Етрурска уметност — разлика између измена
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[ |
[[Датотека:Tarquinia Tomb of the Leopards.jpg|мини|300п|Зидна слика из 480. п. н. е. из Гробнице леопарда]] |
||
Етрурска [[уметност]] је уметност древног народа Етрураца који су живели у средњој [[Италија |
Етрурска [[уметност]] је уметност древног народа Етрураца који су живели у средњој [[Италија|Италији]] од 9. - 3. века п. н. е. |
||
==Настанак и карактеристике== |
== Настанак и карактеристике == |
||
[[ |
[[Датотека:Ponte Di Badia Vulci.jpg|мини|200п|Етрурски мост [[Тоскана]]]] |
||
Етрурци су први користили [[лучне конструкције]] и од њих су их преузели и усавршили [[Рим]]љани. |
Етрурци су први користили [[лучне конструкције]] и од њих су их преузели и усавршили [[Рим]]љани. |
||
Порекло Етрураца у историјском, културном и уметничком погледу, стручњаци вежу за [[Мала Азија |
Порекло Етрураца у историјском, културном и уметничком погледу, стручњаци вежу за [[Мала Азија|Малу Азију]] и стари [[Блиски исток]]. По мишљењу археолога, процват етрурске цивилизације почео је око [[700. п. н. е.]] Сачувани су многи споменици етрурске цивилизације по којима се види да је она била слична грчкој у вриеме [[Уметност старе Грчке|архајског периода]]. |
||
Етрурска [[култура]] се развијала на подручју данашње централне Италије од 9. - 3. века п. н. е. када Етрурски [[град]]ови падају под власт [[Рим]]а који преузима и развија ову културу. У оквиру античке уметности етрурска уметност ствара посебну и осебујну групу, иако се увелико ослања на грчке изворе (особито у [[Сликарство |
Етрурска [[култура]] се развијала на подручју данашње централне Италије од 9. - 3. века п. н. е. када Етрурски [[град]]ови падају под власт [[Рим]]а који преузима и развија ову културу. У оквиру античке уметности етрурска уметност ствара посебну и осебујну групу, иако се увелико ослања на грчке изворе (особито у [[Сликарство|сликарству]] и [[Керамика|керамици]], преко увезених предмета из грчких [[колонија]] на југу Италије). |
||
==Архитектура== |
== Архитектура == |
||
[[ |
[[Датотека:Banditaccia Tumulus.jpg|мини|лево|200п|Етрурски тумул, код [[Рим]]а]] |
||
[[ |
[[Датотека:Populonia Necropoli di San Cerbone Tomba.jpg|мини|200п|Етрурска камена гробница из [[Тоскана|Тоскане]]]] |
||
Етрурска [[архитектура]] ће касније пресудно утицати на развој римске, али мало се сачувало архитектонских споменика, углавном градска [[врата]] и [[зид]]ине (Перуђа) и остаци тзв. ''тусканских храмова''. Етрурски храм је на високом постољу с троделном основом, у складу с култом који је сродна божанства повезивао у тријаду, што показују остаци [[храм]]ова у Фалерији и Орвиету. |
Етрурска [[архитектура]] ће касније пресудно утицати на развој римске, али мало се сачувало архитектонских споменика, углавном градска [[врата]] и [[зид]]ине (Перуђа) и остаци тзв. ''тусканских храмова''. Етрурски храм је на високом постољу с троделном основом, у складу с култом који је сродна божанства повезивао у тријаду, што показују остаци [[храм]]ова у Фалерији и Орвиету. |
||
Најзначајнији примери ове културе је тзв. сепулкрална (гробна) архитектура. Етрурско веровање у загробни живот је вера да човек наставља живот на месту на којем је покопан, то веровање утицало је на схватање да је гроб прави и одговарајући дом мртвих. Они најприје развијају гробнице кружног типа тзв. тумуле из 7. века п. н. е. [[Тумули]] су подземни кружни гробови израђени од великих комада камена, наткривени лажном [[Купола| |
Најзначајнији примери ове културе је тзв. сепулкрална (гробна) архитектура. Етрурско веровање у загробни живот је вера да човек наставља живот на месту на којем је покопан, то веровање утицало је на схватање да је гроб прави и одговарајући дом мртвих. Они најприје развијају гробнице кружног типа тзв. тумуле из 7. века п. н. е. [[Тумули]] су подземни кружни гробови израђени од великих комада камена, наткривени лажном [[Купола|куполом]] и покривени земљом. Касније се развија тип [[гробница]] клесаних у стени које обавезно имају централну просторију, а до њих се долази дугачким ходником. Ти ходници су пресвођени редовима камена постављеним тако да је сваки други више избачен у простор како би се обликовала два унутрашња нагиба. После се гробне коморе уграђују у стене, каткад с архитектонски изведеном фасадом (Орвието). |
||
==Скулптура== |
== Скулптура == |
||
Изнутра су раскошно уређени ([[Саркофаг |
Изнутра су раскошно уређени ([[Саркофаг|саркофази]], [[зидне слике]]) и препуне су богатих прилога (посуђе, накит, оружје, украсни и употребни предмети – посебно брончана огледала). |
