Европска тиса — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
мНема описа измене
Ред 14: Ред 14:
| binomial_authority = -{[[Carolus Linnaeus|L.]]}-
| binomial_authority = -{[[Carolus Linnaeus|L.]]}-
}}
}}
'''Европска тиса''' ({{јез-лат|Taxus baccata}}) је [[дрво|дрвенаста]] зимзелена [[врста (биологија)|врста]] [[четинар]]а из рода тиса̂ (''-{[[Taxus]]}-''). Природни ареал распрострањења обухвата [[Западна Европа|западну]], [[Средња Европа|средњу]] и [[Јужна Европа|јужну Европу]], северозападну [[Африка|Африку]] и југозападну [[Азија|Азију]] до северног [[Иран]]а<ref>-{Rushforth K. 1999. Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 0-00-220013-9}-</ref>. У [[Србија|Србији] је има на [[Златибор]]у, [[Копаоник]]у, у [[Ђердапска клисура|Ђердапској клисури]]<ref>[http://www.zelenasrbija.rs/kalendar-biljaka/4925-taxus-baccata-tisa Taxus baccata tisa]</ref>. Услед занимљивог облика крошње и дуговечности, тиса је део [[фолклор]]а разних народа, као и њихове [[народна медицина|народне медицине]]. У парковима се широко гаји и може да расте у врло различитим условима – у сенци и на веома отвореним положајима, на дубоком и богатом али и на плитком и сиромашном земљишту<ref>[http://www.zelenasrbija.rs/kalendar-biljaka Зелена Србија-Календар биљака]</ref>.
'''Европска тиса''' ({{јез-лат|Taxus baccata}}) је [[дрво|дрвенаста]] зимзелена [[врста (биологија)|врста]] [[четинар]]а из рода тиса̂ (''-{[[Taxus]]}-''). Природни ареал распрострањења обухвата [[Западна Европа|западну]], [[Средња Европа|средњу]] и [[Јужна Европа|јужну Европу]], северозападну [[Африка|Африку]] и југозападну [[Азија|Азију]] до северног [[Иран]]а<ref>-{Rushforth K. 1999. Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 0-00-220013-9}-</ref>. У [[Србија|Србији]] је има на [[Златибор]]у, [[Копаоник]]у, у [[Ђердапска клисура|Ђердапској клисури]]<ref>[http://www.zelenasrbija.rs/kalendar-biljaka/4925-taxus-baccata-tisa Taxus baccata tisa]</ref>. Услед занимљивог облика крошње и дуговечности, тиса је део [[фолклор]]а разних народа, као и њихове [[народна медицина|народне медицине]]. У парковима се широко гаји и може да расте у врло различитим условима – у сенци и на веома отвореним положајима, на дубоком и богатом али и на плитком и сиромашном земљишту<ref>[http://www.zelenasrbija.rs/kalendar-biljaka Зелена Србија-Календар биљака]</ref>.


[[Slika:Tisa na medvednici.jpg|мини|лево|Стабло тисе]]
[[Slika:Tisa na medvednici.jpg|мини|лево|Стабло тисе]]

Верзија на датум 20. децембар 2013. у 17:34

Европска тиса
изданак европске тисе са семенима
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Taxus baccata

Европска тиса (лат. Taxus baccata) је дрвенаста зимзелена врста четинара из рода тиса̂ (Taxus). Природни ареал распрострањења обухвата западну, средњу и јужну Европу, северозападну Африку и југозападну Азију до северног Ирана[1]. У Србији је има на Златибору, Копаонику, у Ђердапској клисури[2]. Услед занимљивог облика крошње и дуговечности, тиса је део фолклора разних народа, као и њихове народне медицине. У парковима се широко гаји и може да расте у врло различитим условима – у сенци и на веома отвореним положајима, на дубоком и богатом али и на плитком и сиромашном земљишту[3].

Стабло тисе

Опис

Европска тиса је по животној форми жбун до средње високо дрво, висине до 20 m. Стабло јој је неправилног облика, пречника до 1 m, са широком пирамидалном крошњом. Кора је танка, црвенкастосмеђе боје. Четине (листови) су чешљасто распоређене на гранама, при основи сужене, а на врху нагло ушиљене, дуге до 3 cm, а широке до 2,5 mm, спљоштене. Тиса је голосеменица, стога нема цветове ни плод. Тиса је дводома биљка[4], у размножавању користи једнополне шишарке. Семе је сјајно, тамносмеђе боје, окружено јарко црвеним арилусом. Изузев арилуса, читава биљка садржи алкалоид таксин који је изузетно отрован.[5] Расте споро и представља дуговечну врсту, може да доживи 2000 – 4000 година.

Тисово дрво је тврдо, чврсто и еластично. Тешко се цепа, али се површина веома добро обрађује. Најчешће се користи у уметничком столарству и резбарске радове, за стубове, израду дрвених судова и прибора за јело. Некада се њено дрво употребљавало у бродоградњи и за израду славина на бурадима. Сматра се да су масовна сеча и употреба тисе, као и народна веровања у њену заштитничку моћ, готово допринели њеном истребљењу. Тиса је данас законом заштићена врста.

Народно веровање каже да тиса штити од злих духова, па је у крајевима где је расла, народ њено дрво ушивао у одећу или носио окачену о врат у облику крстића. Од тисиног дрвета правили су се употребни (кашике и штапови), и украсни (огрлице) предмети. Магична моћ тисе објашњавала се са њеном дуговечношћу.[6]

Референце

  1. ^ Rushforth K. 1999. Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 0-00-220013-9
  2. ^ Taxus baccata tisa
  3. ^ Зелена Србија-Календар биљака
  4. ^ Дводоме биљке су оне које имају искључиво једнополне цветове, али се мушки налазе на једној, а женски на другој биљци.
  5. ^ Šilić Č. 1990. Atlas drveća i grmlja (IV izdanje). Sarajevo, Beograd: IP „Svjetlost", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Sarajevo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd. str. 31
  6. ^ Календар биљака

Спољашње везе