 9.2 (2015): 50–53.
  14. ^ а б Schmidt, Johannes Dragsbaek; Kimathi, Leah; Owiso, Michael Omondi (2019-05-13). Refugees and Forced Migration in the Horn and Eastern Africa: Trends, Challenges and Opportunities (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-3-030-03721-5. 
  15. ^ Schreck, Carl J., and Fredrick HM Semazzi. "Variability of the recent climate of eastern Africa." International Journal of Climatology 24.6 (2004): 681–701.
  16. ^ „Xenophobia threatens to undermine Sudan's revolution | Refugees | al Jazeera”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Beshah, Girma; Aregay, Merid Wolde (1964). The Question of the Union of the Churches in Luso-Ethiopian Relations (1500–1632). Lisbon: Junta de Investigações do Ultramar and Centro de Estudos Históricos Ultramarinos. 
  • Negash, Tekeste (2005). Eritrea and Ethiopia: the Federal Experience. Uppsala, Sweden: Nordiska Afrikainstitutet. 
  • Shillington, Kevin (2005). Encyclopedia of African History. CRC Press. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]