||
Тумули су добили имена према главним мотивима њихових зидних слика, проналазачима или према народним називима. |
Тумули су добили имена према главним мотивима њихових зидних слика, проналазачима или према народним називима. |
||
==Скулптура== |
== Скулптура == |
||
[[ |
[[Датотека:Chimera di Arezzo.jpg|мини|250п|Химера из Ареза [[Фиренца]]]] |
||
Значај веровања у загробни живот показује и израда [[саркофаг]]а који су састављени од сандука на којима обавезно лежи [[скулптура]] покојника. На предњој страни саркофага најчешће се налази плитак [[рељеф]] схваћен као [[цртеж]], а не као [[пластика]]. Гробове у унутрашњости су Етрурции осликавали. Задатак тих цртежа био је остварити атмосферу сличну дому у тежњи да се од гроба створи околина у којој је покојник живео. |
Значај веровања у загробни живот показује и израда [[саркофаг]]а који су састављени од сандука на којима обавезно лежи [[скулптура]] покојника. На предњој страни саркофага најчешће се налази плитак [[рељеф]] схваћен као [[цртеж]], а не као [[пластика]]. Гробове у унутрашњости су Етрурции осликавали. Задатак тих цртежа био је остварити атмосферу сличну дому у тежњи да се од гроба створи околина у којој је покојник живео. |
||
Реалистичку фигуралну и орнаменталну декорацију храмова радили су углавном у [[Теракота |
Реалистичку фигуралну и орнаменталну декорацију храмова радили су углавном у [[Теракота|теракоти]], коју су често осликавали (глава [[Хермес]]а из Веија, многобројни саркофази и стеле), а постоје и изузетно дела у бронзи (Капитолска вучица, Химера из Ареза, Марс из Тодија, итд.). |
||
==Сликарство== |
== Сликарство == |
||
[[ |
[[Датотека:Etruscan Painting 1.jpg|мини|лево|250п|Фрулаш, зидна слика из гробнице леопарда]] |
||
[[ |
[[Датотека:Rider Staatliche Antikensammlungen 2620 full.jpg|мини|200п|на овом делу се препознаје утицај грчке уметности на етрурску уметност]] |
||
Најбоља остварења етрурске уметности су зидне слике у гробним коморама. Најстарије потичу из 6. века п. н. е. а најзначајније су оне из гробова у Таркуинији и Хиусију. На зидовима тумула се приказују гозбе са свирачима и плесачима, јахачи, лов и риболов, погребне свечаности и [[пејзаж]]и, и на такав се начин покушава оживети покојников друштвени живот. Осим ових [[мотив]]а, приказују се атлетске игре и надметања јер се вјеровало да ће се на тај начин део снаге који је потребан за ове вештине пренети и на покојника. |
Најбоља остварења етрурске уметности су зидне слике у гробним коморама. Најстарије потичу из 6. века п. н. е. а најзначајније су оне из гробова у Таркуинији и Хиусију. На зидовима тумула се приказују гозбе са свирачима и плесачима, јахачи, лов и риболов, погребне свечаности и [[пејзаж]]и, и на такав се начин покушава оживети покојников друштвени живот. Осим ових [[мотив]]а, приказују се атлетске игре и надметања јер се вјеровало да ће се на тај начин део снаге који је потребан за ове вештине пренети и на покојника. |
||
Ред 40: | Ред 40: | ||
[[ |
[[Датотека:Oineus Atalanta Meleagros Louvre Br1749.jpg|мини|лево|задња страна огледала од бронзе 4. век п. н. е. [[Лувр]] [[Париз]]]] |
||
==Примењене уметности== |
== Примењене уметности == |
||
Дела уметничког обрта од 7. до 5. века п. н. е. изузетног је квалитета и техничког савршенства ([[керамика]], [[накит]], предмети свакодневне употребе и [[оружје]]), те одаје грчке утицаје. Од 4. века п. н. е. квалитет ових радова опада. |
Дела уметничког обрта од 7. до 5. века п. н. е. изузетног је квалитета и техничког савршенства ([[керамика]], [[накит]], предмети свакодневне употребе и [[оружје]]), те одаје грчке утицаје. Од 4. века п. н. е. квалитет ових радова опада. |
||
==Види још == |
== Види још == |
||
*[[Етрурци]] |
* [[Етрурци]] |
||
*[[Таблице из Пиргија]] |
* [[Таблице из Пиргија]] |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
#из хрватске википедије |
# из хрватске википедије |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Историја}} |
{{портал|Историја}} |
||
{{commonscat|Etruscan art}} |
{{commonscat|Etruscan art}} |
||
*[http://www.matica.hr/Vijenac/Vij186.nsf/AllWebDocs/Pricastara Izložba etrurske umjetnosti (članak).] |
* [http://www.matica.hr/Vijenac/Vij186.nsf/AllWebDocs/Pricastara Izložba etrurske umjetnosti (članak).] |
||
[[Категорија:Уметност]] |
[[Категорија:Уметност]] |
Верзија на датум 4. јул 2013. у 17:55
Етрурска уметност је уметност древног народа Етрураца који су живели у средњој Италији од 9. - 3. века п. н. е.
