Панк рок

Панк рок је рок музички правац који се супротставља устаљеном социјалним, политичким и економским принципима друштва. Појавио се у Сједињеним Америчких Државама и Великој Британији око (1974. — 1975). године а носиоцима овог жанра сматрају се бендови Рамонс, Секс пистолс, Демд и Клеш. У Србији се као најзначајнији панк бенд јавља новосадски састав Пекиншка патка.

Термин „панк“ се користи да би се описала субкултура коју карактерише младалачка агресивност, посебно у стилу одевања, идеологији и ставу „уради сам“. Градови који су познати као велика стецишта панкера су: Лондон, Манчестер, Њујорк, Детроит, Берлин, Сан Франциско, Вашингтон и Лос Анђелес.

Карактеристике

Панк бендови су често примењивали једноставнију структуру и аранжман музике, сличан оном који су свирали гаражни бендови 1960их година. Енглески панк фанзин Сајдбурнс је објавио цртеже (који су касније репродуковани у Снифин Глуу), на којима су се налазила три акордa, са подтекстom “Ово је акорд, ово је други акорд, а ово је трећи. Сада, направите бенд”. Највећи број панк песама има структуру строфа-рефрен и четворочетвртински такт. Ова наглашена једноставност је одлично осликавала панк принцип „Уради сам“ и контрирала раскошном и разметљивом музицирању рок бендова који су били популарни до појаве панка. У почецима панк рока, на такво музичко умеће се увек гледало са подозрењем, а гитарски солои, који су до тада били компликовани, сматрани су непотребним. али су гитарске паузе биле врло честе, чак и у песмама раног панк рока.

Панк песме обично нису дуже од два и по минута, а некада трају и тридесет секунди. Темпо панк рока је доста бржи од рока. Типични панк инструменти су бубњеви, једна или две електричне гитаре, бас гитара и вокали. Бубњеви обично звуче суво и тешко, и најчешће имају само основни комплет (добош, прелази, котао и бас-бубањ), фуз и чинеле. Ритам бубњева је врло једноставан, са четвртинским ударом и не претерано технизираним басом односно добошем, док је у хардкор панку бубањ секција изузетно увежбана и тактизирана. Бас је често једноставан и садржи се од главних нота акорда, али неки модерни бендови, као Ренсид или Анти-Флег стављају већи акценат на технику бас линије. Гитарска секција обично укључује високо дисторзивне акорде, али неки беднови користе сурф-рок приступ са лакшим, тванглер акордима. Продукција је минимална, са песмама које су понекад снимљене на кућном касетофону.

Први панк бендови

Панк музика и култура практично није постојала пре појављивања бенда Секс Пистолса (енгл. Sex Pistols), 1975. године. Овај бенд је функционисао само до 1978. године, али сасвим довољно да би заразио целу Енглеску, а затим и остали део света музиком каква до сада још није слушана - панком. Панк музика је била „агресивна“, са текстовима који су нападали било какав ауторитет (Секс Пистолс - „God Save The Queen“) и потпуно другачија од остале музике. Док су у Енглеској Пистолси правили бум, у САД је панк ширио бенд Рамонс (енгл. Ramones), иако је, додуше, у Америци панк био слабије прихваћен. До 1980. године су се појавили разноразни панк бендови од којих су најпознатији Клеш, Демд, Базкокс, Ратс, Шем 69, Џенерејшн Екс, Стренглерс, Квирс (енгл. The Queers), Crass, Мисфитс итд. Сваки од ових бендова свирао је панк музику, али на скоро сасвим другачији начин тако да је панк који свира Crass назван анархо-панком; панк који свирају Мисфитс хорор панком; Демд готик панком, односно готик роком; Квирс поп-панком; Експлојтед хардкор панком, Шем 69, Кокни Риџектс и Анџелик Апстартс ои панком или стрит панком, а музика Клеша имала је утицај на ска панк бендове, међу којима су најпознатији Оперејшн Ајви, Мајти Мајти Бостонс, Ренсид, Вуду Глоу Скалс и други. На просторима бивше Југославије је било много панк-рок бендова, међу којим се истиче најуспешнији, Забрањено Пушење, који је настао из покрета ``Нови примитивизам``.