Европска тиса — разлика између измена

Европска тиса
	изданак европске тисе са семенима
Статус угрожености
	; Најмање угрожен
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Pinophyta
Класа:	Pinopsida
Ред:	Pinales
Породица:	Taxaceae
Род:	Taxus
Биномно име
	Taxus baccata; L.

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 20. децембар 2013. у 17:34

Европска тиса (лат. Taxus baccata) је дрвенаста зимзелена врста четинара из рода тиса̂ (Taxus). Природни ареал распрострањења обухвата западну, средњу и јужну Европу, северозападну Африку и југозападну Азију до северног Ирана^[1]. У Србији је има на Златибору, Копаонику, у Ђердапској клисури^[2]. Услед занимљивог облика крошње и дуговечности, тиса је део фолклора разних народа, као и њихове народне медицине. У парковима се широко гаји и може да расте у врло различитим условима – у сенци и на веома отвореним положајима, на дубоком и богатом али и на плитком и сиромашном земљишту^[3].

Опис

Европска тиса је по животној форми жбун до средње високо дрво, висине до 20 m. Стабло јој је неправилног облика, пречника до 1 m, са широком пирамидалном крошњом. Кора је танка, црвенкастосмеђе боје. Четине (листови) су чешљасто распоређене на гранама, при основи сужене, а на врху нагло ушиљене, дуге до 3 cm, а широке до 2,5 mm, спљоштене. Тиса је голосеменица, стога нема цветове ни плод. Тиса је дводома биљка^[4], у размножавању користи једнополне шишарке. Семе је сјајно, тамносмеђе боје, окружено јарко црвеним арилусом. Изузев арилуса, читава биљка садржи алкалоид таксин који је изузетно отрован.^[5] Расте споро и представља дуговечну врсту, може да доживи 2000 – 4000 година.

Тисово дрво је тврдо, чврсто и еластично. Тешко се цепа, али се површина веома добро обрађује. Најчешће се користи у уметничком столарству и резбарске радове, за стубове, израду дрвених судова и прибора за јело. Некада се њено дрво употребљавало у бродоградњи и за израду славина на бурадима. Сматра се да су масовна сеча и употреба тисе, као и народна веровања у њену заштитничку моћ, готово допринели њеном истребљењу. Тиса је данас законом заштићена врста.

Народно веровање каже да тиса штити од злих духова, па је у крајевима где је расла, народ њено дрво ушивао у одећу или носио окачену о врат у облику крстића. Од тисиног дрвета правили су се употребни (кашике и штапови), и украсни (огрлице) предмети. Магична моћ тисе објашњавала се са њеном дуговечношћу.^[6]

Референце

^ Rushforth K. 1999. Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 0-00-220013-9
^ Taxus baccata tisa
^ Зелена Србија-Календар биљака
^ Дводоме биљке су оне које имају искључиво једнополне цветове, али се мушки налазе на једној, а женски на другој биљци.
^ Šilić Č. 1990. Atlas drveća i grmlja (IV izdanje). Sarajevo, Beograd: IP „Svjetlost", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Sarajevo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd. str. 31
^ Календар биљака

Спољашње везе

Овај чланак везан за биљке је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Rushforth K. 1999. Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 0-00-220013-9

[2] Taxus baccata tisa

[3] Зелена Србија-Календар биљака

[4] Дводоме биљке су оне које имају искључиво једнополне цветове, али се мушки налазе на једној, а женски на другој биљци.

[5] Šilić Č. 1990. Atlas drveća i grmlja (IV izdanje). Sarajevo, Beograd: IP „Svjetlost", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Sarajevo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd. str. 31

[6] Календар биљака

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 14: / Ред 14: @@
 | binomial_authority = -{[[Carolus Linnaeus|L.]]}-
 }}
-'''Европска тиса''' ({{јез-лат|Taxus baccata}}) је [[дрво|дрвенаста]] зимзелена [[врста (биологија)|врста]] [[четинар]]а из рода тиса̂ (''-{[[Taxus]]}-''). Природни ареал распрострањења обухвата [[Западна Европа|западну]], [[Средња Европа|средњу]] и [[Јужна Европа|јужну Европу]], северозападну [[Африка|Африку]] и југозападну [[Азија|Азију]] до северног [[Иран]]а<ref>-{Rushforth K. 1999. Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 0-00-220013-9}-</ref>. У [[Србија|Србији] је има на [[Златибор]]у, [[Копаоник]]у, у [[Ђердапска клисура|Ђердапској клисури]]<ref>[http://www.zelenasrbija.rs/kalendar-biljaka/4925-taxus-baccata-tisa Taxus baccata tisa]</ref>. Услед занимљивог облика крошње и дуговечности, тиса је део [[фолклор]]а разних народа, као и њихове [[народна медицина|народне медицине]]. У парковима се широко гаји и може да расте у врло различитим условима – у сенци и на веома отвореним положајима, на дубоком  и богатом али и на плитком и сиромашном земљишту<ref>[http://www.zelenasrbija.rs/kalendar-biljaka Зелена Србија-Календар биљака]</ref>.
+'''Европска тиса''' ({{јез-лат|Taxus baccata}}) је [[дрво|дрвенаста]] зимзелена [[врста (биологија)|врста]] [[четинар]]а из рода тиса̂ (''-{[[Taxus]]}-''). Природни ареал распрострањења обухвата [[Западна Европа|западну]], [[Средња Европа|средњу]] и [[Јужна Европа|јужну Европу]], северозападну [[Африка|Африку]] и југозападну [[Азија|Азију]] до северног [[Иран]]а<ref>-{Rushforth K. 1999. Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 0-00-220013-9}-</ref>. У [[Србија|Србији]] је има на [[Златибор]]у, [[Копаоник]]у, у [[Ђердапска клисура|Ђердапској клисури]]<ref>[http://www.zelenasrbija.rs/kalendar-biljaka/4925-taxus-baccata-tisa Taxus baccata tisa]</ref>. Услед занимљивог облика крошње и дуговечности, тиса је део [[фолклор]]а разних народа, као и њихове [[народна медицина|народне медицине]]. У парковима се широко гаји и може да расте у врло различитим условима – у сенци и на веома отвореним положајима, на дубоком  и богатом али и на плитком и сиромашном земљишту<ref>[http://www.zelenasrbija.rs/kalendar-biljaka Зелена Србија-Календар биљака]</ref>.
 [[Slika:Tisa na medvednici.jpg|мини|лево|Стабло тисе]]