Европска тиса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Европска тиса
изданак европске тисе са семенима
изданак европске тисе са семенима
Статус угрожености:
Нижи степен опасности - последња брига
Систематика
царство: Plantae
раздео: Pinophyta
класа: Pinopsida
ред: Pinales
породица: Taxaceae
род: Taxus
Биномијална номенклатура
Taxus baccata
L.
Екологија таксона

Европска тиса (лат. Taxus baccata) је дрвенаста зимзелена врста четинара из рода тиса̂ (Taxus). Природни ареал распрострањења обухвата западну, средњу и јужну Европу, северозападну Африку и југозападну Азију до северног Ирана[1]. У Србији је има на Златибору, Копаонику, у Ђердапској клисури[2]. Услед занимљивог облика крошње и дуговечности, тиса је део фолклора разних народа, као и њихове народне медицине. У парковима се широко гаји и може да расте у врло различитим условима – у сенци и на веома отвореним положајима, на дубоком и богатом али и на плитком и сиромашном земљишту[3].

Стабло тисе
Taxus baccata MHNT seed.jpg

Опис[уреди]

Европска тиса је по животној форми жбун до средње високо дрво, висине до 20 m. Стабло јој је неправилног облика, пречника до 1 m, са широком пирамидалном крошњом. Кора је танка, црвенкастосмеђе боје. Четине (листови) су чешљасто распоређене на гранама, при основи сужене, а на врху нагло ушиљене, дуге до 3 cm, а широке до 2,5 mm, спљоштене. Тиса је голосеменица, стога нема цветове ни плод. Тиса је дводома биљка[4], у размножавању користи једнополне шишарке. Семе је сјајно, тамносмеђе боје, окружено јарко црвеним арилусом. Изузев арилуса, читава биљка садржи алкалоид таксин који је изузетно отрован.[5] Расте споро и представља дуговечну врсту, може да доживи 2000 – 4000 година.

Тисово дрво је тврдо, чврсто и еластично. Тешко се цепа, али се површина веома добро обрађује. Најчешће се користи у уметничком столарству и резбарске радове, за стубове, израду дрвених судова и прибора за јело. Некада се њено дрво употребљавало у бродоградњи и за израду славина на бурадима. Сматра се да су масовна сеча и употреба тисе, као и народна веровања у њену заштитничку моћ, готово допринели њеном истребљењу. Тиса је данас законом заштићена врста.

Народно веровање каже да тиса штити од злих духова, па је у крајевима где је расла, народ њено дрво ушивао у одећу или носио окачену о врат у облику крстића. Од тисиног дрвета правили су се употребни (кашике и штапови), и украсни (огрлице) предмети. Магична моћ тисе објашњавала се са њеном дуговечношћу.[6]

Референце[уреди]

  1. ^ Rushforth K. 1999. Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 0-00-220013-9
  2. ^ Taxus baccata tisa
  3. ^ Зелена Србија-Календар биљака
  4. ^ Дводоме биљке су оне које имају искључиво једнополне цветове, али се мушки налазе на једној, а женски на другој биљци.
  5. ^ Šilić Č. 1990. Atlas drveća i grmlja (IV izdanje). Sarajevo, Beograd: IP „Svjetlost", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Sarajevo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd. pp. 31
  6. ^ Календар биљака

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Европска тиса