Архив Југославије — разлика између измена
м nov sablon za portale |
м Разне исправке |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
Основан је [[1950]], а са радом почиње две године касније. Од самог почетка неколико пута је мењао локацију — прво се налазио на [[Теразије|Теразијама]] и у ''Дринчићевој'' улици ([[1952]]), а убрзо затим сели се у [[Драгослав Јовановић|''Драгослава Јовановића'']]. Годину дана касније прелази у ''[[Бирчанин]]ову'' ([[1953]]), па ''Савску'' (1954), затим у [[Јован Јовановић Змај|''Змај Јовину'']] улицу ([[1964]]), а онда и у „Палату Федерације“ ([[1966]]). На крају, [[1969.]] године добија зграду у улици ''Васе Пелагића'' где се и данас налази. |
Основан је [[1950]], а са радом почиње две године касније. Од самог почетка неколико пута је мењао локацију — прво се налазио на [[Теразије|Теразијама]] и у ''Дринчићевој'' улици ([[1952]]), а убрзо затим сели се у [[Драгослав Јовановић|''Драгослава Јовановића'']]. Годину дана касније прелази у ''[[Бирчанин]]ову'' ([[1953]]), па ''Савску'' (1954), затим у [[Јован Јовановић Змај|''Змај Јовину'']] улицу ([[1964]]), а онда и у „Палату Федерације“ ([[1966]]). На крају, [[1969.]] године добија зграду у улици ''Васе Пелагића'' где се и данас налази. |
||
Претходно се овде налазио „Дом краља [[Краљ Александар Карађорђевић|Александра Првог]] за ученике средњих школа“, који је сазидан [[1931]]-[[1933]] у академском стилу. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] свој штаб је у згради основао [[Гестапо]]. Након ослобођења објекат је преузело „Савезно министарство унутрашњих послова“ ондашње [[СФРЈ|Југославије]]. Одлуком [[СИВ]]-а зграда је [[1969.]] додељена Архиву Југославије. У дворишту испред улаза налази се биста краља [[Александар Карађорђевић|Александра Карађорђевића]]. Тренутни директор Архива је архивиста и историчар [[Миладин Милошевић]]. |
Претходно се овде налазио „Дом краља [[Краљ Александар Карађорђевић|Александра Првог]] за ученике средњих школа“, који је сазидан [[1931]]-[[1933]]. у академском стилу. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] свој штаб је у згради основао [[Гестапо]]. Након ослобођења објекат је преузело „Савезно министарство унутрашњих послова“ ондашње [[СФРЈ|Југославије]]. Одлуком [[СИВ]]-а зграда је [[1969.]] додељена Архиву Југославије. У дворишту испред улаза налази се биста краља [[Александар Карађорђевић|Александра Карађорђевића]]. Тренутни директор Архива је архивиста и историчар [[Миладин Милошевић]]. |
||
==Види још== |
==Види још== |
||
Верзија на датум 17. децембар 2011. у 14:59
Архив Југославије је институција у којој се чува, излаже, снима, сређује и обезбеђује архивска грађа Србије. Зграда Архива налази се на Сењаку на општини Савски венац у улици Васе Пелагића 33. Смештен је на Топчидерској звезди између стадиона ФК Графичар и Бибилотеке „Исидора Секулић“.
Основан је 1950, а са радом почиње две године касније. Од самог почетка неколико пута је мењао локацију — прво се налазио на Теразијама и у Дринчићевој улици (1952), а убрзо затим сели се у Драгослава Јовановића. Годину дана касније прелази у Бирчанинову (1953), па Савску (1954), затим у Змај Јовину улицу (1964), а онда и у „Палату Федерације“ (1966). На крају, 1969. године добија зграду у улици Васе Пелагића где се и данас налази.
Претходно се овде налазио „Дом краља Александра Првог за ученике средњих школа“, који је сазидан 1931-1933. у академском стилу. За време Другог светског рата свој штаб је у згради основао Гестапо. Након ослобођења објекат је преузело „Савезно министарство унутрашњих послова“ ондашње Југославије. Одлуком СИВ-а зграда је 1969. додељена Архиву Југославије. У дворишту испред улаза налази се биста краља Александра Карађорђевића. Тренутни директор Архива је архивиста и историчар Миладин Милошевић.
