Хрватска академија знаности и умјетности — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 27. новембар 2011. у 05:10

Хрватска академија знаности и умјетности (ХАЗУ, лат. Academia Scientiarum et Artium Croatica), кроз историју познатија као Југославенска академија знаности и умјетности, је национална академија Хрватске.

Историја

Основана је у Загребу 1867. године под именом „Југославенска академија знаности и умјетности“. У сврху оснивања Академије, бискуп и добротвор Јосип Јурај Штросмајер, је основао задужбину, чија средства је 1860. године дао тадашњем хрватском бану Јосипу Шокчевићу.

Након неколико година вијећања Хрватског сабора и цара Франца Јозефа, 1866, коначно је донесен закон о Академији. Службени покровитељ Академије је био Јосип Јурај Штросмајер, док је први предсједник био угледни хрватски историчар Фрањо Рачки. Њено стварање је представљало логични наставак деловања Универзитета у Загребу, установе првобитно створене године 1669. и обновљене 1874. године.

Академија је под називом „Југославенска“ дјеловала све до 1941. године када је у доба Независне Државе Хрватске промијенила име у „Хрватска академија знаности и умјетности“. Након завршетка Другог светског рата, име „Југославенска“ је враћено и задржано све до 1991. године, када је уведен садашњи назив.

Главни задаци

Главни задаци Академије утврђени су у чланку 3. Закона о ХАЗУ:

Академија подстиче и организује научни рад и залаже се за примјену постигнутих резултата, развија умјетничку и културну дјелатност и брине о хрватској културној баштини и њеној афирмацији у свијету;
објављује резултате научних истраживања и умјетничког стваралаштва;
даје приједлоге и мишљења за унапрјеђивање науке и умјетности на подручјима која су од особите важности за Републику Хрватску.

Чланови

Чланови Академије су почасни, редовни и дописни, те чланови сарадници. Академија је започела 1866. године са 16 редовних чланова, док их је данас 160. Редовни чланови имају право на звање академика и они су у сталном радном саставу Академије.

За редовног члана може бити изабран научник или умјетник, држављанин Републике Хрватске, чији су резултати и домети на пољу науке односно умјетности по својој високој вриједности општепризнати. За почасног члана може бити изабрана особа особито заслужна за развој и напредак науке и умјетности. За дописне чланове бирају се по правилу истакнути научници и умјетници из иностранства који у неком облику сарађују са Хрватском академијом знаности и умјетности. Међу њима су многи добитници највећих награда у науци и умјетности. Дописних чланова може бити до 160. За члана сарадника бирају се по правилу млађи научници или умјетници из Републике Хрватске, а може их бити највише 100.

Предсједници

Спољашње везе

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Слика:Zagreb.boskovic.street.j1.jpg|мини|200п|Седиште ХАЗУ у [[Загреб]]у]]
-'''Хрватска академија наука и умјетности''' (ХАЗУ, {{Јез-хр|Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti}}, {{Јез-лат|Academia Scientiarum et Artium Croatica}}), кроз историју познатија као '''Југославенска академија знаности и умјетности''', је национална академија [[Хрватска|Хрватске]].
+'''Хрватска академија знаности и умјетности''' (ХАЗУ, {{Јез-лат|Academia Scientiarum et Artium Croatica}}), кроз историју познатија као '''Југославенска академија знаности и умјетности''', је национална академија [[Хрватска|Хрватске]].
 == Историја ==
@@ Ред 65: / Ред 65: @@
 [[sh:Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti]]
 [[uk:Хорватська академія наук і мистецтв]]
-* Ставка пописа с ознакама
-* Ставка пописа с ознакама