Правда је задовољена
| Правда је задовољена | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Justice est faite |
| Режија | Андре Кајат |
| Сценарио | Андре Кајат Шарл Спак |
| Продуцент | Робер Дорфман |
| Главне улоге | Валентина Тесје |
| Музика | Ремон Легран |
| Директор фотографије | Жан Бургоан |
| Монтажа | Кристијан Годен |
| Дистрибутер | Coronis (Француска) Joseph Burstyn Inc. (САД) |
| Година | 1950. |
| Трајање | 95 минута |
| Земља | Француска |
| Језик | француски |
| IMDb веза | |
Правда је задовољена (фр. Justice est faite) је француски драмски филм из 1950. године, режисера и ко-сценаристе Андреа Кајата. Бави се темом еутаназије, приказујући судски поступак у којем се жени суди да је убила смртно болесног послодавца на његов захтев. Освојио је Златног лава на Филмском фестивалу у Венецији, као и Златног медведа на Берлинском филмском фестивалу.[1]
Радња
[уреди | уреди извор]Елза Лунденштајн је оптужена да је убила свог љубавника. Порота озбиљно расправља о случају. Сви чланови су на неки начин пуни предрасуда због личног животног искуства и сваки члан накнадно доноси различите закључке на основу датих чињеница.
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Мишел Оклер | Серж Кремер |
| Антоан Балпетре | председник суда |
| Ремон Бусије | Феликс Нобле |
| Жак Кастело | Жилбер де Монтесон |
| Жан Дебукор | Мишел Кодрон |
| Жан-Пјер Греније | Жан-Лик Флавје |
| Клод Нолије | Елза Лунденштајн |
| Марсел Перес | Еварист Малангре |
| Ноел Роквер | Теодор Андрије |
| Валентина Тесје | Марселин Микулан |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „1st Berlin International Film Festival: Prize Winners”. berlinale.de. Приступљено 2009-12-20.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Правда је задовољена на сајту IMDb (језик: енглески)