Председнички избори у САД 1992.
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
538 чланова Изборничког колегијума 270 гласова потребно за победу | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Излазност | 55.2%[1] 5.0 pp | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Резултати избора: Црвена боја означава савезне државе у којима је победио Буш, Плава боја означава савезне државе у којима је победио Клинтон. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Председнички избори у САД 1992. одржани су 3. новембра. На овим изборима била су три кандидата са великим бројем освојених гласова. Кандидати две највеће странке у Сједињеним Држава су били кандидат Републиканске странке и тадашњи председник Џорџ Х. В. Буш, и кандидат Демократске странке Бил Клинтон, гувернер Арканзаса. Поред њих, велики број гласова добио је и независни кандидат Рос Перо, бизнисмен из Тексаса. Кандидати за потпредседника су били Ден Квејл испред Републиканске странке, Ал Гор из Тенесија, испред Демократске странке и Џејмс Стокдејл, који се надметао заједно са Пероом.
Председник Буш је отуђио велики број конзервативаца кршећи своје обећање из претходне кампање да неће бити повећања пореза.[2] Америчка привреда је била у рецесији, а спољна политика, након распада Совјетског Савеза и завршетка Заливског рата, није представљала значајно питање у кампањи.
Клинтон је освојио релативну већину гласова грађана и велику већину гласова изборника. Након три узастопне победе републиканаца на председничким изборима, Демократска странка је успела да консолидује своје редове и да добије значајну подршку на североистоку, у региону Великих језера и у Калифорнији. Рос Перо је освојио око 19% гласова, поставши најуспешнији кандидат који није из две највеће партије још од Теодора Рузвелта и избора 1912. Упркос оваквом резултату, Перо није освојио ниједан глас изборника.
Главни кандидати
[уреди | уреди извор]Lp. | Слика | Име | Слика | Кандидат за потпредседника | Странка |
---|---|---|---|---|---|
1. | Бил Клинтон | Ал Гор | Демократска странка | ||
2. | Џорџ Х. В. Буш | Ден Квејл | Републиканска странка | ||
3. | Рос Перо | Џејмс Стокдејл | Независни |
Остали Кандидати
[уреди | уреди извор]-
Андре Мароу - Либертаријанска странка
-
Џон Хагелин - Странка природног права
- Ленора Фулани - Странка новог савеза
- Бо Гитц - Популистичка странка
Резултати
[уреди | уреди извор]Кандидат | Странка | Гласови | Електори | |
---|---|---|---|---|
Број | % | |||
Бил Клинтон | Демократска странка | 44.909.806 | 43,01% | 370 |
Џорџ Х. В. Буш | Републиканска странка | 39.104.550 | 37,45% | 168 |
Рос Перо | независни | 19.743.821 | 18,91% | 0 |
Андре Мароу | Либертаријанска странка | 290.087 | 0,28% | 0 |
Бо Гитц | Популистичка странка | 106.152 | 0,10% | 0 |
Ленора Фулани | Странка новог савеза | 73.622 | 0,07% | 0 |
Хауард Филипс | Уставна странка | 43.369 | 0,04% | 0 |
остали кандидати | 152.516 | 0,13% | 0 | |
укупно | 104.423.923 | 100% | 538 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Dave Leip's Atlas of U.S. Presidential Elections”. Uselectionatlas.org. Приступљено 21. 10. 2012.
- ^ Toner, Robin (11. 11. 1992), „The Republicans; Looking to the Future, Party Sifts Through Past”, The New York Times