Настанак и карактеристике
Етрурци су први користили лучне конструкције и од њих су их преузели и усавршили Римљани. Порекло Етрураца у историјском, културном и уметничком погледу, стручњаци вежу за Малу Азију и стари Блиски исток. По мишљењу археолога, процват етрурске цивилизације почео је око 700. п. н. е. Сачувани су многи споменици етрурске цивилизације по којима се види да је она била слична грчкој у вриеме архајског периода.
Етрурска култура се развијала на подручју данашње централне Италије од 9. - 3. века п. н. е. када Етрурски градови падају под власт Рима који преузима и развија ову културу. У оквиру античке уметности етрурска уметност ствара посебну и осебујну групу, иако се увелико ослања на грчке изворе (особито у сликарству и керамици, преко увезених предмета из грчких колонија на југу Италије).
Архитектура
Етрурска архитектура ће касније пресудно утицати на развој римске, али мало се сачувало архитектонских споменика, углавном градска врата и зидине (Перуђа) и остаци тзв. тусканских храмова. Етрурски храм је на високом постољу с троделном основом, у складу с култом који је сродна божанства повезивао у тријаду, што показују остаци храмова у Фалерији и Орвиету.
Најзначајнији примери ове културе је тзв. сепулкрална (гробна) архитектура. Етрурско веровање у загробни живот је вера да човек наставља живот на месту на којем је покопан, то веровање утицало је на схватање да је гроб прави и одговарајући дом мртвих. Они најприје развијају гробнице кружног типа тзв. тумуле из 7. века п. н. е. Тумули су подземни кружни гробови израђени од великих комада камена, наткривени лажном куполом и покривени земљом. Касније се развија тип гробница клесаних у стени које обавезно имају централну просторију, а до њих се долази дугачким ходником. Ти ходници су пресвођени редовима камена постављеним тако да је сваки други више избачен у простор како би се обликовала два унутрашња нагиба. После се гробне коморе уграђују у стене, каткад с архитектонски изведеном фасадом (Орвието).
Скулптура
Изнутра су раскошно уређени (саркофази, зидне слике) и препуне су богатих прилога (посуђе, накит, оружје, украсни и употребни предмети – посебно брончана огледала).
Тумули су добили имена према главним мотивима њихових зидних слика, проналазачима или према народним називима.
Скулптура
Значај веровања у загробни живот показује и израда саркофага који су састављени од сандука на којима обавезно лежи скулптура покојника. На предњој страни саркофага најчешће се налази плитак рељеф схваћен као цртеж, а не као пластика. Гробове у унутрашњости су Етрурции осликавали. Задатак тих цртежа био је остварити атмосферу сличну дому у тежњи да се од гроба створи околина у којој је покојник живео.
Реалистичку фигуралну и орнаменталну декорацију храмова радили су углавном у теракоти, коју су често осликавали (глава Хермеса из Веија, многобројни саркофази и стеле), а постоје и изузетно дела у бронзи (Капитолска вучица, Химера из Ареза, Марс из Тодија, итд.).
Сликарство
Најбоља остварења етрурске уметности су зидне слике у гробним коморама. Најстарије потичу из 6. века п. н. е. а најзначајније су оне из гробова у Таркуинији и Хиусију. На зидовима тумула се приказују гозбе са свирачима и плесачима, јахачи, лов и риболов, погребне свечаности и пејзажи, и на такав се начин покушава оживети покојников друштвени живот. Осим ових мотива, приказују се атлетске игре и надметања јер се вјеровало да ће се на тај начин део снаге који је потребан за ове вештине пренети и на покојника.
Стилски ове слике следе грчко сликарство, али су изражене етрурске особености: реализам, природност у држању и покретима ликова те приказивање пејзажа. У доба хеленизма тематика постаје озбиљнија сликају се призори из митова о боговима подземља и демонима смрти. Етрурске зидне слике једини су сачувани споменици монументалног античког сликарства пре римског раздобља.
Примењене уметности
Дела уметничког обрта од 7. до 5. века п. н. е. изузетног је квалитета и техничког савршенства (керамика, накит, предмети свакодневне употребе и оружје), те одаје грчке утицаје. Од 4. века п. н. е. квалитет ових радова опада.
Види још
Референце
- из хрватске википедије