Европска тиса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Европска тиса
Taxus baccata MHNT.jpg
изданак европске тисе са семенима
Научна класификација
Царство: Plantae
Дивизија: Pinophyta
Класа: Pinopsida
Ред: Pinales
Породица: Taxaceae
Род: Taxus
Врста: T. baccata
Биномна номенклатура
Taxus baccata
L.
Taxus baccata range.svg
Ареал врсте:[2]     аутохтона     уведена

Европска тиса (лат. Taxus baccata) је дрвенаста зимзелена врста четинара из рода тиса̂ (Taxus). Природни ареал распрострањења обухвата западну, средњу и јужну Европу, северозападну Африку и југозападну Азију до северног Ирана.[3] У Србији је има на Златибору, Копаонику, у Ђердапској клисури[4] Услед занимљивог облика круне и дуговечности, тиса је део фолклора разних народа, као и њихове народне медицине. У парковима се широко гаји и може да расте у врло различитим условима – у сенци и на веома отвореним положајима, на дубоком и богатом али и на плитком и сиромашном земљишту[5]

Стабло тисе
Европска тиса- жбунаста форма
Taxus baccata MHNT seed.jpg

Опис[уреди]

Европска тиса је по животној форми жбун до средње високо дрво, висине до 20 m. Стабло јој је неправилног облика, пречника до 1 m, са широком пирамидалном круном. Кора је танка, црвенкастосмеђе боје. Четине (листови) су чешљасто распоређене на гранама, при основи сужене, а на врху нагло ушиљене, дуге до 3 cm, а широке до 2,5 mm, спљоштене. Тиса је голосеменица, стога нема цветове ни плод. Тиса је дводома биљка[6], у размножавању користи једнополне шишарке. Семе је сјајно, тамносмеђе боје, окружено јарко црвеним арилусом. Изузев арилуса, читава биљка садржи алкалоид таксин који је изузетно отрован.[7] Расте споро и представља дуговечну врсту, може да доживи 2.000 – 4.000 година.

Тисово дрво је тврдо, чврсто и еластично. Тешко се цепа, али се површина веома добро обрађује. Најчешће се користи у уметничком столарству и резбарске радове, за стубове, израду дрвених судова и прибора за јело. Некада се њено дрво употребљавало у бродоградњи и за израду славина на бурадима. Сматра се да су масовна сеча и употреба тисе, као и народна веровања у њену заштитничку моћ, готово допринели њеном истребљењу. Тиса је данас законом заштићена врста.

Народно веровање каже да тиса штити од злих духова, па је у крајевима где је расла, народ њено дрво ушивао у одећу или носио окачену о врат у облику крстића. Од тисиног дрвета правили су се употребни (кашике и штапови), и украсни (огрлице) предмети. Магична моћ тисе објашњавала се са њеном дуговечношћу.[8]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Farjon, A. (2013). Taxus baccata. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2013: e.T42546A117052436. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42546A2986660.en. Приступљено 14. 12. 2017. 
  2. ^ Benham, S. E. et al., 2016. "Taxus baccata in Europe: distribution, habitat, usage and threats." pp. e015921+
  3. ^ Rushforth K. (1999). Trees of Britain and Europe.
  4. ^ Taxus baccata tisa
  5. ^ Зелена Србија-Календар биљака
  6. ^ Дводоме биљке су оне које имају искључиво једнополне цветове, али се мушки налазе на једној, а женски на другој биљци.
  7. ^ Šilić Č. 1990. „Atlas drveća i grmlja” (IV izdanje). стр. 31.
  8. ^ Календар биљака

Литература[уреди]

  • Rushforth K. (1999). Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 978-0-00-220013-4. 
  • Benham, S. E., Houston Durrant, T., Caudullo, G., de Rigo, D., 2016. "Taxus baccata in Europe: distribution, habitat, usage and threats." In: San-Miguel-Ayanz, J., de Rigo, D., Caudullo, G., Houston Durrant, T., Mauri, A. (Eds.), "European Atlas of Forest Tree Species." Publ. Off. EU, Luxembourg, pp. e015921+
  • Šilić Č. 1990. Atlas drveća i grmlja (IV izdanje). Sarajevo, Beograd: IP „Svjetlost", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Sarajevo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd. стр. 31.

Спољашње везе[уреди]